U vreme dok se još rado upoređivao sa Đinđićem, Aleksandar Vučić je obećao da će spomenik ubijenom premijeru biti otkriven na petnaestogodišnjicu njegove likvidacije, 12. marta 2018. Odavno je Vučić prestao da sebe i Đinđića predstavlja kao jedine vizionare u modernoj srpskoj istoriji, a ni od spomenika nema ništa
Na programu koncerata koje Beogradska filharmonija već 20 godina uvek druge nedelje marta posvećuje ubijenom premijeru, su kompozicije vizionarskog i kreativnog izraza, koje odgovaraju njegovoj politici. Ove godine to je svetska premijera „Legenda" Nimroda Borenštajna
RTS je otkazao odavno najavljenu premijeru serije „Sablja“ o ubistvu Zorana Đinđića, zbog poziva nekog velikog festivala
RTS će emitovati mini-seriju „Sablja“. Ta policijska akcija posle ubistva Zorana Đinđića pokazala je koliko su duboko srasli organizovani kriminal i strukture Državne bezbednosti, delovi Javne bezbednosti i delovi pravosuđa i nekih političkih stranaka. Bilo je u tako obimnoj operaciji i brljotina
Rečenica Zorana Đinđića „Srbija ne sme da stane“ nema nikakvog smisla kada je izgovara bilo koji pripadnik Srpske napredne stranke jer tada dobija sasvim drugačije značenje - samoubilačko
"Srbija ne sme da stane", rečenica je Zorana Đinđića, a to je bio i naziv tribine organizovane povodom deset godina od njegovog ubistva
Dokumentarni film "Đinđić – priča o Srbiji“ (autor Filip Švarm, narator Dragan Bjelogrliuć) traga za odgovorima na pitanje kakvi jesmo i kakvi bismo mogli da budemo jer je priča o Zoranu Đinđiću priča o Srbiji
Teško je racionalnim argumentima pobijati tvrdnje koje su očigledno neistinite ali, kad ih izgovara predsednik države, ne mogu se samo prenebregnuti. A rekao je: „Nismo mi sad završili Hram nego smo ga sad napravili!“. To nije tačno
Reč je o onome šta smo bili, šta jesmo i šta smo mogli biti; reč je o najvećem modernizatorskom i reformskom poduhvatu u zemlji od Drugog svetskog rata; reč je – pre svega – o čoveku koji je iza tog procesa posvećeno stajao i zbog njega izgubio život
Kao ni bilo koga drugog političara, tako ni Zorana Đinđića ne treba glorifikovati, tim pre što je nesumnjivo imao mane i pogreške. Ali, nema nikakve sumnje da Srbija posle njegove smrti nije izrodila nikoga ko bi mu se mogao približiti bar na stotinu milja. U jednoj osobi su se susreli visoko obrazovanje, filozofsko i političko znanje, neiscrpna energija i preduzetnost, snaga i optimizam, organizaciona sposobnost i svest o okruženju u kojem deluje. A takva kombinacija je retkost i u mnogo većim kulturama
Srbija je tragično kasnila. Nakon ubistva Zorana Đinđića, to kašnjenje je moglo samo da se povećava. Tako da je to danas većinski zemlja kiselog grožđa: u njoj se ritualno prezire sve ono što joj je ionako nedostupno
U nedelja u 19.30 časova na N1 biće premijerno prikazan fim Filipa Švarma o kolektivnoj traumi koju je izazvalo ubistvo Zorana Đinđića 12. marta 2003, o tome gde je tada bila država, a gde mafija, kako se danas Srbija seća ubijenog premijera i njegovog dela, šta jeste, a šta nije Đinđićeva državnička i politička zaostavština i hronici koja je najavljivala atentat na njega
