Na tradicionalnom koncertu Beogradske filharmonije posvećenom Zoranu Đinđiću biće izvedena dela Jana Sibelijusa i Franca Šmita. Jedno delo Beogrdsaka filharmonija posvetiće svom nekadašnjem dirigentu Gabrijelu Felcu
Na tradicionalnom koncertu posvećenom uspomeni na Zorana Đinđića, Beogradska filharmonija će na Kolarcu 13. marta izvesti i jedno delo u znak sećanja na svog nekadašnjeg šefa-dirigenta Gabrijela Felca koji je preminuo prošle godine.
Sa Beogradskom filharmonijom nastupiće violonista Sergej Hačatrjan.
Repertoar koncerta osmislio je davno upravo Gabrijel Felc, a činiće ga dela Jan Sibelijusa i Franca Šmita. Koncert posvećen Đinđiću Beogradska filharmonija održava tradicionalno svake godine počevši od 2003. godine.
Beogradsku filharmoniju na Kolarcu će predvoditi Kristof Kenih, šef-dirigent Simfonijskog orkestra Radio-televizije Španije i veoma traženi maestro širom sveta.
Kenih je u mladosti sa Felcom pohađao majstorski kurs za usavršavanje dirigenata. Tako će koncert, koji je trebalo da bude pod vođstvom nekadašnjeg šefa-dirigenta, imati posebno emotivni pečat.
Na ovom nastupu prvi put će domaća publika moći da čuje simfonijsko delo austrijskog kompozitora Franca Šmita. Četvrta simfonija je jedno od kompozitorovih remek-dela i danas je najpoznatija u njegovom opusu. Inspirisana teškim ličnim gubitkom, simfonija nosi podnaslov „Rekvijem za moju ćerku“. Izvođenje ove simfonije sa Beogradskom filharmonijom dirigent Kenih posvetiće Felcu.
Ponovo će sa Filharmonijom nastupiti violinista Sergej Hačatrjan koji koncertira sa brojnim orkestrima na više kontinenata i svira na violini Stradivari iz 1724. godine. Izvešće na Kolarcu koncert Jana Sibelijusa, remek-delo u ovom žanru.
Na čelo naše Beogradske filharmonije Felc je došao 2017. godine i vrlo brzo počeo je da niže mnogobrojne uspehe.
Među članovima Beogradske filharmonije ostao je upamćen kao čovek je osmišljavao velike i izazovne muzičke poduhvate i borio za orkestar Beogradske filharmonije u njenim teškim momentima.
Sa Felcom je Beogradska filharmonija prvi put zasvirala na otvorenom, izvodila opere na koncertnoj sceni, pravila posebne muzičke razgovore, predstavljala nove muzičke trendove savremene muzike.
Neprikosnoveni erudita, Felc je bio dirigent ogromnih dometa i velikih ideja kroz koje se istinski divio opusu kompozitora poput Betovena, Bramsa, Bruknera, Malera, Vagnera, Štrausa i Rahmanjinova.
Zahvaljujući argumentima građana, korigovan je prvobitni projekat za rekonstrukciju Svetosavskog platoa. Umesto ranije predviđenog betona, biće posađeno 130 hrastovih stabala
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je 16 filmova na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Džejms Li Berk, Neonska kiša; s engleskog preveo Milo Pitaki; Veseli četvrtak, Beograd, 2026.
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
