Zbog ljudskih aktivnosti, pesticida, klimatskih promena i drugih faktora, pčele, kao glavni oprašivači, bivaju sve ugroženije.
U cilju zaštite pčela, američki istraživači ponudili su rešenje, u vidu „elektronskog veterinara za pčele“, piše Jelena Kozbašim za Klima 101.
Kako bi obezbedile razvoj legla i opstanak kolonije, medonosne pčele održavaju preciznu temperaturu unutar košnice, koja se kreće između 33 i 36 stepeni Celzijusa.
Bilo kakva promena u temperaturi ukazuje na promenu zdravlja košnice.
Iz tog razloga, elektronski veterinar koristi jeftine senzore za merenje temperature, kao i modele koji mogu predvideti kada će temperature u košnicama dostići opasne nivoe.
Koliko je ovakav uređaj potreban pčelarima, pokazuje i pravi pomor pčela u Srbiji na proleće ove godine.
Daljinsko upozorenje pčelarima
Šamima Hosein, doktoratkinja računarstva na Univerzitetu Riversajd u Kaliforniji i glavna autorka studije u kojoj je ova tehnologija predstavljena, objasnila je kako se prati temperatura u košnicama:
„Temperaturu pretvaramo u tzv. faktor zdravlja, koji procenjuje koliko su pčele jake na skali od nula do jedan“.
Naime, ovaj sistem šalje upozorenja pčelarima na daljinu, zbog čega oni mogu da preduzmu preventivne mere pre nego što ekstremni vremenski uslovi ugroze pčelinjake. Ovaj sistem pomoći će i u situacijama kada pčele ne budu u mogućnosti da same regulišu temperaturu u košnicama.
Košnice pod digitalnim nadzorom
Naučnici su testirali elektronskog veterinara na deset košnica iz pčelinjaka na Univerzitetu Riversajd u Kaliforniji, koje su pratili leta 2021. godine, jer u to doba Kalifornijom vladaju topli i suvi klimatski uslovi, uz temperature preko 40 stepeni Celzijusa.
U ovim uslovima pčele prolaze kroz ozbiljan toplotni stres. Ipak, pčelinjaci ne bivaju uništeni ako pčele uspešno nastave sa održavanjem temperatura u košnicama.
Ova tehnologija pokazala se efikasnom, jer je uspešno obavestila pčelara na nepogodne uslove, pa su mogli da reaguju na vreme.
Istraživačima je bio glavni prioritet da uređaj bude napravljen od komponenti koje su lako dostupne, kako bi njegova cena bila ispod 50 dolara po košnici.
Pčerastvo na ivici opstanka
U drugoj polovini marta i početkom aprila, pčelinjaci u Srbiji susreli su se sa masovnim uginućem pčela.
U pojedinim regionima, uginuća su iznosila i do 100 odsto; u Topličkom i Jablaničkom okrugu uginuća pčela iznose oko 30 odsto, u Mačvi idu od 40 do 50 odsto, u Kolubarskom okrugu su 60 odsto, u Moravičkom 86 odsto, a u Vojvodini i do 90 odsto.
Uginuća pčelinjih društava bila su podjednaka i sa mladim i sa starijim maticama, kako su objasnili pčelari, kao i društva koja su uspešno tretirana protiv varoe.
Suša, jednolična ishrana, prekomerna upotreba pesticida, virusne infekcije, ali i sistemske slabosti poput neadekvatnog subvencionisanja i potpunog izostanka stručnog obrazovanja za pčelare, doveli su do situacije u kojoj se cela grana nalazi na ivici opstanka.
Društva koja su preživela ovaj period po snazi su od 10 do 30 odsto slabija u odnosu na uobičajenu snagu društava u ovo doba godine. Jedan broj društava, od pregleda do pregleda i dalje slabi.
