Loši vremenski uslovi odrazili su se ove godine na mnoge voćne kulture, a vlasnici malinjaka su među najpogođenijima.
Srbija je nekada bila najveći izvoznik malina u svetu, ali stvari su se zbog vremenskih uslova promenile.
„Malina je ove godine stvarno imala problema i sa prilikama i sa neprilikama, ušli smo u godinu sa jako malo padavina, februar u mart su bili jako sušni, a onda su krenule te kiše u aprilu. Onda nailazimo na period kad smo imali temperature u minusu, pa je došlo do izmrzavanja pupoljaka i jako malih rodnih grana u malinjacima“, objašnjava Svetlane Cvijanović, uzgajivačica malina iz Mačve za „Vreme”.
Zbog vremenskih nepogoda, ove godine višestruko je umanjen rod u malinjacima.
Cvijanović ističe kako je u jednom periodu malini bila najpotrebnija voda, kako bi mogla da da plod, a baš tada su usledile suše.
„U Mačvi je prošla berba maline i od početka do kraja nije bilo nijedne kapi kiše – 48 dana u Mačvi nije kiša pala, tako da je i to umnogome uticalo i na kvalitet i na količinu roda.“
Kako kaže, biće luksuz ako Srbija ove godine bude imala između 10 i 15.000 tona maline.
Hladnjače su ostale prazne, a cena na kraju berze u Mačvi i zlatiborskom okrugu počela je da raste.
„Svi mi koji smo imali maline, borili smo se da ne propadnu, jer je ovo voće svojevremeno bila ‘crveno zlato Srbije’. Ove godine će biti prazne hladnjače. To je najgori scenario što se mogao zamisliti u Srbiji“, govori je Cvijanović.
Kako kaže, nešto što je bilo brend Srbije i što je bio prvi izvozno-strateški proizvod Srbije, došao je na tu slavu da malina koje su hranile Srbiju i srpskog seljaka više nema.
„Kao što su žitarice bile u Vojvodini zastupljene, tako su maline u zapadnoj Srbiji bile nešto što je hranilo srpskog seljaka“, ističe sagovornica „Vremena”.
Malinarstvo pred kolapsom
Cvijanović kaže da neće biti moguće podići nove zasade, ako ne bude bilo dobrog strateškog programa za očuvanje maline.
„Ljudi se više ne upuštaju u ovo. Mladi su emigrirali sa sela, tako da će stvarno biti teško podići nove zasade“, kaže ona.
Kako dodaje, jako je teško zaštiti maline.
„Klimatske promene su evidente u svemu, pa tako i u proizvodnji maline. Mi već sada znamo da sledeće godine neće biti dobrog roda i da nećemo imati količine“, kaže, dodajući da se intenzivna proizvodnja maline ne može zamisliti bez navodnjavanja.
Kako objašnjava, poljoprivrednici u njenom kraju zalivaju malinjake, ali to je, dodaje, puko preživljavanje ovog voća.
„Postoje sistemi gde se može podići protivgradna mreža, orošavanje, ali sva ta proizvodnja je izuzetno skupa. Dok ne padne kiša, nema onog osveženja ne samo za maline, nego za bilo koju proizvodnju“, objasnila je Cvijanović.
Pitanje subvencija
Cvijović smatra da mora doći do velikih ulaganja u poljoprivredu i da Ministarstvo poljoprivrede mora da povede mnogo računa o tome, jer su poljoprivrednicima potrebne daleko veće subvencije za zemljište i za obnovu poljoprivredne proizvodnje, pa subvencije moraju da budu i kontrolisane i praćene da li su adekvatno iskorišćene.
„Mi smo geografski dobra zemlja za lidera u proizvodnji hrane u okrugu, a nažalost došli smo do toga da mi u Srbiji ne znamo ništa da proizvedemo, već sve uvozimo. Katastrofa je do koje mere je uništena poljoprivredna proizvodnja u Srbiji“, smatra Cvijanović.
Između vremenskih nepogoda i tržišnog kolapsa
Trenutna cena maline iznosi 600 dinara, dok je cena obične maline, neorganske proizvodnje, skuplja za 100, 150 dinara. Cvijanović kaže da ako ploda maline nema, ni cena od 1.000 dinara proizvođaču ništa ne znači.
„Malinari su pravili grešku godinama jer nisu imali adekvatnu cenu malina, zbog čega nisu mogli adekvatno da ulože u svoje zasade. Pre možda jedno sedam, osam godina imali smo 24.000 hektara pod zasadima maline, a sada da kažemo da ih nemamo više od 8.000 hektara. To je višestruko smanjenje zasada“, objašnjava.
Kako dodaje, Srbija je svojevremeno smo imala i do 100.000 tona maline, a sada neće biti ni do 15.000 tona.
Zbog svih tih razloga, Cvijanović planira da uskoro prekine sa proizvodnjom ovog voća.
Malina van domašaja
Po svemu sudeći, malina zaista jeste luksuz.
„Možete li da zamislite proizvodnju gde je vaš proizvod 350 dinara, a onda moje dete u Beogradu mora da plati posudicu te iste maline 500-600 dinara? Strašno je što mi, kao zemlja koja je proizvodila maline, nismo imali tu moć da malinu plasiramo u naša obdaništa, u naše bolnice, u neke ustanove gde je deci i bolesnima potrebna malina“, kaže ona, smatrajući da malina nije samo hrana, već i lek.
„Na svetskom tržištu malina se ne tretira kao hrana, već nešto što služi kao lek, kao izvor vitamina koji su jako pogodni za organizam. Mi smo sve to prokockali i uništili“, podvukla je Cvijanović.
