Festival koji će ove godine pokazati 21 film i na kome će biti iniciran nezavisni Balkanski filmski fond, održava se bez dinara pomoći države
Drugo izdanje Balkanskog festivala filmske režije (10 – 14. jun Beograd) prikazaće 21 ostvarenje savremenih filmova iz regiona, vidljivih i u svetu.
Osim toga, i to je izuzetnost ovogodišnjeg izdanja Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), je inicijativa o osnivanju prvog nezavisnog Balkanskog filmskog fonda u kojem će učestvovati sve relevantne filmske asocijacije Balkana.
Ne treba naglašavati da će za autore iz Srbije, gde već dve godine nema konkursa za film, ovakav fond značiti važnu šansu.
Uz pomoć prijatelja
Inicijator Balkanskog festivala filmske režije je reditelj Darko Bajić, a festival organizuje njegova producentska kuća „Magična linija“ uz pomoć prijatelja.
I prošle i ove godine Ministarstvo kulture nije izdvojilo ni dinar za ovaj festival. “Vreme je izuzetno teško u finansijskom smislu. Ipak, nismo ni na trenutak pomišljali da preskočimo ovogodišnje izdanje. Producenti filmova su nam izašli u susret, a pomogle su i kolege iz regiona”, izjavila je novinarima Darija Bajić, producentkinja BFFR.
Festival će biti otvoren u Open Air Cinema u Rajićevoj uručenjem nagrade “Živojin Žika Pavlović“ za životno delo slavnom reditelju Lordanu Zafranoviću i projekcijom filma Izlet Nenada Pavlovića koji je van konkurencije za nagrade. Ekran će biti postavljen ispred TC Rajićeva, na kraju Knez Mihailove ulice, a ulaz je besplatan.
Tri festivalska programa
Darko Bajić, selektor glavnog takmičarskog programa „Buđenje Balkana“, izabrao je osam filmova iz šest zemalja u nameri da predstavi „hrabre, kritičke i snažne glasove i vizije autora”, koji su “puni emocija i strasti dok pokušavaju da sagledaju vreme i svet u kojima živimo”. Neki od njih imaće srpske premijere, a neki su već nagrađivani na svetskim festivalima.
Bajić je napomenuo da su u prvom planu priče o ženama, pa se tako Medveđa pećina bavi problemom slobode žene, Pati je baš žensko ime se bavi pitanjem ravnopravnosti, oba su iz Grčke, a bugarski film Žudnja ispituje koliko su time žene dobile ili su im samo dodate nove na stare obaveze, dok Fantazi prati emocije mladih devojaka u haosu savremenog sveta.
“Ipak, na programu imamo i mušku stranu, koju ‘brane’ ostala četiri filma, pa je moja selekcija zapravo jedan dijalog”, dodao je Bajić.
To su Yugo Florida Vladimira Tagića i Kako je ovde tako zeleno? Nikole Ležaića iz Srbije, Fantasy Slovenije, Jedan od onih dana kada Heme umire iz Turske, i Obraz Nikole Vukčevića iz Crne Gore.
Selektor međunarodnog takmičarskog programa „Misterije filma“, reditelj Uroš Tomić, podsetio je da je taj program inspirisan stvaralaštvom slavnog reditelja Dušana Makavejeva i obuhvata dela iz raznih delova sveta koja pomeraju granice filmskih konvencija. Izabrao je pet filova.
Balkanski takmičarski program „Povratak žanru“ odabrao je hrvatski reditelj Vinko Brešan, tragajući za filmovima koji se oslanjaju na žanrovske obrasce ili ih istovremeno svesno i vešto osvežavaju.
U svakom od ova tri programa biće dodeljene nagrade.
Takmičarski deo programa se održava u bioskopu Takvud, ulaznice koštaju 500 dinara.
Izvor: SEEcult
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
