Kako proizvodimo energiju? Koliko je i zbog čega energetski sektor ranjiv na promene klime? Šta je država obećala? Šta nauka predviđa u narednim decenijama i šta to za nas znači? Koje su mere neophodne kako bismo se prilagodili očekivanim promenama? Zašto treba da budemo veoma pažljivi kada je reč o hidropotencijalima? I zašto su važne energetske zadruge
Američki Zapad preživljava najgoru i najdužu sušu od 800. godine nove ere, otprilike od vremena kada je vladao Karlo Veliki, objavljeno je u časopisu „Nature Climate Change.“ Poslednja višedecenisjka suša u Americi dogodila tokom 1500-ih godina, ali nije bila ovako pogubna
Japansko ostrvo Kjušu u nedelju ujutro pogodio je supertajfun. Očekuje se da će krenuti prema Tokiju. Uragani ovakve snage su, između ostalog, poslednica i klimatskih promena
Vrela suša ovog leta pretvara u oblak prašine ranije već dobrano potkopana dva stuba evropske države blagostanja – jeftinu energiju i jeftinu hranu. Vodeća lica evropske upravljačke elite, zagubljena u magli rata na istoku Evrope, nisu u stanju da reše taj fundamentalni problem, čijem nastanku su doprinela. A politička klima može biti ćudljiva: vrelo leto, tmurna jesen, zima nezadovoljstva
Zbog klimatskih promena u pojedinim regijama, u kojima toplotni talasi inače ukupno godišnje traju 20 dana, predviđa se čak pola godine ekstremnih temperature. Komforna zona za ljude su temperature između 4 i 35 stepeni Celzijusa, kada vlažnost ne prelazi 50 odsto
Povodom toplotnog talasa koji je stigao u Srbiju i ove godine u nekim evropskim zemljama obara rekorde, objavljujemo prošlogodišnji tekst Slobodana Bunjevića o posledicama globanog zagrevanja. Tada je na Siciliji bilo zabeleženo rekordnih 48,8 stepeni, a sve jači požari su besneli u Rusiji, SAD, Turskoj i Grčkoj. Klima postaje neumoljiva
"Naša posvećenost: klimatski neutralan kontinent do 2050. Sa našim Evropskim zelenim planom investiramo u našu planetu kako bismo se borili sa učincima klimatskih promena. Svaki napor je važan", navela je Evropksa komisija na svom Tviter nalogu. Planovi za ozdravljenje obolele planete su ambiciozni kao i uvek, ali je njihova realaizacija sasvim druga priča
Srbija je četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred se nalaze samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, a približno iste rezultate imaju Poljska i Kazahstan
U petak 4. februara svečanom ceremonijom u Pekingu biće otvorene 24. Zimske olimpijske igre. Novo istraživanje pokazuje da će zbog globalnog zagrevanja organizacija zimskih sportskih takmičenja biti sve izazovnija. Ovo će biti prva Olimpijada na kojoj će se koristiti samo veštački sneg
Istraživanje koje je kombinovalo klimatski model i ponašanje vegetacije i koje su sproveli francuski naučnici Žoel Gujo, paleoklimatolog iz Evropskog centra za geonauku, i Volfang Karamer, naučni direktor Mediteranskog instituta za biodiverzitet i ekologiju, pokazuje da će se šume do kraja veka seliti na sever, a da će Sredozemlje polako postajati pustinja
