Studenti su odlučili – jedinstveno traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Ovakav predlog prvo su krajem aprila dali studenti Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, a onda je u ponedeljak 5. maja objavljen takav jedinstven studentski zahtev.
Studenti, koji blokiraju fakulteta od sredine novembra, u startu su postavili četiri zahteva, čiji je broj kasnije povećan, tražeći sistemske promene, odgovornost i pravičnije društvo.
„Mi smo krenuli sa studentskim zahtevima u nadi da će institucije krenuti da rade njihov posao da bi se zahtevi ispunili. Ušli smo duboko u peti mesec naših blokada, a ni do pomaka ka ispunjenju tih studentskih zahteva nije došlo i pre tri plenuma izglasali smo pitanje o tome da li smatramo da će trenutna vlast ispuniti naše zahteve i odgovor je bio skoro pa jednoglasno – ne”, govori za „Vreme” Aleksa Savić, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Nakon toga, studenti su, dodaje sagovornik „Vreme” morali da nađu drugo rešenje za izlaz iz ove situacije.
„To će biti izbori, demokratska volja naroda kojom će se, mi se nadamo, izabrati neka sledeća vlast koja će ispuniti naše zahteve”, objašnjava Savić.
Dok se rekacije na ovakvu vest zbrajaju, postavljaju se i pitanja ko bi bili kandidati na studentskoj listi na izborima ukoliko budu raspisani.
Hoće li na listi biti studenata?
Bogdan Jevtić, student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pojašnjava za „Vreme” da će studenti imati sopstvenu listu, da neće stati ni na stranu jedne političke stranke, već da očekuju podršku opozicije njihovoj listi.
„Na našoj listi ne bi bili studenti, već bi to, recimo, bili profesori fakulteta, ako ih izaberemo ili neki ljudi iz struke”, pojašnjava Jevtić.
Kako dodaje, u ovom trenutku nije poznato ko bi bili potencijalni kandidati, ali dodaje da će sve odluke o tome biti donesene na plenumima.
Studenti su do sada upravo tako i donosili odluke, pa iako su se ranije čule vesti da pojedini fakulteti predlažu vanredne izbore, konačna odluka saopštena pošto je jedinstveno doneta.
„Mi na ovom zahtevu radino oko mesec dana, ali smo tek smo ga sada objavili”, govori Jevtić za „Vreme”.
Kako dodaje, nada se da će odgovori na sva naredna pitanja u vezi sa izborima biti uskoro poznati, jer kako pojašnjava, „što brže budemo radili, više će efekta imati”.
I Aleksa Savić s novosadskog FTN-a kaže da studenti neće biti kandidati, ali da će to biti oni koji su podržali studente u prethodnim mesecima.
„To su primarno naši profesori, ali i prosvetni radnici, poljoprivrednici, lekari, advokati… Potrebna je struka, obrazovanje i veliko životno iskustvo da bi se zemlja vratila u normalu nakon tih izbora, a za to su nam potrebni vrlo stručni ljudi”, pojašnjava Savić.
Kakvi će biti kriterijumi za listu?
Trenutno se, kako dodaje Savić, izglasavaju kvalifikacioni kriterijumi za ljude na listi.
U kriterijumima se nalazi i to da niko ko je trenutno politički aktivan neće moći da se nađe na studentskoj listi, govori sagovornik „Vremena”.
I Sofija Perić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu rekla je gostujući na televiziji Nova, da na listi neće biti studenata, a da imena kandidata i konkretne profesije ne žele da otkrivaju u ovom trenutku.
„Rok ne postoji, izbori treba što pre da se raspišu. Što više vremena prolazi, vlast će pokazati sumnju u svoj legitimitet i da ga je možda izgubila, ako nije spremna da raspiše izbore u narednih par dana“, rekla je Perić.
Studentkinja Fakulteta političkih nauka je rekla da o prisustvu članova opozicije na listi treba još da se dogovore.
„To je stvar oko koje moraju da se dogovore svi studenti iz Srbije, a ne samo naš univerzitet“, zaključila je Sofija Perić.
Student Pravnog fakulteta Petar Žiković rekao je u Novom danu televizije N1 da su studenti interno uspostavili kriterijume po kojima bi neko mogao da se nađe na studentskoj listi.
„Ono što najmanje očekujemo od opozicije jeste podrška, jer mi smatramo da smo valjda u ovoj situaciji saborci u borbi protiv vladajućeg režima. Činjenica jeste da opozicione parlamentarne stranke imaju stalne članove u sastavu RIK-u, imaju stalne članove u biračkim odborima i svakako da je to nešto što bi moglo da doprinese našoj borbi u slučaju da dođe do raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora”, naglasio je Živković.
On misli da bi studenti trebalo da ih gledaju kao saveznike, ali se nada i njihovoj podršci.
„Kako će to izgledati, videćemo, ali očekujemo da svi javno podrže studentsku listu”, poručio je Živković.
Blokade do ispunjenja zahteva
Upitan šta će biti sa blokadama fakulteta, ukoliko dođe do raspisivanja izbora, on je odgovorio da blokade ostaju do ispunjenja zahteva.
„Izbori su jedan preduslov da nam se ispune zahtevi. Dakle, ja to ne bih formulisao kao novi zahtev, nego preduslov za ispunjenje svih ostalih zahteva koje su studenti postavili“, zaključio je Živković.
O tome kakvo je interesovanje među univerzitetskim profesorima za direktno učešće u politici, na potencijlanoj „studentskoj listi“, ukoliko bi se takva formirala i ogranizovali vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, „Vreme” je ranije pisalo.
Kakve su reakcije vlasti na novi studentski zahtev?
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić u objavi na društvenoj mreži Iks (X) napisala je da „blokaderi pojma nemaju ni koji su im zahtevi ni ko je, u skladu sa Ustavom i zakonima, nadležan za te zahteve. Inače ne bi mogli da izjave glupost da traže izbore kako bi im se ispunili zahtevi”.
Dodala je u objavi Brnabić da je istina da su „blokaderima” zahtevi od početka bili samo izgovor i paravan, podsećajući i da je predsednik Aleksandar Vučić o tome govorio.
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je pre nego što su studenti saopštili da traže vanredne izbore, da su izbori uvek tema u politici, ali da su se, kako je naveo, naslušali prevara i neće da učestvuju u nečem što bi „vodilo u katastrofu za državu”.
On je rekao da su „blokaderi sad na terenu čiste politike“, kao i da se vanredni parlamentarni izbori traže kad je „propala revolucija i zahtev za prelaznom ‘Đilasovom’ vladom“.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da smatra da nema razloga za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, navodeći da je Srbiji potrebna politička stabilnost i nastavak ekonomskog razvoja. On je naveo da se ne plaši rezultata izbora i dodao da „oni (koji traže izbore) ne razumeju da to može da bude kraj njihovog sna da mogu nešto da urade na tim izborima“.
Kako reaguje opozicija?
Demokratska stranaka (DS) podržala je zahtev studenata za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i istakla da uvažava činjenicu da studente pobunjenih univerziteta trenutno podržava dve trećine građana Srbije, iako je više puta naglasila da u Srbiji nema uslova za fer i poštene izbore.
DS ističe da ostaje pri već više puta ranije ponovljenom stavu da je spremna da na tim izborima pruži svu neophodnu pomoć univerzitetsko-studentskoj listi, bez kandidovanja bilo sopstvene, bilo koalicione liste.
Da je zahtev za raspisivanje izbora i odluka studenata u blokadi da izađu na njih „sjajna vest za celokupnu slobodarsku Srbiju koja sanja oslobođenje od Vučićeve tiranije“, izjavio je predsednik Novog lica Srbije, narodni poslanik Miloš Parandilović.
On je ocenio da je ovo jedan veliki korak napred ka padu „pokvarenog režima Srpske napredne stranke“.
I Ekološki ustanak podržao je zahtev studenata za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. U saopštenju je Ekološki ustanak pozvao sve ekološke organizacije i građane da ih u tome podrže.
Predsednik Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije Boris Tadić podržao je zahtev studenata za održavanjem vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji i pozvao je na jedinstvo i mobilizaciju svih demokratskih snaga Srbije „u borbi za izborne uslove, sprečavanje krađe izbora i istorijsku izbornu pobedu“.
Lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović podržao je najavljeni izlazak studenata na izbore.
On je u saopštenju istakao da su studenti postali ključni pokretači društvenih promena, uspostavljajući jedinstvenu organizacionu masovnost, koju dosadašnje opozicione stranačke strukture nisu uspele da ostvare.
