Festival koji će ove godine pokazati 21 film i na kome će biti iniciran nezavisni Balkanski filmski fond, održava se bez dinara pomoći države
Drugo izdanje Balkanskog festivala filmske režije (10 – 14. jun Beograd) prikazaće 21 ostvarenje savremenih filmova iz regiona, vidljivih i u svetu.
Osim toga, i to je izuzetnost ovogodišnjeg izdanja Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), je inicijativa o osnivanju prvog nezavisnog Balkanskog filmskog fonda u kojem će učestvovati sve relevantne filmske asocijacije Balkana.
Ne treba naglašavati da će za autore iz Srbije, gde već dve godine nema konkursa za film, ovakav fond značiti važnu šansu.
Uz pomoć prijatelja
Inicijator Balkanskog festivala filmske režije je reditelj Darko Bajić, a festival organizuje njegova producentska kuća „Magična linija“ uz pomoć prijatelja.
I prošle i ove godine Ministarstvo kulture nije izdvojilo ni dinar za ovaj festival. “Vreme je izuzetno teško u finansijskom smislu. Ipak, nismo ni na trenutak pomišljali da preskočimo ovogodišnje izdanje. Producenti filmova su nam izašli u susret, a pomogle su i kolege iz regiona”, izjavila je novinarima Darija Bajić, producentkinja BFFR.
Festival će biti otvoren u Open Air Cinema u Rajićevoj uručenjem nagrade “Živojin Žika Pavlović“ za životno delo slavnom reditelju Lordanu Zafranoviću i projekcijom filma Izlet Nenada Pavlovića koji je van konkurencije za nagrade. Ekran će biti postavljen ispred TC Rajićeva, na kraju Knez Mihailove ulice, a ulaz je besplatan.
Tri festivalska programa
Darko Bajić, selektor glavnog takmičarskog programa „Buđenje Balkana“, izabrao je osam filmova iz šest zemalja u nameri da predstavi „hrabre, kritičke i snažne glasove i vizije autora”, koji su “puni emocija i strasti dok pokušavaju da sagledaju vreme i svet u kojima živimo”. Neki od njih imaće srpske premijere, a neki su već nagrađivani na svetskim festivalima.
Bajić je napomenuo da su u prvom planu priče o ženama, pa se tako Medveđa pećina bavi problemom slobode žene, Pati je baš žensko ime se bavi pitanjem ravnopravnosti, oba su iz Grčke, a bugarski film Žudnja ispituje koliko su time žene dobile ili su im samo dodate nove na stare obaveze, dok Fantazi prati emocije mladih devojaka u haosu savremenog sveta.
“Ipak, na programu imamo i mušku stranu, koju ‘brane’ ostala četiri filma, pa je moja selekcija zapravo jedan dijalog”, dodao je Bajić.
To su Yugo Florida Vladimira Tagića i Kako je ovde tako zeleno? Nikole Ležaića iz Srbije, Fantasy Slovenije, Jedan od onih dana kada Heme umire iz Turske, i Obraz Nikole Vukčevića iz Crne Gore.
Selektor međunarodnog takmičarskog programa „Misterije filma“, reditelj Uroš Tomić, podsetio je da je taj program inspirisan stvaralaštvom slavnog reditelja Dušana Makavejeva i obuhvata dela iz raznih delova sveta koja pomeraju granice filmskih konvencija. Izabrao je pet filova.
Balkanski takmičarski program „Povratak žanru“ odabrao je hrvatski reditelj Vinko Brešan, tragajući za filmovima koji se oslanjaju na žanrovske obrasce ili ih istovremeno svesno i vešto osvežavaju.
U svakom od ova tri programa biće dodeljene nagrade.
Takmičarski deo programa se održava u bioskopu Takvud, ulaznice koštaju 500 dinara.
Izvor: SEEcult
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Studenti koji su prošle godine izbačeni iz zgrade SKC-a predstavili su prvi i jedini broj Studentskog kulturnog časopisa. Prostor nisu uspeli trajno da oslobode, ali su ideju SKC-a kao mesta slobode i otpora sačuvali i izvan institucije
Netačni su navodi Programskog sektora KCB-a da je Oktobarski salon u opasnosti, tvrde Jelena Medaković sekretarka za kulturu grada i članica Odbora Oktobarskog salona, i njegov predsednik Vuk Veličković Vidor
Ministarstvo kulture je ove godine raspisalo 27 konkursa. Prioritet konkursa za filmsku umetnost nije film, samo festivali i filmske manifestacije. Ali zato, ko hoće da snima, neka se javi Ekspu. Isto važi i za likovne umetnike i njihove izlagačke ambicije
Priznanje Pozorišta PATOS za 2025. godinu dodeljeno je Nataši Gvozdenović, novinarki, pozorišnoj kritičarki i teatrološkinji iz Novog Sada za dugogodišnje i predano praćenje pozorišnog i kulturnog života Srbije i regiona
Moja baka i moj deda spasili su Pavelića nakon rata, u jednom malom austrijskom mestu sakrili su ga od Rusa i onda im se on revanširao u Argentini, kada su došli 1949. Tako da je moj otac odrastao gledajuću i slušajući tog čoveka, jer je on često dolazio u dedinu kuću
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Si, Tramp, Putin i Dan srpske diplomatije
Nepodnošljiva lakoća šibicarenja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
