Ako se nastavi trend klimatskih promena, pet milijardi ljudi mogli bi da žive u sušnim predelima do kraja veka. Tri četvrtine kopnenih površina Zemlje su u proteklih tri decenije postale suvlje i te posledice nisu privremene, već permanentne
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
U Bakuu je počela dvonedeljna klimatska konferencija Ujedinjenih nacija COP29. Centralno pitanje je koliku će podršku zemlje u razvoju dobiti u borbi protiv sve dramatičnijih posledica globalnog zagrevanja
Azerbejdžan je domaćin klimatske konferencije Ujedinjenih nacija, ali nema nameru da se odrekne nafte i gasa. Bogate zemlje će očigledno morati da plaćaju siromašnim
Prema podacima službe Evropske unije za klimatske promene, 2024. će gotovo sigurno nadmašiti 2023. kao najtopliju godinu ikada zabeleženu
Broj poginulih u katatsrofalnim poplavama u Valensiji prešao je 200. Katastrofa dobija nove razmere, preživeli mole za pomoć jer nemaju hrane, ni vode za život
Na najvišoj japanskoj planini Fudži još uvek nije pao sneg, što se dešava prvi put otkako je pre 130 godina počela da se vodi evidencija o tome
Ukoliko se emisije gasova staklene bašte značajno ne smanje u narednim godinama, svet se suočava sa katastrofalnim zagrevanjem od tri stepena Celzijusa. Najnoviji UN izveštaj ističe kako trenutni napori, i pored tehnoloških rešenja koja su na raspolaganju, nisu dovoljni da zaustave klimatsku krizu
Ekstremni vremenski uslovi ove godine devastirali su poljoprivredu u celoj Srbiji. Na siromašnom jugu u vreme suša često nije bilo vode ni za osnovne potrebe. Zato strahuju da će njihova stara sorta paprike kozji rog uopšte moći da opstane i za naredne generacije
Antarktik, nekada carstvo leda i snega, suočava se sa novim fenomenom – brzim širenjem vegetacije usled klimatskih promena. Naučnici predviđaju da bi ozelenjavanje moglo izazvati dodatne ekološke probleme
U strašnim poplavama koje su zadesile BiH stradalo je najmanje 16 osoba. Dok vlasti pozivaju na jedinstvo i pomoć stradalima, postavlja se pitanje: šta su nadležni naučili iz poplava 2014. godine i da li je tragedija mogla biti umanjena
U narednim mesecima pored emodžija cvekle, ašova i drugih stiže i emodži drveta bez znakova života kao simbol ozbiljnosti klimatskih promena, a posebno jednog njihovog pojavnog oblika – suše
Danas je Svetski dan zaštite ozonskog omotača. Ozonski omotač, koji je decenijama bio u središtu ekoloških briga, sada pokazuje znake oporavka zahvaljujući globalnim sporazumima. Kolika je važnost ovog omotača, prosečne debljine od samo tri milimetra
Izveštaj Svetske banke navodi veliki broj mera, praksi i novih pravila koja bi pomogla školama širom sveta da se prilagode sve češčim ekstremnim vremenskim uslovima do kojih dolazi zbog klimatskih promena. Trebalo bi da ih razmotri i srpsko Ministarstvo prosvete
Brana na jugozapadu Poljske popustila je pod naletom poplava nakon obilnih kiša. U okrugu grada Klocka evakuisano je 1600 ljudi
Obilne kiše i smrtonosne poplave u Evropi posledica su klimatskih promena. Nove vremenske prilike iziskuju infrastrukturne promene u urbanim sredinama. Šta čeka Srbiju
Ove, 2024. godine zabeleženo je istorijskih od 58 tropskih dana na području Požege do 78 tropskih dana u Zaječaru, pri čemu je prethodni zapis iz 2012. godine premašen za 10 tropskih dana
O solastalgiji, i drugim novim rečima koje opisuju našu savremenu stvarnost, piše Jovana Vurdelja, lingvistkinja sa Filološkog fakulteta u Beogradu
Ukoliko ne bude poštovan Pariski sporazum o klimatskim promenama, u svetu koji bi bio topliji za tri ili četiri stepena, nemoguće je očekivati da sve zgrade u Beogradu budu preoblikovane tako da budu adekvatne za život u visokim temperaturama. Bez poštovanja Pariskog sporazuma suša kao što je ovogodišnja dešavaće se osam puta u 10 godina, i u toj situaciji nema prilagođavanja, upozorava Đurđević
Na aerodromima Keln/Bon, Berlin i Nirnberg letovi su privremeno bili obustavljeni, jer su klimatski aktivisti blokirali više aerodroma u Nemačkoj
Ove godine cvetanje ambrozije je poranilo zbog vremenskih prilika i visokih temperatura. Iz agencije za zaštitu životne sredine savetuju alergične osobe da vode računa da u prepodnevnim satima ne budu u prirodi, da se dogovaraju sa alergolozima za propisane terapije i da koriste klimatizovane prostorije
Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hans Henri P. Kluge istakao je da ljudi u evropskom regionu plaćaju najvišu cenu za velike vrućine i da je u evropskom regionu toplotni udar vodeći uzrok kada su u pitanju smrti izazvane klimatskim promenama
Planeta Zemlja je od danas u ekološkom dugu, dan ranije nego prošle godine. A to znači da su potrošeni prirodni resursi koji se obnavljaju na godišnjem nivou. Srbija je u ekološki dug ove godine ušla 28. maja, među prvima u regionu
U nedelju je na planeti Zemlji zabeležen toplotni rekord, kažu podaci Evropske klimatske Agencije Kopernikus. Bez brige, toplotni rekordi tek će da padaju. Nalazimo se na nepoznatom terenu, upozoravaju stručnjaci
Temperature više od 35 stepeni, toplotni talasi, oluje, poplave, grad veličine preko pet centimetara – do polovine veka biće uobičajene pojave za Srbiju, kažu stručnjaci. Zbog toga je neophodno preduzeti mere kako bi se zdravlje i bezbednost ljudi, ali i poljoprivredna dobra, sačuvali
Polovina građana Srbije spada u ranjive grupe koje su u visokom riziku od klimatskih promena. Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene, i na prvom je mestu u Evropi. Bez velikih ulaganja, situacija će bivati sve gora
U drugoj polovini jula u Srbiji se nastavljaju udari toplotnog talasa. Temperatura u urbanim sredinama ide i do deset stepeni iznad zvanične prognoze. Ekstremne vrućine donose velike rizike za zdravlje ljudi. Kada je vreme da se preduzmu konkretne mere
