Pre 38 godina na skijalištima iznad Sarajeva zasijao je olimpijski plamen, što je označilo početak 14. Zimskih olimpijskih igara. Kada bismo razmišljali šta bi danas nedostajalo za neku buduću zimsku olimpijadu na Jahorini ili Bjelašnici verovatno bi poslednje što bismo pomislili bio nedostatak kvalitetnog snega, piše portal Klima 101.
Ali, upravo bi to mogla biti glavna prepreka u budućnosti. Rezultati studije koju je sproveo međunarodni tim istraživača, na čelu sa Univerzitetom Vaterlo, pokazuju da klimatske promene ugrožavaju održavanje Zimskih olimpijskih igara i da mnogi gradovi koji su nekada bili domaćini, u budućnosti ne bi ispunjavali uslove za njihovo održavanje.
Međunarodni tim autora iz Kanade, SAD-a i Australije je pregledao istorijske klimatske podatke lokacija koje su bile domaćini Zimskih olimpijskih igara od 1920. godine do danas. Podaci jasno pokazuju da se održavaju u sve toplijim uslovima. Tako je temperatura sa prosečnih 0,4 °C 1920-tih porasla čak na 6,3 °C tokom Igara odžanih nakon 2000. godine.
Temperatura je važna za kvalitet snega, a debeli snežni pokrivač je garant sigurnosti na skijaškoj stazi i pravednog nadmetanja, pa smanjenje snega, usled toplijeg vremena, direktno utiče na sigurnost sportista i uslove za fer takmičenje. Četiri rizična parametra su: neprihvatljivo visoke ili niske temperature, kiša, mokar sneg i loša pokrivenost snegom.
Posmatrajući ova četiri faktora i buduće scenarije klimatskih promena, studija je pokazala da bi od 21 grada koji je do sada bio domaćin Zimskih olimpijskih igara, ako se globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte naglo ne smanje, samo jedan ispunio ovakve uslove.
Tako je tokom Igara u Vankuveru 2010. bilo neophodno angažovanje helikoptera za transport snega, a 2014. u Sočiju, koji je tada postavio rekord kao najtopliji grad domaći Zimskih olimpijskih igara, organizatori su morali da uskladište tone snega od prethodne zime kako bi ga koristili u hitnim slučajevima.
Negativan trend zime bez dovoljno snega će obeležiti i Igre u Pekingu. Biće to prva Zimska Olimpijada na kojoj će se u potpunosti koristi veštački sneg. Za to će biti potrebno više od 100 generatora snega i 300 topova za sneg.
Ali ovakvo rešenje stvara druge probleme. Organizatori bi za potrebe mašina za proizvodnju snega mogli da upotrebe oko 49 miliona galona hemijski tretirane vode, što je u proceni Međunarodnog olimpijskog komiteta (IOC) tokom procesa izbora za domaćina naglašeno kao poseban rizik.
Peking se nalazi u regionu koji ima problem sa nedostatkom vode tokom cele godine, pa bi ugrožavanje vodnih resursa nanelo ogromnu štetu stanovništvu. Kinezi se oslanjaju na veliku podzemnu mrežu za akumulaciju i nadaju se da će zahvaljujući tom sistemu upotreba veštačkog snega na Olimpijskim igrama imati minimalnog uticaja na životnu sredinu.
„Klimatske promene menjaju izgled Zimskih olimpijskih igara i onemogućiće, na žalost, kandidaturu nekih gradova poznatih po zimskim sportovima za domaćina Igara“, rekao je Robert Štajger sa Univerziteta u Inzbruku u Austriji. „Prognoza je da će većina lokacija u Evropi biti marginalna ili nepouzdana za održavanje Zimskih Olimpijade već nakon 2050, čak i u scenariju sa niskim emisijama.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
