Najčešće pitanje koje su mi postavljali gosti iz Ljubljane u obilasku Beograda koga vole i tvrde da ima ono što niko nema, bilo je – zašto ste to dozvolili
U sredu kasno uveče doputovali su mi Ljubljančani, moji dragi i bliski rođaci, da zajedno provedemo Prvomajski praznik. U ovom veku uživo smo se videli tek nekoliko puta, i svakog puta sam imala utisak da dolaze zbog Beograda a ne zbog mene. To je grad koga vole, o kome i dalje misle da je centar svega kakav je bio u vreme Jugoslavije, i u koji ima što niko nema.
Evo sad na primer, ima studente.
Sve znaju o njima, trknuli su do Beča da dočekaju bicikliste i do Maribora zbog štafetnih maratonaca, odlično izgovaraju reč „ćaci“ iako im ta kombinacija glasova nije najbliskija, i zbog studenata mi zavide što živim u Beogradu.
„Niko, ali baš niko, ne samo u Evropi, nego na svetu, ih nema! Samo Beograd i Srbija! Studenti i Đoković!“, komentarisali su.
„Ne, nikako. Ada je samo provod, a protest je budućnost. A ako vama u Srbiji bude dobro, biće i nama u Sloveniji“, objašnjavali su mi mada me nisu ubedili.
A na protestu – oduševljenje!
„Prihvatili su nas kao da se znamo ceo život! Beograd razume slovenački! Ovo je fenomenalno, ovo je snaga“, govorili su, i nisu hteli kući.
„Ispred Narodne Skupštine su vam klozeti, vi vređate i sami sebe i svoju državu! Vučić vam je oduzeo deo grada! Zašto ste to dozvolili? Nigde, nigde niko u savremenom svetu ne može deo grada da pretvori u privatni posed! Taj ko je ovo smislio i naredio, taj ne voli Beograd, ni svoj narod! Zašto ste to dozvolili?“
Ovo poslednje pitanje, često su ponavljali.
Predveče su obišli kraj u kom živim. Brzo su se vratili.
„Nema ni bašti ni svih onih lepih kuća. Sad izgleda kao i svaki drugi kraj svakog drugog običnog grada“, rekli su.
Petak
U petak pre podne otišli su u Tržni centar „Ušće“ i nisu ništa kupili. Bili su veoma razočarani.
„Ovde je nekad bila evropska moda, sad je sve nešto ružno i loše. I espreso je kiseo“.
Radovali su se odlasku u Knez Mihailovu posle podne. Rekli su da je to ulica „kao da je u Parizu i Londonu zajedno“, mada sam ih upozorila šta ih čeka.
Celu pešačku zonu centra prošli su žurnim korakom, nisu nigde zastali.
„Zašto ima više praznih nego punih izloga, zašto je mračno, zašto su fasade propale i išarane, zašto je prljavo, zašto nema ljudi.“
Opet su pitali zašto smo dozvoli, ovog puta da lepa ulica evropskog duha postane vašar i to provincijalni.
Spomenik knezu Mihailu
Na Trgu Republike nisu hteli da se slikaju ispred spomenika Knezu Mihailu, mada im je to tradicionalni običaj.
„Mihailo je kao na Mesecu, sve je pusto oko njega“, rekli su.
Subota i nedelja
U subotu su na Adi Ciganliji umesto dva sata, ostali do uveče.
„Šumu i jezero u sred grada nema niko na svetu, nemojte da vam i to prodaju nekom Trampovom zetu.“
Obećala sam da neće.
U nedelju pre podne, na Kalenićevoj pijaci, raspametili su se od boja, mirisa, zdravlja. Opet su rekli da „ovako nešto nema niko na svetu“. Nisam htela da im kažem da ga uskoro neće imati ni Beograd.
Pred rastanak, dok smo pili kafu, nastala je neka usiljena atmosfera. A onda je puklo: ja sam im se izvinjavala što je Beograd takav kakav je, pravdala njega, pravdala sve nas, a oni su me tešili.
„Biće dobro, videćeš. Dolaze neki novi ljudi koji ga vole, eno ih tamo, na protestima. Sad prvi put ima nade za Beograd!“
Na kraju smo svi i plakali, i smejali se, i plakali i smejali se, i bilo nam je dobro.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Prema nacrtu izmena i dopuna PPPPN projekta „Beograda na vodi“ , između Gazele i Mosta na Adi niče stambena zona sa kulama visokim 85 do 100 metara, za oko 8.900 stanovnika
Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da su gotovo sbvi požari u Srbiji lokalizovani ili ugašenio. Vatrogasci su najviše angažovani u Deliblatskoj peščari i na planini Stolovi
Ekipa srednjoškolaca iz Srbije na Međunarodnoj olimpijadi iz informatike održanoj u Uzbekistanu osvojila tri bronzane medalje u konkurenciji od 97 zemalja
Surčinci su dobili plave i zelene kante u koje će odlagati opranu ambalažu i kućni otpad, sve po pravilima iz brošufre. Određenog dana će ih izneti ispred kapije, da Gradska čistoća dođe po njih
Moramo da stvaramo ekonomiju u kojoj ljudi neće biti prinuđeni da rade za minimalac, kaže Salih Saitović, a Centar YUROM traži da afirmativni upis bude zakonski utemeljen
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
