Ako uporedite antropomorfne figurice iz Lepenskog Vira sa onim koje arheolozi pronalaze u Vinči, od verovatno povezane, ali pola milenijuma poznije i bitno razvijenije neolitske kulture, zapazićete kako su vinčanske figure žena vitkije i sa skladnijim stasom. Naučnici bi rekli da je to otud što se uz razvoj trgovine promenio ideal lepote, pa tako i predstave u praistorijskim kultovima plodnosti, iz kojih će kasnije izrasti čitava mreža religijskih verovanja u Veliku, Trojnu ili Belu boginju Zemlje.
Tako će se boginja Gea kroz milenijume menjati, od svojih velikih oblika u kamenom dobu do mršavih nožica helenističkih boginja, prateći izmene samog sveta i tehnološki napredak ljudi koji će je sa vekovima sve manje i ređe obožavati, uprkos tome što će ona postajati sve tanja i privlačnija.
No, kako Gea izgleda danas, kad je od svevideće titanke koja upravlja silama planete za većinu ljudi postala samo slovo u arheološkom leksikonu? Ako nastavimo niz i uporedimo je sa stanjem njenog astronomskog predloška na početku XXI veka, Geu nećemo zateći samo slomljenu i izbledelu od anoreksije, već ozbiljno otrovanu i zaraženu svakojakim infekcijama, praćenih hroničnim visokim pritiskom, malim kapacitetom pluća i vodom koja nadolazi.
Lekarski termometar pokazuje da joj je temperatura već nekoliko decenija ozbiljno povišena. I da još uvek raste. Uskoro se može očekivati da pređe onu granicu kad će dobiti žestoke napade groznice i pokrenuti termoregulacionu povratnu spregu, u pokušaju da se izbori sa tumorom koji je uništava.
Ovo je pre 13 godina povodom Dana planete Zemlje, koji se obeležava 22. aprila, u teksto pod naslovom „Zdravstveni karton mršave boginje“ napisao Slobodan Bubnjević.
Ambiciozni planovi
U međuvremenu, zdravstveni bilten planete Zemlje je još gori, ali su zato planovi za njeno ozdravljenje još ambiciozniji i urgentniji. Kako navodi Radio Slobodnda Evropa (RSE), iz Evropske unije poručuju da će Evropa postati prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine u skladu sa Evropskim zelenim planom.
„Naša posvećenost: klimatski neutralan kontinent do 2050. Sa našim Evropskim zelenim planom investiramo u našu planetu kako bismo se borili sa učincima klimatskih promena. Svaki napor je važan“, navela je Evropksa komisija na svom Tviter nalogu.
Jer, Zemlja se suočava sa „trostrukom planetarnom krizom“: klimatskim poremećajima, gubicima prirode i biodiverziteta i zagađenjem i otpadom, upozoravaju Ujedinjene nacije
„Ova trostruka kriza preti dobrobiti i preživljavanju miliona ljudi širom svijeta. Temelji sretnog i zdravog života su čista voda, svež vazduh i stabilna i predvidljiva klima – koji su svi poremećeni, što dovodi u opasnost ciljeve održivog razvoja“, rekao je u video poruci povodom Dana planeze Zemlje generalni sekretar UN Antonio Gutereš.
Ovaj dan se službeno obeležava od 1992. godine kada je tokom Konferencije UN o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru, na kojoj je učestvovao veliki broj predstavnika vlada i nevladinih organizacija, usklađen dalekosežni program za promociju održivog razvoja.
M.N./FoNet/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
