TV manijak
Sablja i seča
Nije bitno kakav osećaj ja imam dok prepoznajem ljude i događaje, snimke i svedočenja, još od vremena B92, dok Legija traži uslovni otpust jer je odrobijao 20 godina
Nije bitno kakav osećaj ja imam dok prepoznajem ljude i događaje, snimke i svedočenja, još od vremena B92, dok Legija traži uslovni otpust jer je odrobijao 20 godina
Televizijska serija „Sablja“ je izgleda uspela da razočara sve. Možda jer su očekivali nešto što igrana serija i ne može i ne treba da pruži
RTS je 2. novembra počeo sa emitovanjem mini-serije „Sablja“. Ta policijska akcija posle ubistva Zorana Đinđića pokazala je koliko su duboko srasli organizovani kriminal i strukture Državne bezbednosti, delovi Javne bezbednosti i delovi pravosuđa i nekih političkih stranaka. Bilo je u tako obimnoj operaciji i brljotina
U vreme dok se još rado upoređivao sa Đinđićem, Aleksandar Vučić je obećao da će spomenik ubijenom premijeru biti otkriven na petnaestogodišnjicu njegove likvidacije, 12. marta 2018. Odavno je Vučić prestao da sebe i Đinđića predstavlja kao jedine vizionare u modernoj srpskoj istoriji, a ni od spomenika nema ništa
Na programu koncerata koje Beogradska filharmonija već 20 godina uvek druge nedelje marta posvećuje ubijenom premijeru, su kompozicije vizionarskog i kreativnog izraza, koje odgovaraju njegovoj politici. Ove godine to je svetska premijera „Legenda" Nimroda Borenštajna
RTS je otkazao odavno najavljenu premijeru serije „Sablja“ o ubistvu Zorana Đinđića, zbog poziva nekog velikog festivala
Rečenica Zorana Đinđića „Srbija ne sme da stane“ nema nikakvog smisla kada je izgovara bilo koji pripadnik Srpske napredne stranke jer tada dobija sasvim drugačije značenje - samoubilačko
"Srbija ne sme da stane", rečenica je Zorana Đinđića, a to je bio i naziv tribine organizovane povodom deset godina od njegovog ubistva
Dokumentarni film "Đinđić – priča o Srbiji“ (autor Filip Švarm, narator Dragan Bjelogrliuć) traga za odgovorima na pitanje kakvi jesmo i kakvi bismo mogli da budemo jer je priča o Zoranu Đinđiću priča o Srbiji
Teško je racionalnim argumentima pobijati tvrdnje koje su očigledno neistinite ali, kad ih izgovara predsednik države, ne mogu se samo prenebregnuti. A rekao je: „Nismo mi sad završili Hram nego smo ga sad napravili!“. To nije tačno
Reč je o onome šta smo bili, šta jesmo i šta smo mogli biti; reč je o najvećem modernizatorskom i reformskom poduhvatu u zemlji od Drugog svetskog rata; reč je – pre svega – o čoveku koji je iza tog procesa posvećeno stajao i zbog njega izgubio život
Kao ni bilo koga drugog političara, tako ni Zorana Đinđića ne treba glorifikovati, tim pre što je nesumnjivo imao mane i pogreške. Ali, nema nikakve sumnje da Srbija posle njegove smrti nije izrodila nikoga ko bi mu se mogao približiti bar na stotinu milja. U jednoj osobi su se susreli visoko obrazovanje, filozofsko i političko znanje, neiscrpna energija i preduzetnost, snaga i optimizam, organizaciona sposobnost i svest o okruženju u kojem deluje. A takva kombinacija je retkost i u mnogo većim kulturama