Vrhunci programa „Fortissimo“ Beogradske filharmonije za narednu sezonu su koncerti sa Zubinom Mehtom i Lang Langom, ali posle 23 godine nema koncerta posvećenog Zoranu Đinđiću
Beogradska filharmonija je za sad jedina kulturna institucija u prestonici koja je najavila program za sledeću, 2026/27. sezonu. Većina ostalih ima samo plan, a sve čekaju informaciju od Sekretarijata za kulturu Grada o budžetu, kako bi znale šta od planiranog mogu da ostvare.
Za Beogradsku filharmoniju, 2026/27 biće prva sezona sa v.d. direktorom Bojanom Suđićem. On je postavljen na tu poziciju krajem januara dok su Filharmoničari bili na gostovanju u Indiji sa maestrom Zubinom Mehtom, što je izazvalo velike proteste umetnika.
Bez Đinđića
Novinarski utisak je da ponuđeni program za 2026/27 odgovara nivou jedne od najboljih filharmonija u svetu, pogotovo što su urednice Danica Maksimović i Asja Radonjić predvidele koncerte Filharmonije sa maestrom Mehtom i svetskom pijanističkom zvezdom Lang Langom.
Program ima i promene u odnosu na dosadašnju praksu.
Najuočljivije su tri: nema tradicionalnog koncerta koji je posvećen uspomeni na Zorana Đinđića, ima koncerata povodom državnih praznika, i svaki drugi koncert je posvećen nekoj poznatoj ličnosti iz istorije Filharmonije.
Koncert posvećen ubijenom prvom demokratski izabranom premijeru Zoranu Đinđiću Beogradska filharmonija je održavala tradicionalno svake godine u martu, počevši od 2003. godine.
Filharmonija će imati koncerte na Vidovdan, Sretenje i na Dan srpskog jedinstva i nacionalne zastave. Prvi iz te grupe biće održan već ovog Vidovdana. Kako je najavljeno, 28. juna biće održan koncert pod umetničkim vođstvom violiniste Sretena Krstića sa gudačima Filharmonije, a repertoar je stilski raznovrstan.
Mehta i Lang Lang
Naslov predstojeće sezone je „Fortissimo“, najavljeno je 25 koncerata.
Vrhunac sezone su dva koncerta: Zubin Mehta će sa Beogradskom filharmonijom, jednim od njegovih omiljenih orkestara, obeležiti svoj jubilej i za domaću publiku 23. oktobra na Kolarcu, a planetarna zvezda Lang Lang sa Filharmonijom priređuje veliki Gala koncert u Sava Centru 13. decembra.
Prvi koncert u sezoni, 9. oktobra ove godine, posvećen je kompozitoru Stevanu Hristiću, a poslednji, 11. juna 2027, Gabrijelu Felcu omiljenom šefu-dirigentu koji je preminuo prošle godine. Među 13 koncerata posvećenih ličnostima vezanih za istoriju Beogradske filharmonije je naravno i koncert posvećen Ivanu Tasovcu, legendarnom direktoru Beogradske filharmonije.
Žene kompozitori
Beogradska filharmonija najavljuje da nova sezona predstavlјa neke od najjačih stvaralačkih karika svetske literature u klasičnoj muzici, kao i impresivan broj premijera, uz izbor reprezentativnih dirigenata i solista, trenutno visoko aktuelnih na muzičkoj sceni. Od klasicizima do savremenog stvaralaštva, fokus je na balansu između standardnog simfonijskog repertoara, najaktuelnijih tendencija u savremenom stvaralaštvu i srpskog muzičkog stvaralaštva.
Sezonu „Fortissimo“ karakteriše rekordni broj srpskih premijera kompozicija koje imaju veliku pažnju međunarodne scene pogotovo kada su u pitanju žene kompozitori poput dobitnice Gremija Gabrijele Ortiz, zatim Ane Klajn i Džoan Tauer. Tu je i sasvim novo delo Fazila Saja, kao i mnogih drugih renomiranih autora koje će domaće publika čuti po prvi put.
Sa posebnim ponosom Beogradska filharmonija predstavlja i premijere domaćih autora – Igora Andrića Carigradski bedemi i Aleksandre Vrebalov Dve pesme morskog ranča.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Zahvaljujući argumentima građana, korigovan je prvobitni projekat za rekonstrukciju Svetosavskog platoa. Umesto ranije predviđenog betona, biće posađeno 130 hrastovih stabala
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je 16 filmova na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Džejms Li Berk, Neonska kiša; s engleskog preveo Milo Pitaki; Veseli četvrtak, Beograd, 2026.
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
