Nemačka
Da li je Grinč ukrao Božić u Nemačkoj?
Vreme praznika obično je vetar u jedra potrošnji i ekonomiji u Nemačkoj. Pitanje je da li će tako biti i ove godine
U Bakuu je počela dvonedeljna klimatska konferencija Ujedinjenih nacija COP29. Centralno pitanje je koliku će podršku zemlje u razvoju dobiti u borbi protiv sve dramatičnijih posledica globalnog zagrevanja
Zvaničnici su na otvaranju 29. Konferencije UN o klimi (COP 29) u Azerbejdžanu pozvali na svetsku saradnju i obezbeđenje novca za zemlje u razvoju da bi smanjile emisiju štetnih gasova. Na skup su prodrli ekološki i politički aktivisti koji su bučno protestovali.
„Vreme je da se pokaže da svetska saradnja nije na mrtvoj tački, da je na visini zadatka“, rekao je šef Agencije UN za klimu Sajmon Stilna na otvaranju konferencije, prenela je agencija AFP.
Dvonedeljni skup u Bakuu, gde je izbušeno prvo naftno polje na svetu, odmah se usmerio na glavni problem.
To je postizanje novog dogovora oko toga kako više stotina milijradi dolara godišnje treba da se usmeri iz bogatih zemalja ka siromašnim u pokušaju da se ograniče klimatske promene i tim zemljama se pomogne da se prilagode promenama.
Novac treba da pomogne zemljama u razvoju da napuste fosilno gorivo čije sagorevanje zagreva armosferu i da pređu na „čistu energiju“.
Čelnici država i celog sveta su došli u Baku na glavni forum Ujedinjenih nacija za klimatsku diplomatiju nakon novih upozorenja da je svet 2024. na putu da obori temperaturne rekorde.
Odakle novac za zaštitu klime?
Međunarodna klimatska konferencija ove godine suočava se s izazovnim zadatkom: jake svetske ekonomije moraju odluče koliku će finansijsku podršku dobiti zemlje u razvoju kako bi se nosile s rastućim posledicama klimatskih promena i ostvarile prelaz na održivije gospodarstvo, piše Dojče vele (DW).
Bogatije zemlje, među kojima su SAD, Kanada, Japan i članice Evropske unije, obvezale su se pre nekoliko godina da će od 2020. godišnje osigurati 100 milijardi dolara za podršku zemljama u razvoju u borbi protiv klimatskih promjena. Taj cilj je postignut 2022.
Značajan deo sredstava ponuđen je u obliku zajmova s visokim kamatama, što je izazvalo oštre kritike i optužbe za neispunjavanje obećanja.
Niklas Hone iz Instituta New Climate, nemačke nevladine organizacije za klimatsku politiku, procenjuje da bi se mogao postići dogovor oko iznosa između 200 i 700 milijardi dolara godišnje.
„Time bi se ostvarila poštena finansijska ravnoteža između bogatih zemalja, koje su doista odgovorne za klimatske promene, i manje bogatih zemalja koje najviše pate zbog klimatskih promena“, kazao je Hone.
U senci Donalda Trampa
Konferencija se održava u senci izbora Donalda Trampa za novog predsednika Sjedinjenih Država, koji je obećao da će poništi obaveze SAD o smanjenju emisija ugljen-dioksida.
Tokom svog prvog predsedničkog mandata Tramp je ukinuo stotine propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine i učinio Ameriku prvom nacijom koja se povukla iz Pariskog sporazuma o klimi.
On je još tokom predizborne kampanje najvio da će, ako dobije drugi mandat, ostati dosledan kao predsednik protiv klimatskih akcija i prioritizovati proizvodnju uglja, nafte i plina.
„Ovo je zajednički problem koji se neće rešiti sam od sebe bez međunarodne saradnje, a mi ćemo nastaviti da razgovaramo sa dolazećim predsednikom zemlje koja je jedan od najvećih zagađivača u svetu“, rekao je Ralf Regenvanu, posebni izaslanik Vanuatua za klimatske promene i okolinu.
Američki odlazeći predsednik Džozef Bajden ne učestvuje na konferenciji, kao ni mnogo drugi lideri koji su prisustvovali uvodnim pregovorima.
Prisutno je svega nekoliko lidera zemalja grupe G20, na koje proizvode gotovo 80 posto svetskih emisija štetnih gasova.
Upad aktivista na konferenciju
Oštra retorika, molbe i obećanja o saradnji bili su u suprotnosti sa pozadinom seizmičkih političkih promena, globalnih ratova i ekonomskih teškoća, pošto su pregovori Ujedinjenih nacija o klimi već na početku došli do težeg dela: novca – piše agencija AP.
Desetine klimatskih aktivista ušlo je na konferenciju – mnogi su nosili palestinske „kefije“ i transparente pozivajući na klimatsku pravdu i države da „prestanu da potpiruju genocid“.
„Isti sistemi ugnjetavanja i diskriminacije stavljaju ljude na prve linije klimatskih promena i na prve linije sukoba u Palestini“, rekla je Lis Mason, demonstrankinja iz Međunarodne organizacije „Friends of the Earth“.
Ona je kritikovala Sjedinjene Države, Veliku Britaniju i EU jer ne troše više na finansiranje klimatskih promena, a isporučuju oružje Izraelu.
Mohamed Ursof, klimatski aktivista iz Gaze, pozvao je učesnike konferencije da „vrate vlast starosedeocima, a moć ljudima“.
Jakob Džons, organizator zajednice Hopi i Akimel O’odham, došao je na konferenciju “s nadom u bolji svet” i rekao: „U vidokrugu uništenja leži seme stvaranja. Moramo da shvatimo da mi nismo građani jedne nacije, mi smo Zemlja“.
Izvor: Deutsche Welle
Vreme praznika obično je vetar u jedra potrošnji i ekonomiji u Nemačkoj. Pitanje je da li će tako biti i ove godine
Ruski napad krstarećim raketama i dronovima, jedan od najžešćih od početka rata, bio je usmeren na ukrajinske trafostanice i gasnu infrastrukturu
Rudarenje litijuma u Nemačkoj zavisi od mnogobrojnih odobrenja. Koliko je Saksonija daleko od prvog rudnika litijuma o kom su razgovarali Šolc i Vučić? Šta je potrebno za dobijanje dozvole za rad? I koliko će to uticati na životnu sredinu? Dojče vele donosi odgovore
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Asadov pad loše je uticao na saveznike Sirije, kao što su Iran i Hezbolah. Dok pobunjenici slave, sirisjkim izbeglicama Evropa zatvara vrata uz lažno obećanje da su bezbedni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve