Mađarska posle Orbana: Šta Srbija može da nauči

Ostalo je nešto više od tri nedelje do najiščekivanijih izbora u Srbiji, makar u poslednje dve i po decenije.

Pre pet i po meseci, izbore je izgubio Viktor Orban, otac koncepta iliberalne demokratije, koga politikolozi nazivaju i tvorcem „spin diktature“ i hibridnog režima, ali i, ogoljenije, mafijaške države.

Zašto je Orban tako mirno prihvatio izborni rezultat? Kakve su paralele između Srbije i Mađarske? Kako izgleda mađarsko društvo skoro pola godine nakon što je Tisa došla na vlast i kako napreduju hapšenja nekadašnjih Orbanovih ljudi zbog korupcije i drugih dela?

Profesor političkih nauka na Univerzitetu u Debrecinu Erik Beket Viver u video-intervjuu za „Vreme“ govori o tome šta je donelo prednost Petru Mađaru i misli li da Studentska lista može da preuzme vlast u Srbiji:

Viver u intervjuu, između ostalog, kaže: “Mađarsko društvo je shvatilo da, ako želi da se oslobodi Orbanove vlasti, ljudi moraju glasati za jednu i samo jednu partiju. A ta stranka, bez obzira na lične simpatije ljudi, mogla je biti samo Mađareva Tisa.“

Građani Mađarske su tu odluku doneli delimično zato što su videli da stare opozicione stranke za 16 godina nisu učinile ništa da poljuljaju Orbanovu moć.

“Zapravo, one su mu pomagale da ostane na vlasti 16 godina i bile su deo problema, barem po mišljenju većine ljudi, a ne deo rešenja.“

Mađarev slogan tada je bio „Ne boj se“ („Ne féljetek“). U mađarskom društvu postojao je strah, ali i veliki bes.

“U nedeljama pre izbora u Budimpešti, gde ja živim, vladala je ogromna tenzija. Bila je opipljiva na ulicama i ogroman bes. Postojali su ozbiljni strahovi da bi Orban mogao da pokuša da ukrade izbore, ali više nije bilo straha, činilo mi se, među biračima, da će trpeti neku vrstu policijske represije. Više je bila preovlađujuća ljutnja, a strah koji se osećao dolazio je više od ljudi na visokim pozicijama u Fidesu.“

Za Vivera je zato pitanje da li će Vučić odustati od vlasti ako vidi da će opozicija pobediti na izborima – da li će uzeti Erdoganovo, tursko rešenje, koje podrazumeva falsifikovanje rezultata i stavljanje oponenata u zatvor, ili Orbanovo „rešenje“, priznanje poraza.

„Ne znam da li Vučić i članovi njegove stranke imaju sličan strah od nasilja kao Orban i Fidesovci pre izbora, ali mi je prilično čudno što se neki ljudi u Srbiji izgleda pozivaju na ’obojene revolucije’, ili su se osvrtali na njih kao na nešto negativno, nešto čega se plaše, i to mi ukazuje da možda postoji sličan strah i u Vučićevom taboru.

Čudno je da se obojena revolucija prikazuje kao negativna u Srbiji kada je originalna obojena revolucija zapravo bila Srpska revolucija kojom je svrgnut Miloševićev režim (…) Srbija je izvor same ideje o obojenoj revoluciji. Tako da, baš kao što su Mađari veoma ponosni na svoje revolucije iz 1848. i 1956. godine, znam da su i Srbi veoma i s pravom ponosni na svoje narodne ustanke i revolucije kroz istoriju. S pravom ponosni. I zato sugerisati da je revolucija nekako strana srpskom društvu, ili da je obojena revolucija nešto u šta se Srbi, pravi Srbi, nikada ne bi upustili, čini mi se kao neka vrsta falsifikovanja istorije koju je teško poverovati da bi iko u Srbiji prihvatio.“

Govoreći o današnjoj Mađarskoj, o dobrim i lošim stvarima koje Tisa i Mađar rade, Viver konstatuje: “Ako bi se izbori održali danas, Tisa bi pobedila sa još većom razlikom nego što je pobedila u aprilu. I to je sve što imam da vam kažem.“

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!