Izložba

14.april 2024. S.Ć.

Magi – kad krenem ka

Magi je bila zlatna cura, kaže Goranka Matić, jedna od autora 113 fotografija koje će biti na izložni posvećenoj Margiti Magi Stefanović, koja se otvara u četvrtak na Kalemegdanu, a povodom 60 godina Doma omladine. Autori izložbe su Zorica Kojić i Dragan Ambrozić

Ana Đurić Konstrakta

Ana Đurić Konstrakta

11.april 2024. Nemanja Rujević

Umetnica mora ići u privatnu kliniku: „A mi svi plaćamo zdravstveno“

Možda ne brinemo dovoljno o sebi, kaže za „Vreme“ Ana Đurić Konstrakta. Govori o stvarima o kojima je pevala u hitu koji je zaludeo Evropu – recimo da je hrana u Beogradu skuplja nego u Berlinu ili kakav kvalitet života je moguć sa malenim srpskim penzijama

Godišnjice: 30 godina od odlaska Kurta Kobejna

10.april 2024. Dragan Ambrozić

Primer drugačijeg muškog postojanja

U retrospektivi, Kurt Kobejn je ispao još značajnija ličnost nego što nam se onomad činilo: bio je poslednje poglavlje centralne mitološke teme XX veka – one o mogućnosti ličnog oslobođenja. Od Bitlsa do Nirvane, upravo je rokenrol bio pokušaj da se svima pokloni sloboda da se bude svoj

Putopis

10.april 2024. Bojan Savić Ostojić

Štrajk mušterija

Fragmenti i prizori sa Sajma knjiga u Lajpcigu (22-24. mart 2024)

Pozorište: Ništa nećemo zaboraviti i Kraj sveta u tri čina

10.april 2024. Marina Milivojević Mađarev

Od žena, o ženama, za žene… da li nešto nedostaje?

Možemo li da govorimo o stradanju žene a da pritom potpuno isključimo muškarca osim kao nasilnika (koga pojedu svinje)? Ako insistiramo na tome da žene govore o ženskoj patnji ženama (u publici), dolazimo u situaciju da se problem nasilja nad ženama tiče samo jedne društvene “niše” tj. postaje tzv. manjinsko pitanje

Izložba

10.april 2024. Lidija Marinkov

Upotreba fantastičnih alatki

Dubravka Lazić: Igra igri grize rep
Galerija Akademije umetnosti, Novi Sad 3-16. aprila 2024.

Jubilej Vojislava Bubiše Simića

10.april 2024. Zlatko Crnogorac

(Čo)vek džeza u Srbiji

Početkom prošlog veka u Srbiji društvena hijerarhija, po Bubišinim rečima, bila je stepenovana na đake i studente, pa kalfe i šegrte i na dnu – vojne kapelnike, glumce i muzikante. Pa ipak, majka koja je i sama svirala, kupila mu je klavir Blitner, otac ploče Kaunta Bejzija. Porodica je posedovala pikap gramofon His Master’s Voice i sve potom je istorija