Šestog marta uveče u Pionirskom parku šatore su razapeli mladi ljudi koji sebe nazivaju „studentima koji žele da uče“. Predvodi ih Miloš Pavlović, paradni student koga SNS vodi po svim medijima i kontramitinzima
Pionirski park u petak 7. marta pre podne pun je nekih novih pionira – kontrablokadnih.
Peru zube, jedu sendviče, protežu se i još bude u šatorima, u kojima su prespavali noć. Nije još ni sunce upeklo, a noć je bila hladna, pa se i dalje greju grejalicama.
Šatori su im gotovo identični, kao da su ih pazarili na istom mestu, a svi imaju i potpuno iste grejalice na plin.
Dok doručkuju ili obavljaju jutarnju higijenu, svaki deseti ili čak dvadeseti pristaje da se fotografiše.
„Nemoj mene, molim te. Čekaj da se okrenem, da stavim kapuljaču“, viče devojka, dok njen kolega odmah beži iz vidokruga.
Ali, jedan od njih svakako je dostupan za razgovor. To je Miloš Pavlović, student medicine koji je i predvodnik ovog „skupa“.
„Ako je nekog sramota što je tu, šta da mu radim“, govori on devojci koja mu se žali i odlazi, kada vidi da mu se približavaju novinari.
„Mi sve vreme učimo“
Pavlović kaže da „nije čuo za nedeljnik ‘Vreme’, ali da svima hoće da da izjavu“. Pita:
„Jeste vi kao Nova S i N1, tako nešto?“
Novinar „Novosti“, koji i sam čeka na izjavu, mu govori „oni su ti slični, ali ne skroz isti“, ali Pavlović svakako daje izjavu i nasmejan govori „da nije nikakav problem, hoće da priča“.
„Već duže vreme u društvu vlada takvo stanje da su ljudi jednostavno skupili hrabrost da se okupe. Par nas je javno izašlo i ranije govorilo, ali sada su se i drugi ohrabrili“, kaže on za „Vreme“.
„Tako smo se mi okupili spontano. Ko smo mi – mi smo stranka ‘Želimo da učimo‘. U ovim šatorima su nam knjige, mi sve vreme učimo. To je naš prvi i najbitniji zahtev, od ukupno pet. Voleo bih da se ti zahtevi ispune odmah, da možemo što pre da se vratimo u normalu.“
Bliski susreti
Ostali zahtevi odnose se na moratorijum na studentske kredite, smanjenje uslova za upis na budžet, povećanje broja ispitnih rokova, pomeranje početka nove školske godine, povećanje iznosa studentskih stipendija i kredita.
Dodaje i da im se javilo puno ljudi da ih podrži, da su ih izvukli jer su im doneli klopu, ali da su ih posetili navodno i studenti u blokadi.
„Provocirali su nas, rekli da smo lojalisti i sedvičari“,govori on.
Na pitanje gde mu je šator, kaže da je „tamo iza skroz“ i uz smeh dodaje da on „i u Beogradu uvek živi na periferiji, nikad u centru“. Dobacuje i molbu da izgleda fino na fotografiji.
Odlazi zatim do centralnog šatora, da se fotografiše sa baba Danom, koja je došla da „sa mladeži proslavi rođendan i ispriča Milošu kako su je napadali silno jer ga je onomad kada je govorio na televiziji, ona jedina branila“. Grle se srdačno, a baba Dana uzvikuje „za Srbiju“.
Kako ste saznali za skup? Pa…
Okupljeni masovno odbijaju da daju izjave, okreću glavu.
Luka Lalosević je student iz Rume sa Fakulteta političkih nauka koji pored Miloša jedini svim novinarima daje izjave.
Na pitanje kako su se organizovali, kaže za „Vreme“ da su „pozvali studente ovako i onako i da je svako poneo svoje šatore i grejalice“. Izgleda da su svi imali baš iste grejalice kod kuće.
„Ima ovde 180 šatora, a oko 500 ljudi je tu u njima. Ne idemo odavde dok nam se ne ispune zahtevi“, kaže on za „Vreme“.
Grupa momaka oko jedne od tih istih grejalica smišlja kako će da prave gulaš popodne na njoj.
„Pa…“, dugo traje ovaj odgovor na pitanje odakle su oni čuli za kontrablokadu, ali se kao spas ubacuje jedna devojka koja kaže da su čuli „od usta do usta, jedan je rekao drugu, pa drug drugu“.
U tom trenutku, jedna žena prolazi sa pištaljkom kroz park, a okupljeni joj dobacuju zlurade i veoma seksističke komentare, dovode je u vezu sa Đilasom i nazivaju je babom. Ipak, neki od njih se setio da su i novinari tu pa dovikuje „aloo, dosta“.
„Pioniri, ali katastrofe”
Studente je u park došla da poseti i profesorka klavira iz jedne muzičke škole u Beogradu.
Krenula je, kaže, da prošeta psa, dan nakon što je primila svega 11.000 dinara plate, jer je već sedam nedelja u štrajku u školi. Došla je da okupljene pita ponešto, a najviše – „ko ih je okupio i čega su oni to studenti“.
Jedna mlada devojka dolazi do nje i pokazuje joj indeks, kaže da je studentkinja.
„Evo pogledajte, nismo mi nikakvi ubačeni elementi, ja imam dokaz“, govori ona i pokazuje indeks.
U indeksu piše Pravni falkultet, ali profesorka klavira joj odgovara:
„Vidim da si 2001. godište, imaš 24 godine, znači poduže ipak studiraš, a ne dozvoljavaš ni da se vidi da li imaš overen semestar.“
Devojka odlazi, a profesorka kaže za „Vreme“ da je „Pionirski park danas izneo pionire, ali katastrofe“.
„Oni svi imaju iste šatore, dovukli su im uredno toalete i sve, ovo je zaista užas živi i podsmeh nama koji se stvarno žrtvujemo. Sledeća nedelja biće nam osma u štrajku“, kaže profesorka.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
