Rokenrol pod maskama

Svakako najviše pažnje na svetskoj alternativnoj muzičkoj sceni u prvih šest meseci ove godine privukao je misteriozni sastav “Angine de Poitrine”, iz grada Sagne (Saguenay), u pokrajini Kvebek u Kanadi.

Zapravo je moguće i rekonstruisati od kog momenta je ova – do pre neki mesec nepoznata grupa – postala svetski slavna: februara 2026. na YouTube je okačen snimak njihovog decembarskog koncerta sa čuvenog francuskog avangardnog festivala Trans musicales u Renu. Do danas ga je pogledalo čak 15 miliona ljudi. Na snimku se vide dvoje ljudi maskiranih u originalne tačkaste kostime sa velikim nosevima, kako sviraju gitaru sa dva vrata + bubnjeve. Muzika se sastoji iz ingenioznih, intenzivnih instrumentala, i to je to. O njima se ni danas ne zna ništa pouzdano.

Ove dve potpuno anonimne pojave, što toliko liče na stripovska snoviđenja Aleksandra Zografa, predstavljaju se u javnosti kao Khn (sitniji, gitarista) i Klek (krupniji, bubnjar). Svoju muziku nazivaju: “mantra-rock dada pythago-cubist”. Intervjue daju isključivo na izmišljenom jeziku. Ako ste do sad pomislili da ste negde usput pojeli bunike, te da se neko u ovom tekstu zeza s vama – samo poslušajte upravo objavljeni album Vol. 2: odličan je.

Čuda tu ne prestaju. U nedostatku čvrstih činjenica, kod njih se sve može podvesti pod “navodno”: navodno sviraju zajedno od trinaeste godine; navodno su nastupe u kaširanim papirnim kostimima počeli da praktikuju kao “štos” – pošto im nije bilo omogućeno da u istoj sali nastupaju dva vikenda zaredom, jedne nedelje su održali koncert pod svojim pravim imenima, a sledeće tajnovito maskirani i niko ih nije provalio; navodno su, nakon uspeha te podvale, rešili da nastave da nastupaju inkognito; navodno su – uprkos velikom uzbuđenju njihovom pojavom na tržištu – odbili sve ponude velikih izdavačkih kuća koje su im u međuvremenu stigle, ostajući privrženi nezavisnom načinu delovanja i vođenja svoje karijere.

Po drugim dostupnim podacima čini se izvesnim da su “Angine de Poitrine” (prevod: Angina pektoris) u našoj stvarnosti nastali 2019, te da su se sa potpuno zaokruženom muzičkom vizijom pojavili 2024, na albumu Vol. 1 (samizdat). No, u Kvebeku postoji pomoć za ovakve rubne umetničke delatnosti – potpisnik je jednom bio delegat na glasovitom festivalu “M pour Montreal”, gde se svake godine predstavljaju najbolji alternativni bendovi iz cele Kanade. Shvatio je da je budžetska podrška umetnicima u razvoju tamo značajna kategorija, jer je Kvebek pokrajina u kojoj se proizvodi ubedljivo najviše muzike u Kanadi, a generalno i najviše kulture (od art-cirkusa “Cirque du Soleil” do Monteral Jazz Festivala, najvećeg i najdugovečnijeg na svetu) – ostatak tamošnje privrede i tako kaska za drugim saveznim državama. Stoga talentovane sastave iz Kvebeka relativno često možete videti na odabranim evropskim festivalima (neki su svojevremeno bili i na Exitu). Ova lokalna potpora omogućila je da “Angine de Poitrine” zasad ostanu istinski verni sebi.

URNEBES ODASVUD

Postojala je slična muzika i ranije, ali ne ovako beskompromisna. I nisu je izvodile dve osobe nalik na velike lutke.

Jasno je da su na njih snažan utisak ostavili “Captain Beefheart”, sa svojim iščašenim bluzom i sumanutim humorom; progresivni rok bendovi, od kojih su sami kao primer naveli “Gentle Giant”, a mogli su i grupu “Fokus” i legendarnu numeru “Hokus Pokus”; konačno, turski “anadolijski rok” – naglašena ljubav prema orijentalnim ritmovima izbija iz gotovo polovine numera, što ponekad opasno liče na Smakov “Ulazak u harem”, kad bi ga na svoj iskidani način izveli “Gang of Four”, “Primus” ili “Black Midi”. Dadaizam im nije stran i često ga spominju kao inspiraciju, a sigurno ni rad kvebečke anarhističke post–rock grupe “Godspeed You Black Emperor”. I mada tvrde da nikad nisu slušali “The Residents”, jasno je da ne moraš da ih slušaš da bi znao od čega se sastoji njihov tajnoviti modus operandi… Blaine Reininger iz benda “Tuxedomoon”, koga smo nedavno sreli u Beogradu, prokomentarisao je sve ovo sledećim rečima (citat po sećanju): “‘Angine de Poitrine’ će ostati nešto najbolje što se pojavilo u poslednje vreme, samo ako ne poveruju previše u sopstveni mit”.

Album Vol. 2 teče kao mikrotonalna gitarska lavina, ali u svim tim promenama dinamike i zaokretima tempa nijednog se trenutka ne gubi plesni ritam, pogodan za skakutanje svuda i na svakom mestu. To ga čini izrazito bliskim sluhu mladog slušaoca, naviklog na digitalne bitove. Nalik na australijske otkačenjake “King Gizzard & the Lizard Wizard” – sa “Angine de Poitrine” nikad ne znaš na čemu si. I to je najbolja stvar u vezi s njima.

Fluidna verzija rock ‘n’ rolla koji sviraju nema ni početak ni kraj. Tvorce očigledno ništa ne obavezuje na to da se drže utvrđenih pravila: ponekad pesma počinje na jedan, a završava se, kao mini simfonija, na drugi način. “Fabienk”, tako, deluje kao mehanički vrtlog koji vas lagano melje, proizvodeći pritom veselu melodiju, pa potom prepušta daljoj apsurdnoj akceleraciji u “Mata Zyklek”, da bi sa “Sarniezz” došlo do nemilosrdnog, eksplozivnog vrhunca brzinskog sviranja. Na opšte iznenađenje, iz ovog muskularnog tretiranja gitarskih žica odjednom izranja serija komada inspirisanih folkolorom sa ovih prostora: fantazmagorična “Utzp” – ključna kompozicija ploče – jedino se može opisati kao ubrzani, potpuno poludeli, apstraktni sevdah. Slično, balkanski nepredvidljivo, zvuči i euforična poskočica “Yor Zarad” – ako je ikad postojalo psihodelično kolo, evo ga ovde. Tek sa završnom “Angor”, dolazimo do izvesnog mentalnog smirenja u još jednom hard rokerskom turcizmu. Ali do tad su mnoga pitanja ostala zauvek otvorena u našim ušima.

“Angine de Poitrine” su stalan poziv na urnebesnu zabavu u kojoj možeš da budeš šta god zamisliš, baš kao i tvorci ove predstave – dve lutke naoružane instrumentima protiv stvarnosti ogrezle u ravnodušnoj predvidljivosti.

SVAKO MOŽE

Ko god oni bili, umeju da se našale.

Neobično duhovito “Angine de Poitrine” opisuju svet kao mesto na kome je igra još uvek moguća. Bez trunke suvišnog cinizma i očajavanja, kod njih život još uvek traje u svojoj punoj radosti. Samo ovo iskreno oduševljenje muzikom i njenim mogućnostima – vredno je pamćenja.

To je veliko ohrabrenje za sve mlade muzičare širom sveta: koliko god imidž plenio pažnju u našem, slikama preopterećenom svetu – zahvaljujući ovako upečatljivom nastupu u javnosti, ipak ponovo u prvi plan dolazi muzika… Oslobođena obaveze da se prodaje u poželjnom paketu sezonski popularnih boja.

Glavna poruka je jasna: svako može da bude “Angine de Poitrine”.

Svako može da bude ono što hoće.