Intervju: Goran Ješić
Zbog policijskog ubistva tamnoputog tinejdžera Majkla Brauna, novi sukobi, demonstracije u Sent Luisu, Njujorku, Čikagu, Vašingtonu Visoki komesar za ljudska prava UN zabrinut zbog institutionalizovane diskriminacije i disproporcionalne represije prema rasnim manjinama u SAD
Majkla Brauna 18-godišnjeg Afroamerikanca (Michael Brown) u Fergusonu predgrađu Sent Luisa je 9. avgusta sa 12 metaka ubio policajac Daren Vilson (Darren Wilson). Braun, novopečeni student, ubijen je dok je prolazio ulicom nakon što je napustio prodavnicu u kojoj je, prema navodima policije, ukrao boks cigarilosa. Telo Majkla Brauna je nekoliko sati ležalo na ulici.
Hiljade ljudi okupile su se u baptističkoj crkvi na sahrani Majkla Brauna.
Među okupljenima su bili aktivisti za zaštitu ljudskih prava, uključujući Džesi Džeksona i Ala Šarptona, više poznatih ličnosti, članovi porodice i prijatelji ubijenog osamnaestogodišnjaka.
Novi masovni protesti u Sent Luisu i Fergusonu izbili su kada je dva meseca kasnije jednog tamnoputog 18-godišnjaka u Sent-Luisu ubio pripadnik policije, takođe belac. Policija je tada saopštila da je on bio naoružan i da je pucao.
Daren Vilson, policajac koji je u avgustu pucao u Majkla Brauna suočavao se sa nizom optužbi – od ubistva iz nehata do ubistva prvog stepena. Policajci su tvrdili da je Braun pokušao da otme Vilsonov pištolj, a sam Vilson je u istrazi tvrdio da je dečak krenuo na njega, da je pokušao da ga spreči da izađe iz policijskog auta i provocirao ga nazivajući ga kukavicom, da je kad se okrenuo prema njemu izgledao kao demon, ali neki očevici su rekli da je mladić ubijen dok je držao ruke u vazduhu u znak predaje.
Nakon što je jedan svedok tvrdio da je Braun jurišao na policajca pre nego što će ovaj zapucati Velika porota američke savezne države Misuri donela je odluku da se ne podiže optužnica protiv belog policajca. Stanovnici Sent Luisa su reagovali tako što su zauzeli ulice oko policijske stanice i čula se pucnjava. U protestima su razbijeni izlozi okolnih prodavnicama, a mnogo automobila na ulici je zapaljeno. U Fergusonu su zapaljeni jedno stovarište, prodavnica auto-delova, modni butik i još nekoliko prodavnica. Zabeležene su pljačke prodavnica. Policija je bacila suzavac i pokušala da rastera demonstrante plastičnim mecima. U Fegrusonu je na ulice izvedena Nacionalna garda.
Demonstranti su 28. novembra, na crni petak, jedan od najvažnijih dana za trgovinu u SAD, jer se tada povodom Dana zahvalnosti (Thanksgiving Day, svakog četvrtog četvrtka u novembru) daju veliki popusti, privremeno zatvorili tri velika tržna centra na periferiji Sent Luisa. Mnoge radnje u Fergusonu zaštitile su svoje izloge plutom. U Fergusonu je uhapšeno 16 ljudi u nastavku demonstracija. Jedan demonstrant, koji je došao iz njujorškog Bronksa, uhapšen i optužen za napad na policajca, opiranje hapšenju i remećenje reda i mira.
Pod naslovom
St. Louis Blues: An Old Refrain In Grand Jury Decision,
list Huffington post, 25. 11. piše o atmosferi u Sent Luisu:
Ako znate Sent Luis, ili Misuri uostalom, znate da porodica Majkla Brauna nije imala nikakve šanse, a da je policijski službenik Daren Vilson već slobodan.
Sent Louis je divno mesto, ali on može biti toksična mešavina srednjezapadnoameričke ljubavi prema društvenom poretku i oštrine režima na državnoj granici…
Grad je na neki način najstrašnija linije prekida u istoriji Amerike: dom VC Handija (W. C. Handy, the „Father of the Blues, otac bluza, The W. C. Handy Music Festival, muzički festival u gradu Florenns u Alabami – rock, pop, gospel, R & B, jazz) i bluza, Čak Berija (Chuck Berri) i rock ‘n roll-a, i sudske odluke o robovima u slučaju Dreda Skota (Dred Scott-a 1799 1858), oslobođenog roba koji se 1857. neuspešno sudio za svoju slobodu I slobodu svoje žene i dvoje dece).
Nije iznenađujuće, da je zakonodavac te države više puta izabrao da ignoriše odluku Vrhovnog suda SAD iz 1985, koji je smatrao da policajac ne može koristiti smrtonosnu silu protiv osumnjičenog koji beži, osim ako policajac ima razloga da veruje da je osumnjičeni naoružan i da predstavlja neposrednu opasnost javnom poretku.
Umesto toga, policajac u Missouriju može da puca u osobu za koju veruje da moža da bude prestupnik u begstvu. Tačka. Da ne pominjemo da policajac može da puca u onoga ko se kreće ka njemu preteći…
Jedan demonstrant je rekao reporteru CNN-a: „This ain’t Iraq. This is the United States…“
Reagujući na odluku porote, širom Amerike ljudi su izašli na ulice da protestuju – zabeleženo je 130 demonstracija u 37 američkih država i u Kanadi.
Demonstranti u Čikagu nosili su transparente „pravda za Majkla Brauna“. U Njujorku su građani skandirali „Životi Afroamerikanaca vrede“. Šefu njujorške policije Bilu Bartonu na Tajms skveru demonstranti su isprskali lice bojom krvi, a demonstracije su se proširile na Junion skveru, u južnom delu Menhetna, a zatim u Harlemu gde je viđen plakata sa natpisom „Pravda za Majkla Brauna“. U Vašingtonu nekoliko stotina demonstranata okupilo se ispred Bele kuće noseći plakate „Zaustavite rasistički teror policije“ i „Život crnaca je važan“ i uzvikivali „Ruke uvis ne pucajte!“
U Ouklendu (Kalifornija) oko 2.000 ljudi blokiralo je autoput.
U Los Anđelesu demonstranti su pokušavali da zaposednu autoputeve, ali policija ih je sprečila, a nekoliko desetina ljudi pokušalo je da blokira raskrsnice na Beverli Hilsu u južnom delu Holivuda, plakate sa natpispm „Otpor je opravdan od Fergusona do Gaze“.
Tajm, međutim piše da su neki policajci na grudima nosili natpis „Ja sam Daren Vilson…“
Demonstracija je bilo u Solt lejk sitiju i Sinsinatiju, Bostonu, Filadelfiji, Denveru, Sijetlu, Čikagu. U Denveru, gde je porota prošlog meseca zaključila da je policija koristila prekomernu silu u slučaju ubistva beskućnika uličnog propovednika, vernici su se okupili u crkvi, a desetine ljudi okupilo se u centralnom parku gde su minutom ćutanja odali poštu stradalom…
Drugi dan nakon odluke velike porote o ubistvu Majkla Brauna demonstracije, nešto mirnije nego prethodnog dana nastavljene su u Vašingtonu, Njuarku, Nnju Džerziju, Portlandu, Mejnu, Baltimoru. U Sent Luisu su nekoliko sati bili blokirani prilazi gradu, autoput I most preko reke Misisipi koji povezuje ovja južni grad s Illinoisom.
Vojnici Nacionalne garde raspoređeni su u Sent Luisu kao pomoć policiji. Javlja se o hapšenjima.
U Njujorku je bio zatvoren Bruklin bridž i jedna od tri trake na Robert Kenedi bridžu, poznatom kao Triborou bridž (Triborough Bridge), izveštava Al Jazeera
U međuvremenu u Klivlendu je počela istraga nakon što je dvanaestogodišnji dečak, identifikovan kao Tamir Rajs, preminuo od povreda koje je zadobio u pucnjavi, kada je klivlendska policija odgovorila na upozoprenje nepoznate osobe da neko maše „verovatno lažnim“ pištoljem na igralištu ispred rekreativnog gradskog centra Kadel.
Policajci su u dečaka pucali kada je odbio da podigne ruke i posegnuo za pojasom u kome je imao nešto što je ličilo na revolver.
Kasnije se ispostavilo da se radi o igrački replici, to jest o vazdušnom pištolju koji ispaljuje plastične kuglice.
Klivlendska policija je u saopštenju navela da je bila uklonjena narandžasta oznaka po kojoj se igračke razlikuju od pravog oružja.
Poslanica Ališa Ris iz Sinsinatija predsednica crnačkog kokusa u parlamentu Ohaja najavila je da će predložiti zakon kojim će se zahtevati da sve replike oružja poput BB pištolja, vazdušnih pušaka i vazdušnih pištolja koji se prodaju u Ohaju budu u jarkim bojama ili da imaju vidljive fluorescentne oznake.
Ris rekla je da taj nacrt zakona uvodi kao odgovor na fatalnu pucnjavu na dečaka, kao i na 22. godišnjeg Džona Kroforda, na koga je, takođe, policija ispalila smrtne hice 5. avgusta…
Videti takođe: Witnesses Told Grand Jury That Michael Brown Charged at Darren Wilson, Prosecutor Says
Brown Ferguson: Jury decision not to charge sparks riot
Wilson Described Michael Brown as ‘Crazy,’ Intent on Killing Him, NBC News
Protests Flare After Ferguson Officer Is Not Indicted, NYT, 25. 11
Ferguson Erupts Again After Cop Cleared in Killing, Time
Streets of Ferguson smolder after grand jury declines to indict officer
St. Louis Blues: An Old Refrain In Grand Jury Decision, Huffington post, 25. 11
Documents Released in the Ferguson Case, Grand Jury Transcripts, New york times NOV. 25, 2014
Ferguson yet another example of how America fails minorities, Boston globe, NOV. 25, 2014
Dopunjeno 29. 11
Afro-Amerikanaci čine 12 -13 odsto američke populacije, ali oni čine 40 odsto muških zatvorenika u zatvoru.
Prema podacima Nacionalnog udruženja za unapređenje položaja obojenih ljudi (National Association for the Advancement of Colored People (NAACP), američki crnci čine skoro 1 milion od ukupno 2,3 miliona zatvorenika, što je skoro šest puta veća stopa nego kod belih.
Zajedno, Afro-Amerikanci i Hispano Amerikanci činili su 58 odsto svih zatvorenika 2008, Mada oni zajedno čine četvrtine američke populacije. Kad bi se procenat obojenih i belih zatvorenika izjednačio s procentom njihovog učešća u ukupnom stanovništvu, broj zatvorenika u SAD bi se smanjio za 50 odsto. Jedan od šest crnih stanovnik je 2001. bio uhapšen, a jedna od sto žena Afro-Amerikanki je u zatvoru. Afro-Amerikanci čine 26 odsto maloletničkih zatvorenika, 44 odsto uhapšenih, 46 odsto izvedenih pred sud, i 58 odsto zatvorenih u federalnim državnim zatvorima (Center on Juvenile and Criminal Justice).
Izvor: Criminal Justice Fact Sheet“. National Association for the Advancement of Colored People, NAACP..
CNN izveštava da policajac Daren Vilson živi na skrovitim mestima. Dok je nekoliko dana nakon što je pucao na Brauna, šišao travu ispred svoje kuće dobio je upozorenje da su mediji objavili njegovu kućnu adresu. Prekinuo je posao naglo (polovina travnjaka je ostala neošišana) i od trenutka on Živi po raznim kućama izbegavajući da ga iko primeti. Odlučio je da napusti policiju. Advokat Nil Bruntrager kazao je za CNN da Vilson, koji tvrdi da ima čistu savest, jednostavno ne može da se vrati u policiju s obzirom na ogorčenost koju je izazvao čitav slučaj.
LA Times pod naslovom Darren Wilson resigns from Ferguson Police Dept., lawyer says citira Vilsonovo pismo javnosti u kome se uz zahvalnos onima koji ga podržavaju izražava nada da će njegova ostavka dozvoliti zajednici isceljenje (will allow the community to heal).
Dopunjeno 30. novembra
Od 2008. svake godine je bilo oko 400 «opravdanih policijskih ubistava» („justifiable police homicides“, prema godišnjim izveštajima FBI Supplementary Homicide Report – SHR, koji ne uključuje ubijene u federalnim zatvorima i vojnim bazama.
Na ovaj podatak ukazuje sajt FiveThirtyEight.com (čije ime «538» asocira na broj elektora na američkim predsedničkim izborima) i pozivajući se na kriminologe konstatuje da niko zapravo ne zna pouzdano koliko ljudi godišnje „neopravdano“ ubiju američki policajci (Videti: Nobody Knows How Many Americans The Police Kill Each Year, FiveThirtyEight.com, jer policija podatke o takvim slučajevima ne objavljuje, što znači da ih zataškava.
Videti takođe: Uniform Crime Reporting Program Resource Guide. National archive of criminal justice data – NACJD
Visoki komesar za ljudska prava Zeid Rad Al Husejin u obraćanju javnosti (The following statement was issued by the UN High Commissioner for Human Rights, Zeid Ra’ad Al Hussein, in Geneva on 25 November 2014: Zeid urges restraint, and determined effort to root out institutionalized discrimination in wake of U.S. Ferguson verdict) kaže da je odluka velike porote da ne osudi policajca koji je smrtno ranio Majkla Brauna u Fergusonu, Misuri, dovela do nasilnih protesta, uključujući pljačke i paljevine, pa poziva sve demonstrante da nakon te odluke izbegavaju nasilje i destrukciju, u skladu sa izraženom željom roditelja Majkla Brauna i sa zakonom.. Ljudi imaju pravo da izražavaju svoje nezadovoljstvo presudom velike porote, ali to nije razlog da se ozleđuju drugi ili njihova imovina.
On saopštava da bez upoznavanja s dokazima iznetim pred velikom protom, koji zavise od kvaliteta istrage, nije u stanju da komentariše da li je presuda u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom, ali naglašava da je i pored toga zabrinut zbog disproporcionalnog broja mladih Afro Amerikanaca koji su poginuli u susretu s policijom, kao i zbog neproporcionalno velikog broja mladih Afro Amerikanaca u američkim zatvorima i zbog procenta smrtnosti mladih Afro Amerikanaca.
Jasno je da u pojedinim delovima populacije ne postoji uverenje u korektnost pravde i sistem prinude, konstatuje visoki komesar pa poziva vlasti SAD da sprovedu dubinsku istragu kako pitanja povezana s rasom utiču na službe prinude, sudski sistem na federalnom i lokalnom nivou.
Zeid Rad Al Husejin podseća da se zabrinutost zbog institucionalizovane diskriminacije u SAD iznova i iznova postavlja od strane nacionalnih tela, kao i tela Ujedinjenih nacija koja nadgledaju implementaciju ugovora o sprovođenju odredbi međunarodnog humanitarnog prava, koje su SAD ratifikovale. Podseća na to da su ove godine to učinili Komitet za eliminisanje rasne diskriminacije the (Committee on the Elimination of Racial Discrimination) i Komitet za ljudska prava (the Human Rights Committee). Pored toga pre dve nedelje roditelji Majkla Brauna su se obratili Komitetu protiv torture (Committee against Torture) koji trenutno preispituju primenu konvencije protiv torture od strane SAD. Komitet za eliminaciju rasne diskriminacije i Komitet za ljudska prava su u avgustu izrazili zabrinutost zbog gubitka života i ranjavanja koja disproporcionalno pogađaju rasne i etničke manjine; kao i zbog brutalnosti i ekscesivne upotrebe sile od strane policajaca protiv pripadnika rasnih i etničkih manjina. Afro Amerikanci su i dalje disproporcionalno hapšeni, i podvrgnuti oštrijim presudama, uključujući i doživotne robije i smrtne kasne.
Zeid Rad Al Husejin opominje i ubistvo dvanaestogodišnjeg Tamira Rajsa, podseća da upotreba vatrenog oružja mora biti u skladu sa bazičnim principima UN (UN’s Basic Principles on the Use of Force and Firearms by Law Enforcement Officials, Article 9) koji jasno kažu da policajci ne treba da upotrebljavaju vatreno oružje protiv ljudi osim u samoodbrani ili u odbrani drugih od neposredne pretnje, ili u slučaju ozbiljnog kriminala koji preti smrću ili ozbiljnim ozledama…U svakom slučaju policija može namerno da upotrebi vatreno oružja samo kada je to striktno neizbežno radi zaštite života..
U listu LA Times pod naslovom Committee Against Torture report on U.S., LA Times, nov. 28, 2014, objavljen je dokument Komiteta protiv torture u kome se govori o nizu prekršaja humanitarnog prava – od mučenja zatvorenika u bazi Gvantanamo i u zatvorima u inostranstvu, držanje zatvorenika u samici, primena neadekvatnih istražnih metoda, hapšenje imigranata, praksa uprilikom suđenja maloletnicima, prekomerna upotreba sile i policijska brutalost, primena smrtne kazne…
Komitet UN izražava zabrinutost zbog zbog čestih izveštaja o policijskoj pucnjavi ili fatalnim poduhvatima protiv nenaoružanih crnih pojedinaca. Navodeći informacije koje je delegacija u poslednjih pet godina dobila, a koje govore da je pokrenuto 20 istraga povodom navoda o sistematskom kršenju propisa od strane policije i da je više od 330 policajaca krivično gonjeno, Komitet sa žaljenjem konstatuje da nedostaju statistički podaci o navodnoj policijskoj brutalnosti i nedostatak informacija o rezultatima istraga pokrenutih povodom navoda da je bilo brutalnosti.
Takođe, Komitet izražava zabrinutost brojnih izveštaja o policijskoj brutalnosti i prekomernoj upotrebi sile od strane snaga reda, posebno protiv osoba koje pripadaju raznim ili etničkim grupama, posebno Afro Amerikanaca i Latino, prema imigrantima, LGBTI i rastućoj militarizaciji policijskih aktivnosti.
Komitet UN konstatuje da SAD kao država potpisnica treba da:
(a)
se uveri da se sve policijske brutalnosti i prekomerna upotrebu sile od strane policije istražuju brzo, efikasno i nepristrasno pomoću nezavisnih mehanizama bez institucionalne ili hijerarhijske veze između istražitelji i navodni počinioci;
(b)
goniosobe osumnjičene za torturu ili zlostavljanje i, ako se utvrdi krivica, da osigura da su oni kažnjeni u skladu sa težinom svojih akata;
(c)
Obezbedi efikasan pravni lek i rehabilitaciju žrtvama…
Committee Against Torture report on U.S., LA Times, nov. 28, 2014
Dopunjeno 29. novembra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
