Nikada se Svetksko prvenstvo u fudbalu nije suočavalo sa geopolitičkim i ekonomskim izazovima kao što je to slučaj sa ovogodišnjim karnevalom „najvažnije sporedne stvari na svetu“
Svetska prvenstva u fudbalu retko su potpuno bez politike, ali se nikada fudbal nije suočio sa geopolitičkim prilikama kakva su ove godine, jer je glavni domaćin u ratu sa učesnikom, čiji tim mora da putuje na dane utakmica iz druge zemlje.
Dodajte tome prilično zapanjujuću koincidenciju da se SAD, Kanada i Meksiko, tri domaćica Svetskog prvenstva 2026. godine, nalaze usred epskog trgovinskog rata. Između ceremonije otvaranja na stadionu Asteka i finala na stadionu Metlajf u Nju Džerziju, te tri države će ponovo pregovarati Severnoameričkoj zoni slobodne trgovine, piše BBC.
Donald Tramp je izuzetno fokusiran na turnir i njegove sponzore, pa se čak našalio da mu je poraz od Džozefa Bajdena na izborima 2020. godine omogućio da se vrati u Belu kuću za ovo Svetsko prvenstvo i Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine.
Prethodno je u vrlo kontroverznoj ceremoniji primio od FIFA Nagradu za mir, pre nego što je započeo rat sa Iranom koji je doveo do značajnog globalnog energetskog i ekonomskog šoka. Postoji čak i šansa da se SAD i Iran susretnu u nokaut fazi i to baš tokom vikenda u kome se proslavlja 250. godišnjica nezavisnosti SAD.
Ovaj turnir je veoma veliki. Najveći stadioni, ubedljivo najveći broj utakmica jer je turnir proširen sa 32 na 48 timova, verovatno će imati najveću globalnu TV publiku od bilo kog događaja ikada, i održava se na najvećoj površini ikada, od Vankuvera do Meksiko Sitija. Moguće je da će pobednički tim morati da pređe razdaljinu ekvivalentnu prečniku Zemlje.
Tu su i cene: petocifreni iznosi za finale i oko 1.000 dolara za karte za atraktivnijih grupnih utakmica na početku turnira.
Koliko će prihoda biti prikupljeno od karata i ugostiteljstva nije jasno. Prvobitno je predviđeno da će se prihodi više nego utrostručiti, i porasti sa 929 miliona dolara na Svetskom prvenstvu 2022. u Kataru na više od tri milijarde dolara. Ričard Šihan, profesor ekonomije i stručnjak za sportske finansije na Univerzitetu Notr Dam, veruje da bi ukupni prihodi od karata i ugostiteljstva za ovogodišnji turnir mogli da premaše čak sedam milijardi dolara. On pretpostavlja da se prihodi od karata po utakmici neće samo udvostručiti sa 15 miliona dolara na prošlom Svetskom prvenstvu, već će se povećati skoro pet puta na 71 milion dolara.
To je mogla da bude prava blagodat za gradove domaćine i vlasnike stadiona, ali se to neće dogoditi jer za razliku od Svetskog prvenstva u SAD 1994. godine gradovi ne dele rastući prihod od ulaznica, a stadioni su iznajmljeni za fiksnu sumu.
Kada se igraju utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu i gde ih možete gledati
Alan Rotenberg, koji je predvodio Organizacioni komitet Svetskog prvenstva u SAD 1994, objasnio je za BBC: „Strukturno je potpuno drugačije. Dakle, zaista se ne može porediti. Godine 1994, FIFA je zadržala međunarodne marketinške i TV prihode, a zatim je ceo turnir predala Fudbalskom savezu SAD, koji je zauzvrat stvorio poseban entitet za njegovo vođenje. Dakle, imali smo jedan entitet u ovoj zemlji kojim smo mi upravljali. Dobili smo neke atraktivne kategorije sponzorstva i mogućnosti licenciranja, kao i mogućnosti prodaje karata.“
Ove godine gradovi domaćini pokušavaju da nadoknade troškove bezbednosti i transporta, pa je tako cena voznih karata iz Njujorka povećana deset puta, pre nego što je blago smanjena na 98 dolara. Putovanje železnicom do Bostona košta 80 dolara, a zvanične cene parkinga se kreću i do 175 dolara, čak i 225 dolara.
To je potpuno drugačiji svet od besplatnog prevoza koji je ponuđen vlasnicima karata na turnirima u Kataru 2022. godine, Nemačkoj 2010. godine, Japanu 2002. godine i Francuskoj 1998. godine. U Japanu, lokalni volonteri su se poređali duž ruta od stanica brzih vozova do stadiona, a meštani su se klanjali navijačima, hranili ih, a u nekoliko navrata, nakon što su poslednji vozovi krenuli, plaćali im taksije za put do kuće.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
