Američki senat i Predstavnički dom nisu usvojili budžet, pa je u ponoć između ponedeljka i utorka 1. oktobra blokirano finansiranje američke federalne vlade, zbog čega je na prinudne odmore odmah upućeno više od 825.000 zaposlenih.
Pripadnici Američke vojske i Obalske straže dobijaće plate zahvaljujući posebnom zakonu koji je potpisao predsednik Obama, mada je svaki drugi od 800.000 civilnih lica na radu u Pentagonu takođe otišao na prinudni odmor, a i CIA je poslala neke „civile“ na odmor.
NASA nastavlja podršku astronautima na Međunarodnoj svemirskoj stanici i rad na održavanju letelica koje su do sada lansirane, teleskop Habl i vozila na Marsu nastavljaju da rade, ali prestaje analiza podataka koje šalju. Rad na letelicama koje još nisu lansirane se obustavlja.
Kontrola vazdušnog saobraćaja takođe radi, ali obustavlja trening i podršku osoblju.
Pošta je samofinansirana, pa je normalno nastavila sa radom.
Departman za ljudska prava i obrazovanje suspendovao je istrage o tome da li neki univerziteti ispunjavaju obaveze u vezi sa suzbijanjem seksualnog uznemiravanja u kampusima.
Zatvoreni su nacionalni parkovi, Smitsonijan muzeji, muzej Holokausta, Er and spejs muzej i drugi.
Sistem federalnih rezervi ima svoje sisteme finansiranja i radi nesmetano kao i departmani za veterane i socijalni i zdravstveni sistemi, koji se delimično sami finansiraju, ili su finansirani na osnovu dugoročnih budžeta…
Oko 45 odsto administracije nadležne za hranu je na prinudnom odmoru, a Agencija za prehrambenu industriju FDA prekida rutinsku kontrolu hrane i većinu laboratorijskih istraživanja, mada su inspektori za meso, perad i žitarice ipak nastavili rad.
Nije, međutim, nastavio rad program za obezbeđivanje hrane za siromašne trudnice, majke i decu, mada neke države nastavljaju da to finansiraju iz raspoloživih sredstava.
Departman za oporezivanje duvana i alkohola i Biro za trgovinu neće odobravati žigove za alkoholne proizvode, niti davati dozvole za destilerije, vinarije, i pivare… Suspendovan je nacionalni program za obeležavanje organske hrane.
Najnovije zatvaranje vladinih aktivnosti (shutdown) stupilo je na snagu nakon što je grupa od četrdesetak republikanaca u Predstavničkom domu nastavila da pritiska predsedavajućeg kongresa Džona Benera da ne dozvoli glasanje o bilo kojoj rezoluciji o budžetu, ako se ne blokira ili ne odloži primena Zakona o nezi (Affordable Care Act), koji je deo „obamaker“ (Obamacare) paketa po kome 35 miliona Amerikanaca dobija socijalno osiguranje.
Predstavnički dom je izglasao novi predlog budžeta uz uredbu o odlaganju finansiranja „obamakera“ za narednih godinu dana. Za takav predlog je glasalo 228 kongresmena, dok je 201 bio protiv. Među onima koji su glasali „za“ bilo je i devet demokrata, dok je dvanaest republikanaca glasalo protiv ovog predloga. Inače, sadašnja 533 kongresmena će dobijati čekove s platama zahvaljujući 27. amandmanu na Američki ustav, koji od 1992. zabranjuje članovima kongresa da menjaju sopstvenu platu tokom mandata.
Senat je odbio taj zakon republikanske većine u Predstavničkom domu sa 54 glasova protiv i 46 za, nakon što su republikanski senatori Ted Kruz i Majk Li pokušali da blokiraju Senat parlamentarnom opstrukcijom – Kruz je u Senatu neprekidno govorio pun 21 sat.
Vođe republikanaca su nudile pregovore demokratama, ali je ubrzo nakon toga vođa demokrata u Senatu Hari Rid odbio taj predlog, uz obrazloženje da neće pregovarati s pištoljem na slepoočnici, što će posle ponoviti i Obama, koji je pozvao vođu republikanaca da stavi na glasanje Zakon o budžetu bez uslovljavanja, da bi se ljudi vratili na posao.
Uprkos blokadi Obamina administracija je počela sprovođenje ključnog elementa reforme zdravstvene zaštite, pa su u utorak 1. oktobra Amerikanci mogli na posebnim tržištima kupovati polise zdravstvenog osiguranja, koje su za ljude s nižim primanjima subvencionisane – šest od deset neosiguranih Amerikanaca može da se kvalifikuje za polise koje pokrivaju zdravstveno osiguranje za manje od 100 dolara po osobi mesečno.
Blokada vlade neće neposredno uticati na tržišta polisa zdravstvenih osiguranja, zato što novac za subvencije ne zavisi od ovogodišnjeg budžeta. Kompanije sa preko pedeset zaposlenih dužne su da osiguraju radnike.
SEDAM DECENIJA PROTIVLJENJA: Reforma zdravstvene zaštite, koju su republikanci pokušali da miniraju pri usvajanju budžeta, izglasana je kroz Zakon o dostupnoj nezi, koji je predsednik potpisao još 2010.
Obaminu reformu zdravstvenog sistema neki nazivaju unutrašnjopolitičkim dostignućem i najvećom intervencijom u socijalnom tkivu Amerike u poslednjih pedeset godina. Ona dopunjuje program iz 1965 (Medicare, zdravstveno osiguranje za seniore i Medicaid, zdravstveno osiguranje za siromašnije građane). Skoro dve trećine do sada neosiguranih Amerikanaca radi puno radno vreme, sudeći po istraživanju fondacije Kaiser Family Foundation, a još 16 odsto njih radi skraćeno.
Obamin zakon o zdravstvenom osiguranju je ostao na snazi i posle četrdeset pokušaja republikanaca da ponište zakonsko rešenje u celosti ili u detaljima (na primer da li treba da budu socijalno osigurani oni koji puše). Ustavni sud je odbacio republikansku inicijativu za poništavanje tog zakona.
MAJČINO MLEKO POLITIKE: Konzervativne grupacije, podržane korporativnim novcem, već se sedam decenija protive ideji o univerzalnom socijalnom osiguranju, koja datira u SAD još iz tridesetih godina prošlog veka. Sedamdesetih godina zagovornici su tu ideju nazivali poslednjim komadom zakonodavstva države blagostanja ustanovljenog u SAD Ruzveltovim Nju dilom.
Na otpor protivnika socijalnog sistema naišao je i predsednik Hari Truman 1945, kada je predlagao da se sprovedu predratni zakoni o socijalnom osiguranju. Predlog demokratskog predsednika Bila Klintona protivnici su pocepali devedesetih.
U pozadini višedecenijskih borbi oko socijalnog paketa u Americi vidi se koliko je tačna izreka da je novac majčino mleko politike.
„Njujork tajms“ ovih dana piše kako mnogim Amerikancima izgleda da je zatvaranje vlade došlo niotkuda, mada se protiv zakona o nezi od njegovog usvajanja bori galaksija konzervativnih grupa s mnogo više novca i organizovanih taktika nego što je to američkoj javnosti poznato: Grupe kao Patrioti čajanke, Amerikanci za imovinu i slobodu rada, Klub rasta, zatim sestrinska organizacija fondacije Heritidž, Mladi Amerikanci za slobodu, Akcija nasleđa formirana 2010, i sl.
Kao značajne finansijere te kampanje „Njujork tajms“ pominje milijardere braću Kočk, Čarlsa i Dejvida, vlasnike moćne korporacije Koch brothers teške 98 milijardi dolara, bazirane u Vičiti, Kanzas, koja se bavi naftom, mineralima, veštačkim đubrivom i stokom.
Braća Kočk, inače filantropi, finansiraju 43 libertarijanske neprofitne organizacije. Dali su 60 miliona dolara za obaranje Obame na izborima, a Dejvid H. Kočk je organizovao donatorsku večeru u korist Mita Romnija, kandidata republikanaca 2012, za koju je „ulaznica“ koštala 50.000 dolara po osobi, a 75.000 za par. Preko organizacije Partneri slobode, koju čine oni koji plaćaju više od 100.000 dolara poreza, dato je 236 miliona dolara Centru za zaštitu prava pacijenata i raznim konzervativnim grupama, kao što su Patrioti čajanke, koje su se u izborima 2012. suprotstavljale programu „obamaker“…
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su Amerikanci podeljeni oko „obamakera“, kojim je sudeći po jednom istraživanju agencije Gallup–Ipsos nezadovoljno 54 odsto Amerikanaca. Mada skoro trećina (29 odsto) od tog broja smatra da reforma ne ide dovoljno daleko, konzervativni aktivisti su zaključili da je javnost iza njih i radili su s članovima Čajanke u Kongresu, koji su uzbuđeno povukli crvenu liniju protiv zakona koji preziru.
Oko 20 odsto kongresmena iz redova republikanaca bliskih konzervativnom pokretu Čajanka, ponavlja da će primena tog zakona stvoriti novu klasu Amerikanaca koja je zavisna od državnih subvencija, a koja će uvek glasati za demokrate, da će lekari biti u raljama birokrata, a da je intervencija države u sistem zdravstvenog osiguranja (u Americi inače ogromnog privatnog biznisa) biti „apokalipsa“, „pretnja Americi“ i „uvođenje socijalizma“, itd.
Od braće Kočk finansirana organizacija Generacijske mogućnosti, preko interneta je širila oglas koji pokazuje kako se Ujka Sem nagnuo između nogu žene tokom ginekološkog pregleda.
VEĆ VIĐENO: Ovom zatvaranju vlade pod Obamom prethodilo je sedamnaest sličnih blokada pod Fordom, Karterom, Reganom, Bušom starijim i Klintonom (1995–1996. takozvana Gringičova revolucija, kada je blokada koja je obuhvatila celu administraciju trajala 21 dan). Bilo je i blokada budžeta gradova i američkih država Minesote, Nju Džersija, Pensilvanije.
Međusobna kontrole tri grane vlasti zakonodavne, izvršne i sudske (Checks and Balances), u kojoj Kongres i Senat mogu da „oslabljuju“ „jakog“ predsednika različito je funkcionisala. Pregovori o budžetu su bili različiti kada predsednik nije iz partije koja kontroliše Kongres, drugačija kada su kongresna većina i predsednik iz iste partije, a drugačije kada predsednikova partija kontroliše samo jedan parlamentarni dom, kao što je sada slučaj. Od devedesetih godina prošlog veka Kongres trinaest puta nije odobrio pojedine troškove ili prioritete potrošnje. Poslednji budžet prošao je glatko 2009.
U prošlom „političko-finansijskom trileru“ holivudskim hepiendom se u zadnji čas 1. avgusta 2011. završilo slično sporenje oko limita zaduživanja, „marša ka finansijskoj litici“, ka ponoru, kockanje sa finansijskom stabilnošću čitavog sveta. I tada je kriza bila u znaku ultradesnog krila republikanaca Čajanke.
U nekim liberalno orijentisanim listovima se, međutim, zaključuje da republikanci ovom blokadom pucaju sebi u nogu, jer njihove postupke tokom blokade ne odobrava 60 odsto Amerikanaca, a Obamino ponašanje 51 odsto. Obama izjavljuje da je veliki broj ljudi tražio polise „obamakera“ baš u zonama gde su pobedili republikanci, odnosno da značajan deo korisnika proširenog osiguranja pripada belim porodicama koje žive od malog biznisa u srednjoj Americi i glasaju za republikance.
CENA BLOKADE: Istraživačka kompanija IHS procenila je da će finansijska blokada američke vlade koštati SAD najmanje 300 miliona dolara dnevno u izgubljenom bruto društvenom proizvodu (BDP). Tronedeljna blokada vlade, poput one iz 1995-1996. godine, umanjila bi američki BDP između 0,9 i 1,4 procentna poena.
Zabrinutost da bi finansijska blokada vlade mogla ugroziti privredni rast već je uzrokovala nervozu investitora i pad akcija na Berzi u Njujorku.
Američki listovi spekulišu kako bi tehnički mogao da se nađe izlaz iz nastale blokade, a rešenja pomalo liče na šalu, a više na ilustraciju američkog bezobalnog pragmatizma, koji se sirovije manifestuje u globalnim razmerama. Magazin „Tajm“ pominje jedan od predloga: na osnovu nalaza Džeka Balkina, profesora Ustavnog prava na Jejlu, da zakon dozvoljava Trezoru da kuje platinasti novac bez limita, mogla bi da se iskuju dva platinasta „novčića“ od milijardu dolara, da se dva ta „novčića“ deponuju u federalni trezor i da se na osnovu tog pokrića izdaju čekovi.
Drugi predlog je da se izdaju takozvane premijum obveznice. Ta spekulacija bi bila zasnovana na činjenici da cena obveznica zavisi od dva faktora: ako neko ima obveznicu nominalne vrednosti od 100 dolara sa četiri odsto kamate, a za nekoliko nedelja kamata skoči na šest odsto, on je može prodati po ceni nižoj od 100 dolara, a oko kamata padne na dva odsto prodaće je skuplje.
Treći izlaz: Pre sto godina američki Kongres je ustanovio praksu limitiranja sume do koje Trezor može da se zadužuje, međutim, profesor prava Garet Eps sa Univerziteta Baltimor nalazi da je 14. amandmanom na Američki ustav propisano da validnost javnog duga SAD odobrenog zakonom ne može biti dovedena u pitanje, što je uvedeno da južnjački kongresmeni ne bi mogli da ucenjuju Uniju dok se ne otplate dugovi Konfederacije.
Bela kuća stavlja na znanje da neće koristiti te izlaze. Predsednik Obama odbio je da pregovara s republikancima, naglasio da je dovoljno popuštao, da snižava nivo budžetskog deficita (sada je oko sedam odsto), a da se zbog dospelih obaveza granica američkog zaduživanja mora podići. Eventualno odbijanje Obama poredi s ponašanjem nekoga ko je dobro večerao, a onda odbio da plati.
Ako se 17. oktobra ne postigne dil o povećanju granice zaduživanja, Vašington ostaje bez keša i mora da počne da odlaže plaćanje računa, a s postojećim budžetskim rezervama od 30 milijardi nove račune bi mogao da plaća samo iz tekućih prihoda – kad stignu. Tri glavne agencije za kreditni rejting opominju da bi rejting SAD mogao da bude snižen, što se desilo 2011.
Agencija Rojters nagađa da neki signali pokazuju da bi kompromis mogao da se sastoji u tome da Kongres donese odluku o privremenom pomeranju granice zaduživanja, kako bi se dobilo vreme za dalje pogađanje, koje je tradicionalno srž američkog složenog političkog sistema.
Scenario od koga se strepi: ako se na Kapitol hilu ne izglasa novi kreditni limit (postojeći je 16,7 biliona dolara) do 17. oktobra, SAD bi za nedelju-dve mogle proglasiti bankrot, što bi najpre pogodilo države koje svoje rezerve drže u američkoj valuti, pre svih Kinu (koja već opominje) i Japan, a posledice po svetsku ekonomiju teško je prognozirati.
Direktorka MMF-a Kristin Lagard izjavila je u govoru studentima na Univezitetu „Džordž Vašington“: „Blokada je dovoljno loša, a ako 17. oktobra ne bi bilo nađeno rešenje za američki suvereni dug, to bi moglo ozbiljno da ugrozi ne samo američku ekonomiju već čitavu globalnu ekonomiju…“
„Zbog blokade administracije, nećemo koristiti ovaj nalog. Zbogom Zemljani. Razrešite to sami.“ Ovako je na Tviteru 1. oktobra reagovao tim NASA koji kontroliše kosmički brod Vojadžer 2, naslednik Vojadžera 1 koji je posle 36 godina putovanja nedavno napustio naš solarni sistem.
NASA je zbog blokade vlade poslala većinu zaposlenih kući i isključila čak i sistem za praćenje objekata bliskih Zemlji. Amerikanci su zbog toga dugo raspravljali šta će biti ako naiđe neki asteroid koji preti planeti, a mi o tome na vreme ne saznamo na Tviteru.
I ne samo ovaj nego su svi programi NASA prestali s radom, osim kontrolnog centra u Hjustonu, koji je zadužen za upravljanje misijama na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Ugašen je sajt NASA, ali vesti iz svemira nekako ipak stižu do Zemljana – pod oznakom „Ono što bi NASA možda tvitovala“ zainteresovani građani objavljuju vesti iz svemira, a to prema NASA PR-u rade zaista sjajno.
No, u svetu tehnologije blokada ne prolazi baš svuda tako glatko zato što su jedan od najvećih korisnika informacionih tehnologija upravo američke vlasti. Ovogodišnja budžetska investicija u IT iznosi oko 78 milijardi dolara. Armija ljudi koja troši ovaj novac uglavnom je radila na održavanju gigantskih sistema, u takozvanim data centrima, na superračunarima i ogromnim mrežama. Mnogo toga je pogašeno ili je u hibernaciji.
Ono što američki građani prvo primete – vladini veb-sajtovi – uglavnom je ugašeno. Većina uopšte ne radi, kao na primer NASA.gov, Federalna komisija za trgovinu, Izvozno-uvozna banka, Nacionalni arhiv, Kancelarija za patente, Nacionalna naučna fondacija i Departman za poljoprivredu, dok neki funkcionišu ali više ne raspolažu ažurnim informacijama – niko na njima danima ne radi.
Pošto je Berzanska komisija drastično usporila rad, blokada bi čak mogla da se odrazi na izlazak Tvitera na berzu, koji se najavljuje kao berzanski posao godine.
M. Vidić
U 2012. američki nacionalni dug dostigao je rekordnih 16 biliona dolara, odnosno prvi put u istoriji zemlje je nadmašio bruto domaći proizvod. Kako se bliži kraj 2013, tako se i dug približava brojci od 17 biliona dolara.
Godine 2001, pre početka „rata protiv terora“ (War on Terror), nacionalni dug SAD iznosio je 5,8 biliona (hiljada milijardi), odnosno na 55 odsto BDP-a. No, već u 2002. na rat je potrošeno 33,8 milijardi – brojka koja je iz godine u godinu rasla i do 2008. se popela na čak 200 milijardi dolara godišnje. Tada je došla i kriza: privreda se smanjila za 3,7 odsto u trećem kvartalu 2008; zakon o spasavanju banaka odneo je još 350 milijardi. Sa oko 10 biliona, dug je samo u 2009. narastao na skoro 12 biliona dolara. Dodatno, i BDP je pao za sedam odsto u prvom, i još devet odsto u četvrtom kvartalu, a iste godine su potrošene još 242 milijarde na Obamin American Recovery and Reinvestment Act – vladina pomoć privredi u problemima. U istu svrhu je u naredne dve godine potrošeno još 520 milijardi, tako da je na kraju fiskalne 2012. nacionalni dug iznosio 16,066 milijardi.
Oko jedne trećine ukupnog duga SAD odlazi na strane poverioce. Prema podacima iz jula ove godine, na vrhu ove liste su Kina i Japan (koje „duže“ SAD za 1,28, odnosno 1,13 biliona dolara). Sledeća je grupa zemalja nazvana „Karipski bankarski sektor“ sa oko 300 milijardi dolara (tu su Bahami, Bermude, Britanska Devičanska ostrva, Kajmanska ostrva, Holandski Antili i Panama). Slede zemlje izvoznice nafte sa 256 milijardi (Ekvador, Venecuela, Indonezija, Bahrein, Iran, Irak, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija, UAE, Alžir, Gabon, Libija i Nigerija). Švajcarska je prva evropska zemlja na listi najvećih poverilaca SAD sa oko 180 milijardi dolara potraživanja, a u grupi zemalja kojima SAD duguje više od 100 milijardi su još i Belgija, Velika Britanija, Luksemburg, Rusija i Irska.
Najzad, sa kojim kompanijama vlada SAD najviše sarađuje? Tu je odgovor veoma jednostavan: samo u fiskalnoj 2013. godini firma Lockheed Martin sa proizvodima za odbrambeni sistem je sklopila ugovore sa vladom SAD od 27,9 milijardi dolara – skoro dvostruko više od drugoplasiranog Boeinga (15,2 milijarde). Sa 10,4 milijarde dolara na trećem mestu je kompanija Raytheon, koja proizvodi naoružanje, te vojne i komercijalne elektronske proizvode, a sa nešto manje od 10 milijardi četvrta je General Dynamic Corporation, takođe iz oblasti odbrane.
R. Marković
