Pobunjeni studenti pozvali su na vanredne izbore, najavljujući da će podržati listu „kredibilnih“ ljudi. Ali, rasprave tek slede – kako naterati vlast na izbore, da li će se opozicija skloniti u stranu…
„Pozivamo narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje poverenje, kako bi na terazijama pravde prevagnula istina“, naveli su „Studenti u blokadi“, prenosi Dojče vele.
Kako su objasnili pojedini studenti, oni se neće kandidovati već će na podržati ljude koji „imaju kredibilitet“ i za koje misle da će zastupati glas naroda.
To se vidi kao vrhunac političke artikulacije višemesečnih protesta u Srbiji, a izbori se vide i kao preduslov za ispunjenje studentskih zahteva.
Nekoliko opozicionih partija bezuslovno podržavaju studentski zahtev, i navode da će sve svoje resurse posvetiti tom cilju. Pojedini opozicioni lideri smatraju da je ideja prelazne vlade bila bolja, i da je nemoguće očekivati fer i slobodne izbore koje će organizovati Aleksandar Vučić.
Vlast jednoglasno odbacuje ideju vanrednih izbora, koje vidi kao katastrofu za državu, ili ne vide nikakvu potrebu za tim, jer kako kaže ministar policije Ivica Dačić, „oni mogu biti kraj sna onih koji traže izbore“.
U poznatom maniru, predstavnici režima su i ovu priliku iskoristili da legitiman zahtev za političkim promenama predstave kao nekakvu podzemnu i nezakonitu aktivnost.
Netipično odbijanje izbora
Tokom proteklih meseci vlasti su činile tek kozmetičke ustupke, i stoga su, recimo, odbacivali ideju prelazne vlade, a sada i ideju vanrednih izbora.
To već ne spada u tipično ponašanje režima, koji je često posezao za vanrednim izborima u trenucima političkih kriza.
Opozicija smatra da je vlastima nepovratno narušen politički rejting, i kako za DW primećuje novinar Nedim Sejdinović, „Vučić je na izbore izlazio samo kada je bio uveren u svoju pobedu“.
„Ako se sada pokaže da je upitna pobeda SNS, mislim da će oni po svaku cenu izbegavati da raspišu izbore. Takođe, oni će to izbegavati i ako procene da će narasli bunt građana dovesti do mnogo jače kontrole izbora, što može dovesti do toga – da upotrebimo i malo ironije – da razmisle i o ukidanju izbora“, kaže Sejdinović za DW.
Raste pritisak na Vučića
Nije jasno i kako će se vlasti naterati na raspisivanje izbora, jer vidimo da nisu pristali ni na neka za njih možda bezbolnija rešenja.
Kako za DW ocenjuje politički analitičar Dragomir Anđelković, formulisanje jasnog zahteva „dovodi do veće mobilizacije i jačeg pritiska na Aleksandra Vučića“.
„On se do sada nije suočio sa nečim što ima političku dimenziju, i to teško može da odbije bez priznanja da krade na izborima. To će biti problem i za EU i druge međunarodne faktore, jer do sada je uvek govorio kako je uvek spreman da narod da svoj sud – sada za to ima priliku, naravno uz uslov da se neke stvari promene u izbornom procesu“, napominje Anđelković.
Zašto ovaj, a ne onaj?
Studenti su proteklih meseci trpeli i brojne kritike zbog ograđivanja od opozicionih partija i pokreta, i to sada može predstavljati dodatni problem.
Buduća studentska lista će verovatno imati i imena pripadnika opozicije i raznih građanskih pokreta. To će verovatno dovesti do tradicionalne debate na srpskoj političkoj sceni: zašto ovaj može, a ona ne može na listu i tako dalje.
„To jeste velika zamka“, smatra Nedim Sejdinović, „jer će za početak političke stranke koje podrže studente doći u situaciju neke vrste samoukidanja.“
„S druge strane politički procesi u Srbiji traju dugo, i iz tog ugla svaki čovek može da bude pod znakom pitanja, ili zato što se u jednom periodu bavio politikom ili naprotiv baš zato što se nije bavio politikom. Studenti jesu podigli letvicu i sami sebi, i nadam se da će i kriterijumi za ljude na toj listi biti stručnost, ozbiljnost i predanost a ne neka vrsta moralne panike“, navodi Sejdinović.
Lista koja se očekuju od studenata će u najširem smislu biti građanska, kaže Dragomir Anđelković.
„Tu će biti mesta i za opoziciju, ali kao pojedinačne učesnike. Ta lista će imati veliki moralni kredibilitet koji verujem da neće biti dovođen u pitanje. To bi za one koji su nezadovoljni bio crveni karton, i prošli bi kao Vuk Drašković uoči 5. oktobra 2000 godine. kada nije bio spreman za dogovor i nestao je sa političke scene“, skreće pažnju Anđelković.
Klizav teren izbornih uslova
Ispunjavanje izbornih uslova je sledeća velika dilema, jer čak i ako pristane na izbore, vlast sasvim sigurno neće ispuniti uslove za fer i slobodne izbore.
Ili će u najboljem slučaju fingirati ispunjenje tih uslova, pre svega zbog međunarodne zajednice.
Medijska situacija se iz ovog ugla može samo pogoršavati, ocenjuje Nedim Sejdinović, dok je sređivanje biračkog spiska ozbiljan posao koji zahteva i stručne ljude i vreme.
„Kapilarni glasovi, zloupotreba socijalnih ustanova, kupovina glasova, zastrašivanje – mislim da vlast tu već može imati izvesnih problema. Tu su se stvari zahvaljujući protestima malo promenile, a mislim da je to slučaj i sa prevarama na samim biračkim mestima. Čitav ovaj pokret građana i njihova organizovanost može značiti po prvi put ozbiljniju kontrolu tokom izbornog dana“, naglašava Sejdinović.
Kako do izbora?
Ukoliko vlast ostane čvrsto na poziciji da ne želi izbore Dragomir Anđelković kaže da „široka lista i jasno definisani zahtevi omogućavaju da se napravi mnogo efikasniji pritisak, koji bi podrazumevao snažnije blokade državnih institucija, pozivanje građana na pasivan otpor, što su studenti do sada odbijali, ali sada to može biti mnogo fokusiraniji pritisak zbog koga će vlast morati da popusti“.
Nedim Sejdinović sa druge strane smatra da je „kriza u Srbiji već toliko duboka da je teško da se prevaziđe bez nekih krupnih političkih rešenja, a izbori su svakako jedno od tih rešenja“.
„Sve i da protesti preko noći nestanu, ogromno je nezadovoljstvo građana i biće dovoljan mali povod da oni ponovo buknu“, zaključuje Sejdinović.
