Studenti koji su prošle godine izbačeni iz zgrade SKC-a predstavili su prvi i jedini broj Studentskog kulturnog časopisa. Prostor nisu uspeli trajno da oslobode, ali su ideju SKC-a kao mesta slobode i otpora sačuvali i izvan institucije
U februaru 2025. godine, na talasu studentskog bunta, samoorganizovana grupa studenata blokirala je Studentski kulturni centar (SKC) sa idejom da ovu ustanovu kulture ponovo pretvori u prostor kritičkog mišljenja, slobodnog stvaranja i kvalitetnog kulturnog programa.
Iz te ideje nastao je i Studentski kulturni časopis – SKČ, čiji je prvi i jedini broj predstavljen ovog petka, 5. juna, ispred zgrade SKC-a, na uglu Kralja Milana i Resavske ulice u Beogradu.
Časopis se mogao uzeti uz donaciju, a predstavljanje su pratili ulična galerija, alternativni muzički zvuci i eksperimentalna poezija.
Šta se nalazi između korica
Već na prvim stranicama časopisa, u odeljku „Recap SKC-a“, studenti objašnjavaju zbog čega su pre više od godinu dana ušli u zgradu:
„Revoltirani dugogodišnjim manjkom programa i zapostavljenošću SKC-a kao ustanove, studenti su se opredelili za blokadu. Ova blokada ili, kako mi volimo da je zovemo – oslobođenje, bila je inspirisana potrebom za stvaranjem omladinske kulture i prostora za istu.“
SKČ je hibridan časopis. U njemu se smenjuju poezija, proza, intervjui, lične priče i teorijski tekstovi, ali i kritički osvrt na projekat „Ekspo“. Studenti okupljeni oko inicijative „Ansambl Generalštab“ pisali su o borbi za očuvanje kulturnog nasleđa.
U teorijskim tekstovima preispituju se pojam avangarde i smisao avangardnog delovanja, dok misli Mišela Fukoa služe kao polazište za promišljanje strategija otpora u sadašnjem trenutku.
Časopis obiluje i pismima i ličnim pričama studenata – o šetnjama kroz Srbiju, vožnji bicikla do Strazbura, kolektivitetu i zajedništvu, ali i povratku pitanjima „ko sam ja“ i koja je moja „životna svrha“.
Ta pitanja autori često posmatraju kroz iskustvo blokada – koliko su ih one promenile i šta su tokom prethodne godine saznali o sebi. Olga Mirković u tekstu „Ja Vol 28“ piše: „Možda nije cilj pronaći konačan odgovor, već naučiti da živimo s pitanjem, u stalnom kretanju između različitih interpretacija sebe i sveta oko nas.“
Poezija i proza levitiraju između modernizma, postmodernizma i novog realizma. Nekada izrazitu individualnost postavljaju kao temelj identiteta, a nekada pokušavaju da ljudskost sagledaju iz sasvim drugačije perspektive – kroz drugo biće ili drugi kod.
Važan deo časopisa zauzima i predlog projekta memorijalnog parka „Staro sajmište“, pod naslovom „Građenje na slojevima narativnog taloga“. Nina Čegar predlaže kako da se očuva prostor opterećen istorijom, ali i da mu se istovremeno vrati relevantnost za budućnost.
Njena ideja je da se Starom sajmištu pristupi integralno i da se reaktualizuje njegova vrednost kao javnog prostora. Tako bi ono postalo ne samo čuvar kolektivnog sećanja, već i simbol transformacije i budućih promena.
Kako je nastao broj: jedan jedini
Početkom marta prošle godine SKC tim je na Instagramu pozvao zainteresovane studente da za potrebe prvog izdanja pošalju tekstove, fotografije i grafička ostvarenja. Kada su radovi pristigli, počeo je rad na časopisu.
Međutim, krajem jula 2025. godine policija je, u pratnji kamera televizije Informer, ušla u zgradu SKC-a i izbacila studente koji su u njoj boravili.
Iako su ostali bez prostorija, studenti nisu odustali od časopisa. Redakcija je nastavila da se okuplja na različitim mestima u gradu, zbog čega je rad na prvom i jedinom broju trajao gotovo godinu dana, objasnila je za „Vreme“ jedna od urednica časopisa Dea Jovanović.
„Još dva meseca bila su nam potrebna za prikupljanje donacija i organizaciju događaja na kom ćemo predstaviti SKČ“, dodaje ona.
Stvaranje slobode ne završava se na kraju broja
SKČ je šaren, razigran i vizuelno bogat, ali ono što u njemu piše nije ni infantilno ni površno. Ilustracije i fotografije priredili su studenti različitih fakulteta, a čitalac već na početku dobija i uputstvo kako da „zgotivi“ časopis.
Uspešno „zgotivljenje“, piše, moguće je samo ukoliko „sebi dopustiš da postaneš vodič kroz štampani prostor, s pitanjima, s nesigurnostima, ali i sa potpunom slobodom da misliš i budeš ono što jesi“.
Nakon čitanja, svako može sam da odluči šta će sa časopisom učiniti: da ga spali, iscepa, urami, pokloni ili ostavi na klupi u parku kako bi neko drugi pokušao da ga „zgotivi“.
Prvi broj SKČ-a predstavljen je ispred zgrade iz koje su studenti izbačeni gotovo godinu dana ranije. U sam prostor nisu uspeli trajno da se vrate, ali su iz njega izneli upravo ono što su u njega i uneli – ideju da SKC ponovo postane mesto omladinske kulture, slobodnog mišljenja i otpora.
Jer, kako piše na stranicama časopisa, „stvaranje slobode nije posao koji se završava na kraju broja“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nišvil džez festival je završen porukom „studenti pobeđuju“, u nadi da iduće godine neće biti realizovan samo zahvaljujući velikom razumevanju Grada Niša i entuzijazmu organizatora
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
