Na 61. Oktobarskom salonu koji u Beogradu počinje 7. novembra biće radovi 27 umetnika. Iz programa najavljenog u najavi moguće je naslutiti o čemu se ovde radi
Da 61. Oktobarski salon počinje u subotu 7. novembra, javljeno je samo jedan dan pre toga. Kao da to nije najveća i najznačajnija umetnička manifestacija u državi, koja interesuje svakog ko se ovde bavi ili ko samo voli savremenu umetnost, manifestacija kojom se treba ponositi, nego neka obična, od lokalnog značaja.
U mejlu kojim je medijima javljeno da počinje Oktobarac nema ni reči o programu otvaranja, ko ga otvara, kad i gde, pa nije jasno da li će ga uopšte i biti, ili će Oktobarac jednostavno početi onda kad počne radno vreme galerija u kojima se održava.
Šta se zna
Zna se da je naziv 61. Oktobarskog salona „Slučajnost Univerzuma“, da traje od 7. novembra do 13. decembra, i da je selektor francuski kustos Nume Hambursin izabrao 27 domaćih i međunarodnih umetnika koji će biti predstavljeni publici u pet beogradskih izložbenih prostora.
Foto: Promo/Cealine Escolano. Numa Hambursin
U mejlu je citiran deo kustoskog teksta o koncepciji izložbe, i navedeno je šta i čiji radovi će se nalaziti u svakom prostoru, u galerijama Peking, Kulturnog centra Beograda, Doma omladine, u Kući legata i u Salonu Muzeja grada Beograda.
Prvi komentari javnosti povodom dostupnih informacija su da je 61. Oktobarski salon siromašan po obimu, a treba proveriti i da li je najsiromašniji do sad – kako se čini.
Na primer, na 59. Oktobarskom salonu je 50 umetnika izlagalo na 23 mesta, a pre dve godine, na 60. jubilarnom Salonu, 40 umetnika je izlagalo u devet galerija.
Nije naveden broj domaćih umetnika iako je to uobičajeno.
Prvobitna namera predsednika Odbora Salona Vuka Vidora i francuskog kustosa Nume Hambursina bila je da na izložbi bude zastupljen jednak broj umetnika iz Srbije i iz inostranstva.
A onda je u avgustu četvoro istaknutih domaćih umetnika (Ana Knežević, Nikola Marković, Marija Šević i Damjan Kovačević) otvorenim pismom obavestilo javnost da odbija poziv da učestvuje na Oktobarcu zbog netransparentnih i nejednakih uslova rada i pitanja umetničkih honorara. Prema pisanjima medija, sledilo ih je još nekoliko autora, pa se govorilo da je odustalo pola od srpske selekcije.
Osam umetnika iz Srbije
Prema priloženom programu, na 61. Oktobarskom salonu biće radovi šestorice savremenih i dva legendarna umetnika iz Srbije.
U Salonu Muzeja grada Beograda su radovi Veljka Vučkovića i Vladimira Milivojevića Boogiea, u Galeriji Doma omladine gde izlažu umetnici poreklom iz Jugoslavije a nastanjeni u Francuskoj, su radovi Filipa Mirazovića (rođen u Šapcu), Brankice Žilović (Užice), i Marka Velka koji je rođen u Hrvatskoj, ali je sin našeg slikara i akademika Vladimira Veličkovića i brat Vuka Vidora predsednika Odbora 61. Oktobarskog salona. U Kući legata izlaže Beograđanin Đorđe Ozbolt, koji živi u Londonu.
U okviru postavke u Domu omladine biće dva rada Vladimira Veličkovića i Dada Đurića, što ovoj postavci daje širi istorijski kontekst – piše u programu.
Koncept
Selektor Numa Hambursin (francuski likovni kritičar, kustos, professor, a od 2021. godine obavlja funkciju direktora institucije MO.CO. Montpellier Contemporain, svakom od pet prostora je posebna tematska izložba), odlučio se da u svakom prostoru predstavi po jednu tematsku izložbu koja akcentuje lepotu.
„Već nekoliko decenija, koncepti istorijski neodvojivi od umetnosti – kao što su lepota, uzvišenost i remek-delo – isključivani su iz rečnika savremene kreativnosti. Ipak, oni i dalje zadržavaju svu svoju oštrinu kada je reč o osmišljavanju umetničkih dela i onoga što umetnici u njih ulažu”, piše na početku njegovog teksta o konceptu selekcije.
Tako je u Galeriji Doma omladine Beograda, kao što je već frečeno, okupio šest umetnika poreklom iz bivše Jugoslavije koji žive i stvaraju u Francuskoj, u Kući legata predstavlja radove četvoro autora čije prakse daju poseban odjek pojmovima uzvišenog i lepote, u Kulturnom centru je postavka umetnika Luija-Siprijena Rijala inspirisana njegovim proputovanjem kroz Irak.
U galeriji “Peking” (nekadašnji kineski restoran) su dela pet mladih francuskih diplomaca Visoke škole likovnih umetnosti u Monpeljeu u selekciji afričkog umetnika Bartelemija Togoam, i u Salonu Muzeja grada Beograda je multimedijalna izložba desetak umetnika iz različitih zemalja sveta.
Oktobarski salon je kalendarski poslednji u ovoj godini međunarodni festival koji u prestonici organizuje Skupština grada. Prethodne – Bitef, Fest, Bemus i Sajam knjiga, prestanica nije ni osetila. Oktobarac počinje sutra, tiho i neprimetno. Naravno da je rano prognozirati da li će i nastaviti u tom pravcu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Budući da je prvi birao datume, Beogradski džez festival (BJF) svoje 42. izdanje nehotice je „nasadio“ pred same parlamentarne izbore. U senci nadolazećih društvenih promena, bez uobičajenog publiciteta i pratećih programa ostao je i zbog toga što su mu glavni pokrovitelji ustanove na čijem čelu vise A. Šapić i N. Selaković. Uostalom, možda i bolje - zar biste takve želeli da vidite pre svirke za koju ste kupili ulaznicu? Skupština grada ionako je predugo već pomoćna zgrada Ćacilenda. S druge strane, nikad jači razlozi za „dobro da je uopšte održan“, bar nije odgođen i nema ne:jazz alternaciju. Plus, Šapić nije stigao da im ugradi kružni tok
Nema zvanične potvrde da je Miroslav Lekić podneo ostavku na mesto predsednika UO Filmskog centra Srbije kao što je najavio, ali drugi čelnici čije se ostavke traže o tome se ni ne oglašavaju
Gradski sekretarijat za kulturu odbio je da sufinansira 30. Festival koreografskih minijatura, a Ministarstvo kulture im je dalo novac kojim su platili salu. Zato jubilej obeležavaju samo dva dana i bez inostranih takmičara
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
