U govoru u Evropskom parlamentu, izvestilac za Srbiju Tonino Picula ocenio je da je pad nadstrešnice u Novom Sadu postao simbol sistemske korupcije, dok vlast istovremeno beži od evropskih vrednosti
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je da je politička realnost u Srbiji izuzetno složena već duže vreme, pogotovo u poslednjih šest meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu, koji je postao simbol korupcije.
Predstavljajući izveštaj o Srbiji u Evropskom parlamentu, koji će se sutra izjasniti o tom dokumentu, Picula je kazao da je pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je život izgubilo 16 osoba, postao simbol korupcije, nepotizma i neadekvatnih kontrolnih mehanizama koji bi morali da štite građane.
„Danas raspravljamo o situaciji u državi u kojoj izborno zakonodavstvo ima ozbiljne nedostatke. Mediji uglavnom nisu slobodni i dostupni svima, i u kojoj Regulatorno telo za elektronske medije ne funkcioniše“, rekao je Picula.
Picula je naveo i da u Srbiji pravosuđe selektivno deli pravdu, a oni koji ukazuju na javne probleme izlažu se napadima.
Pomenuo je da se privatni podaci demonstranata objavljuju javno, protiv njih se koriste ilegalna sredstva koja potom istražuju ruske službe, građani Evropske unije (EU) se proteruju iz zemlje zbog statusa na društvenim mrežama, a zemlje članice EU se optužuju da stoje iza takozvane „obojene revolucije“.
Opa!
Izveštaj o Srbiji u EP pic.twitter.com/JByTeGr3t0— Broj Jedan (@Broj__Jedan) May 6, 2025
Prema njegovim rečima, Srbija odbija usklađivanje sa geopolitičkim opredeljenjem EU i uvođenjem sankcija Rusiji, dok se glasanje u Ujedinjenim nacijama o ratu u Ukrajini opravdava kao greška.
Uprkos određenom napretku, pre svega u području klastera konkurentnosti i inkluzivnog rasta, Srbija se, kako je rekao, još uvek suočava sa velikim preprekama koja mora prevladati.
„Dok Vučić planira nove energetske sporazume sa Rusijom, na vidiku nema potrebnih reformi“
To se odnosi na poboljšanje unutrašnjeg dijaloga, vladavinu prava, borbu protiv korupcije, postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU.
Picula je poručio i da ekonomski podaci, iako poboljšani, ne mogu biti jedino merilo uspeha, jer i EU nije samo zajedničko tržište.
Prema njegovim rečima, često se ekonomski rad temelji na netransparentnim ugovorima koji se izuzimaju iz primene Zakona o javnim nabavkama, a imaju i određeni politički uticaj.
Osvrćući se na pripreme predsednika Srbije Aleksandra Vućića za odlazak u Moskvu na obeležavanje Dana pobede, Picula je rekao da dok Vučić planira nove energetske sporazume sa Rusijom, na vidiku nema potrebnih reformi ključnih za evropski put.
„Zaista neuverljivo zvuče izjave lidera Srbije o formalnoj posvećenosti evropskim integracijama, dok ove nedelje planira put u Moskvu i nove energetske sporazume s Rusijom, a na vidiku nema potrebnih reformi ključnih za uspešan evropski put. Na kraju krajeva, pristupanje EU pre svega odgovornost je zemlje članice, a ne alibi kojim se izbegava vlastita odgovornost za probleme u državi“, rekao je Picula.
Govoreći o studentima koji trče do Brisela, Picula je kazao da ceni njihovu požrtvovanost i borbu dodajući da njihove poruke čuje jasno od samog početka i da u izveštaju naglašava iste ciljeve za koje se i oni zalažu.
„Budući da oni kao mladi ljudi predstavlju budućnost svoje zmelje, odnos vlasti prema njima govori puno više nego bilo koji stranački programi o budućnosti“, naglasio je Picula.
„Odgovornost za stanje u Srbiji ima i EU“
Picula je ocenio da odgovornost za stanje u Srbiji ima i EU, iako manju.
„Od političkih poruka s vrha o napretku vladavine prava, bilateralnih trgovinskih sporazuma najvećih članica, do veoma niskih stopa ulaganja evropskog novca tamo gde donosi najveću transformacijsku korist, jačanje pravosuđa i borbu protiv korupcije“, pomenuo je Picula.
On je poručio da će Evropski parlament kao institucija ostati najglasniji zagovornik proširenja EU, ali da je potrebno da to bude zasnovano na zaslugama, stvarnim reformama i jasnoj usklađenosti sa evropskim vrednostima i geopolitičkim pozicijama EU.
Izvor: FoNet
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
