Novi Sad: Tragedija i posledice
Dok se ukrajinska vojska na Krimu potčinjava novim vlastima na Krimu ili se povlači praktično bez ispaljenog metka Vašington, Brisel i Moskva "tuku se" sankcijama i vizama i plastičnim karticama Tatari traže pravo na samoopredeljenje na istorijskoj teritoriji
Agencija Kriminfo javlja citirajući zamenika predsednika Sovjeta ministara Krima Rustama Temirgalijeva da je Ukrajina smanjila za 50 odsto količinu elektične energije koja s kontinentalnog dela Ukrajine ide na Krim. U nekoliko krimskih gradova u nedelju uveče 23. marta u Simferopolju, Evpatorijij, Sakiju, Feodosiji i Armjnsku nestala je struja. Isključenja su plansko-havarijska – na primer u centru Simferopolja je u nedelju uveče bilo struje, ali su isključena naselja Stari Grad i Moskoljce. Temirgalijev tvrdi da ako Ukrajina nastavi da smanjuje isporuku električne energije kriza će najviše pogoditi privredu i može da se reši za mesec dana pošto krimske vlasti nameravaju da aktiviraju 900 mobilnih dizel-generatorskih stanica raspoređenih po poluostrvu, kao i da aktivira električna postrojenja u toplanama.
U ukrainskoj kompaniji DTEK saopštili su da je isključenje struje privremeno i povezano s remontom dalekovoda LEP od 330 kV Kahovka-Ostrovskaja zbog havarijnog kvara.
Ukrajina je proglasila Krim okupiranom teritorijom. Ukrajinski graničari napuštaju Krim. Naoružane osobe zauzele su 20. marta ukrajinsku fregatu „Termopilj“ ukotvljenu na Krimu, javila je agencija Unian. Ispaljeno je nekoliko rafala u vazduh i bačene su šok-bombe. „Moj brod je zauzet, ne mogu ništa više da kažem“, rekao je kapetan broda Aleksej Kirilov. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je grupa od 20 naoružanih ljudi zaplenila ukrajinski ratni brod „Termopilj“, u luci Sevastopolj na Krimu. Krimske snage zauzele su i dva ukrajinska ratna broda, „Hmeljnicki“ i „Luck“, takođe u Sevastopolju.
Krimska informativna agencija pozivajući se na saopštenje krimske vlade javila je 20. marta, pak da su 72 vojne jedinice iz sastava Oružanih snaga Ukrajine, dislociranih na Krimskom poluostrvu, od čega 6 brodova i 25 drugih plovila ukrajinske flote, podigli zastavu Rusije pošto su komandiri i načelnici tih jedinica odlučili da pređu u Oružane snage Rusije. Agencija javlja da je u tim garnizonima postrojen lični sastav tokom ceremonije podizanja zastave Ruske Federacije.
Predsednik komiteta ruske Dume za odbranu, bivši komandant Crnomorske flote admiral Vladimir Komojedov izjavio je da u sastavu Vojno-pomorskih snaga Ukrajine bilo 40 ratnih brodova, a da je polovina njih u Sevastopolju i Donuzlavu. „Posle referenduma može se govoriti o tome da brodovi i plovila koji se sada nalaze na Krimu, a to polovina brodova ukrajinske mornarice formalno ulazi u pomorske snage Krima, a zatim u sastav Crnomorske flote Rusije. »
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je u subotu 24. marta da je samo oko 2.000 ukrajinskih vojnika izrazilo želju da s Krima ide u Ukrajinu.
Vlada u Krimu je nacionalizovala: ne samo vojne veći sve komercijalne luke: Kerčensku trajektnu luku, Kerčensku trgovinsku luku, ribarske luke u Kerču i Sevastopolju, trgovačke luke u Feodosiji, Jalti, Sevastopolju, Evpatoriji.
Ruska televizija javlja da je predsednik RF Vladimir Putin potpisao nekoliko ukaza koji se tiču Krima: o formiranju vojnopomorske škole u Sevastoplju, o formiranju kadetske akademije a takođe i o priznanju činova i diploma pripadnika Ukrajinske vojske koji žele da pređu u vojnu službu RF.
Vazduhoplovne baze „Belbek“ i „Novofedorivka“ su pod kontrolom ruskih snaga, pa su do nedelje 23. marta ruske zastave istaknute iznad nad 189 vojnih objekata na Krimu. Zarobljen komandant „Belbeka“. Krimski izvori tvtde da je on pušten da ide kući, a Ukrajinske tvrde da je on zadržan u zavoru u Sevastoplju koji je pod kontrolom ruske Crnomorske flote.
RT javlja da je ispred jednog napuštenog rudnika soli 100 kilometara udaljenog od Donjecka grupa proruskih demonstranata teškim vozilima blokirala ulaz da bi sprečila da ukrajinska vojska iz skladišta izvuče oružje i municiju.
List Novosti iz Odese piše da je nakon što se zapalio jedan tenk s municijom u kasarni u Krivom Rogu Ukrajina izgubila četiri tenka i jedan avion. Ne isključuje se diverzija, mada sagovornici lista smatraju da je požar rezultat ubrzanog uvođenja borbene gotovosti, a da mnoga oruđa nisu tehnički ispravna.
Ministar informacija Krima Dmitrij Polonskij tvrdi da se oko 80 odsto ljudstva sa onih brodova koji nisu premešeni u Odesu odlučilo da služi u Rusiji. Ostalih 20 odsto se po njegovovim rečima vozovima i autobusima vraća u Ukrajinu. U otvorenom dijalogi na TV TSN zamenik komandira bataljona morske pešadije Alekseja Nikiforova i vršioca dužnostui ministra odbrnae Igora Tennjuha komandir je tvrdio da za 21 dan krize nije mogao telefonom da dobije ni jednog oficira iz ukrajinskog generalštaba, a general je iptužio oficire da su loše vaspitavali vojnike.
Vrhovna rada Ukrajine je u utorak 25. marta sa 228 glasova u drugom glasanju usvojila ostavku mіnіstra odbrane Іgora Tenjuha і na to mesto postavila general-pukovnika Mihajla Kovalja, koji navodno nije povezan ni sa jednom partijom. U Prvom glasanju, dok se još nije znalo ko je novi kandidat za ministra vojnog, za Tenjuhovu ostavku glasalo je 197 poslanika.
Nije rtazmatrana inicijativa partije UDAR Vitalija Klička da se glasa o poverenje vršiocu dužnosti Skupšine i samim tim predsednika Ukrajine Aleksandru Turčinova iz partije «Sloboda».
Ruske snage su u ponedeljak ujutro zauzele pomorsku bazu „Feodosija“, 180. vojni objekat na kome je umesto ukrajinske istaknuta ruska zastava. Ukrajinski vojnici u bazi nisu bili naoružani, a prilikom zauzimanja čuli su se pucnji i izbila je tuča.
Vladislav Seleznjov, portparol ukrajinskih snaga na Krimu, kaže da su u ruskoj akciji učestvovali i helikopteri. Prema rečima jednog od pripadnika ukrajinskog bataljona, koga citira Rojters, nešto manje od polovine vojnika iz baze namerava da ostane na Krimu i pridruži se ruskim snagama. Po ukrajinskim izvorima oni koji žele da se vrate u Ukrajinu su izvedeni iz baze vezani i preti im krivični postupak zbog suprotstavljanja krimskim vlastima.
…
Sankcije na sankcije
Predsednik SAD Barak Obama objavio je širi spisak lica, prema kojima SAD uvode ograničenja što se tiče izdavanja viza i zamrzavanje imovine ruskim zvaničnicima i biznismenima za koje Amerikanci veruju da su bliski Putinu. U novi spisak ušli su šef administracije predsednika Sergej Ivanov i prvi zamenik rukovodioca administracije predsednika Aleksej Gromov, pomoćnik predsednika Andrej Fursenko, zatim Viktor Ivanov, Vladimir Kožin, predsednik saveta direktora banke „Rosija“ Jurij Kovalčuk, biznismeni Arkadij i Boris Rotenberg, direktor korporacije Volga Group Genadij Timčenko, direktor Ruskih državnih železnica Vladimir Jakunjin, deputati Dume Sergej Mironov, Sergej Železnjak, Sergej Nariškin, senatori Viktor Ozerov, Aleksandr Totonov, Oleg Panteleev, Nikolaj Riškov, Vladimir Džabarov, Evgenij Bušmin, zamenik načelnika Genštaba VS RF Igor Sergun.
EU je takođe sačinila svoj spisak od 33 ruskih ličnosti kojima će biti uskraćene vize.
Minisarstvo inostranih poslova Rusije je u međuvremenu objavilo spisak zvaničnika i članova Kongresa SAD, kojima se zabranjuje ulaz u Rusku Federaciju kao odgovor na prve američke sankcije u vezi s Ukrajinom i Krimom koje su obuhvatile nekoliko ruskih zvaničnika.
Na listi ličnost kojima je zabranjen ulaz u Rusiju su Kerolajn Etkinson – zamenica pomoćnika predsednika SAD za nacionalnu bezbednost, Denijel Pfajfer – pomoćnik predsednika SAD, Bendžamin Rode – pomoćnik predsednika SAD, Hari Rid – lider većine u Senatu Kongresa SAD, Džon Bejner – spiker Kongresa SAD, Robert Menendes – predsednik senatskog komiteta za inostrane poslove Meri Lendrju – senator, Džon Mekejn – senator, Deniel Kouts – senator. Moskva je najavila da će odgovoriti i na drugi američki spisak – ne obavezno simetrično…Mada je bilo nagoveštaja da će Rusija brzo odgovoriti i na drugi američki paket sankcija Vladimir Putin je 21. marta na sednici Ruskog saveta bezbednosti rekao da Rusija za sada treba da se uzdrži od uvođenja recipročnih sankcija.
Agencija Standard & Poor’s, koja predviđa mogući bankrot Ukrajine, je zbog mogućeg uticaja američko-evropskih sankcija na ekonomiju 21. marta izmenila prognozu rejtinga Rusije sa „stabilnog“ na „negativni“. Agencija Fitch takođe je izmenila ocenu kreditnog rejtinga Rusije sa BBB stabilni na BBB „negativni“.
Međunarodni platni sistemi Visa i MasterCard prestali su da obavljaju operacije za klijente banke „Rosija“, Igora Kovaljčuka koja je stavljena na listu američkih sankcija (Specially Designated Nationals List), a koja opslužuje značajan deo poslovanja „Gasproma“, pre svega grupu „Gasprom mežregiongaz“ i „Gasprom energoholding“, ali i značajnih ruskih korporacija i infrastrukturnih sistema – RŽD (železnica), «CentrTelekom», FGUP «Počta Rossii», «Surgutneftegaz», «Rosgosstrah», MTS, «VimpelKom», «RESO-garantija»…
U samoj banci naglašavaju da nikakvih ograničennja operacija s plastičnim kartama nije uvedena. Usluge su otkazane i SMP banci braće Rotenberg, koji se nalaze na američkom spisku. Putin je izjavio da u banci «Rosija nema račun, ali da će ga otvoriti u naredni ponedeljak. On je sazvao biznismene i obnovio zahtev da se izvrši «deofšorizacija» ruske privrede – pozvao je biznismene da zbog nesigurnosti u stranim bankama otvore račune i plate porez u Rusiji.
Dmitrij Medvedev izjavio da će Harkovski ugovor od 19. januara 2009. o lociranju Crnomorske flote na Krimu na osnovu kojih je Ukrajini odobren popust za gas verovatno biti ukinuti obzirom na to da se Flota više ne nalazi na teritoriji Ukrajine, a da ukupni dug Ukrajine prema Rusiji iznosi 16 milijardi dolara i da Ukrajina nije vratila stari dug na šta se obavezala…
Evropska unija i ukrajinske vlasti potpisale su politički deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ekonomski deo sporazuma biće potpisan nakon predsedničkih izbora i formiranja nove vlade u maju.
„Potpisivanjem političkog dela Sporazuma o asocijaciji sa premijerom Ukrajine zapečatićemo čvrsto prijateljstvo koje približava Ukrajinu EU“, najavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo nakon prvog dana briselskog samita.
Premijer Španije Rahoj apelovao na Evropsku uniju da zbog smanjenja energetske efikasnosti gradi gasovod kroz Španiju kojom bi se Francuska snabdevala gasom iz Alžira…
Generalna skupština UN je u četvrtak 27. marta većinom glasova usvojila rezoluciju u kojoj se za referendum na Krimu o prisajedinjenju Rusiji kaže da nema zakonsku silu. Sudeći po natpisima na semaforu – 100 zemalja je glasalo za rezoluciju, a 11 – protiv, do je 58 zemalja bilo uzdržano. Amerikanci i Ukrajinci izglasavanje rezolucije smatraju uspehom, a ruska strana (ambasador Čurkin) da nije uspela operacija izolacije Rusije.
Dopunjeno 27. marta
Vazduhoplovne baze „Belbek“ i „Novofedorivka“ su pod kontrolom ruskih snaga, pa su do nedelje 23. marta ruske zastave istaknute iznad nad 189 vojnih objekata na Krimu. Zarobljen komandant „Belbeka“. Krimski izvori tvtde da je on pušten da ide kući, a Ukrajinske tvrde da je on zadržan u zavoru u Sevastoplju koji je pod kontrolom ruske Crnomorske flote.
Do 26. marta ruske zastave su podignute u svih 193 vojnih jedinicaa i ustanovaaukrajinskih oružanih snaga na krimu. Više od 15.000 vojnika iz ukrajinskih jedinica, kancelarija i agencija stacioniranih na teritoriji Republike Krim, izrazili želju da nastave vojnu službu u ruskim strukturama moći – rekao je izvoru vladi Krima u trenutku kada je u Sevastopolju registrovano oko 1,5 hiljada pripadnika Oružanih snaga Ukrajine, koji će napustiti Krim. Ukrajinska strana tvrdi da se u Ukrajinu vraća 6.900 vojnika i članova njihovih prodica.
U Krimu i Sevastopolj je bilo stacionirano 18,800 ukrajinskih vojnika , uključujući i pripadnike mornarice – 11,9 hiljada , vazduhoplovstva – 2,900.
Nakon što je završen transfer vojnika koji su hteli da se vrate u Ukrajinu, ruski predsednik Putin naredio je ministru odbrane Šojguu da Ukrajini preda oko 350 komada transpornih i oklopnih vozila. To je sovjetska tehnika 1970-ih: pešadijska borbena vozila BTR-70, oklopna vozila BMP-1 i tenkovi T-64B i T-64B1.
Dug Ukrajine iznosi 75 milijardi dolara, ili 53 odsto ukrajinskog BDP. Dug «Naftogaza», «Ukrzaliznice» (železnice) i «Ukravtodora» dostiže 12,7 milijardi, a u toj sumi dug «Naftogaz» iznosi oko 7,7 milijardi dolara. Šef misije MMF-a Nikolaj Georgijev je na konferenciji za štampu u Kijevu rekao da će ukupna pomoć međunarodne zajednici Ukrajini iznositi 27 milijardi dolara (kredita) u periodu od dve godine, u okviru čega će pomoć MMF-a iznositi između 14 i 18 milijardi dolara. Fond je postigao sporazum s vlastima Ukrajine o programu ekonomskih reformi koji može biti podržan dvogodišnjim stendbaj aranžmanom sa MMF-om kojim je definisan program usmeren na reforme u oblastima monetarne politike i deviznog kursa, u finansijskom sektoru, fiskalnoj politci, energetskom sektoru, vladavini, transparentnosti i poslovnoj klimi. MMF traži reformu cene gasa i relaksaciju deviznog kursa.
Što se tiče energije, Georgijev je rekao da više nije moguće finansirati nove gubitke, aludirajući na velike subvencije za cenu gasa koju je Ukrajina tradicionalno davala. Domaćinstva u Ukrajini mogu da očekuju da će cena gasa da im se duplira u maju, najavili su ukrajinski zvaničnici.
Ističe da je po pitanju penzija i plata zaposlenih u državnoj upravi, vlada odlučila da odustane od predviđenih povećanja.
Kurultaj krimsko-tatarskog naroda doneo je 29. marta rezoluciju kojom se obraća UN, Savetu Evrope, Evropskoj uniji, OEBS-u, Organizaciji islamske saradnje, parlamentima i vladama država sa pozivom da podrže pravo krimsko-tatarskog naroda na samoopredeljenje u formi nacionalno-teritorijalne autonoimije krimsko-tatarskog naroda na njegovoj istorijskoj teritoriji – na Krimu.
Refat Čubarov glavni čovek Medžisa (izvršnog tela Kultutaja) je posle skupštine izjavio da se projekt Kulturtaja «O realizaciji prava krimsko-tatarskog naroda na samoopredelenje na svojoj istoriijskoj territoriji – na Krimu» oslanja na na međunarodno pravo i na mnoge realnosti i presedane, i u delovima država pa i u Ruskoj Federaciji. Najavio je da će se sresti s ruskim predsednikom Putinom. Čubarov je više puta pozivao krimske Tatare da bojkotuju referendum o nezavisnosti Krima, ali je deo njih ipak učestvovao. Krimske vlasti garantuju Tatarima pravo na jezik, kulturnu autonomiju i natprosečnu zastupljenost u izvršnoj vlasti.
Kurultaj je delegirao Medžlisu pravo da odredi kandidate za rad u republičkim organima vlasti, čime je faktički priznao novu vlast na Krimu.
Skupštini Kulturtaja u gradu Bahčisaraj 26.363 stanovnika, koji je za vreme Krimskog kanata bio prestonica krimskih Tatara od 1441. do 1784. godine, nakoin što je Katarina 1783. pripojila j Krim Rusiji) prisustvovalo je 236 delegata, a takođe i predsednik Tatarstana Rustam Minihanov i predsedavajući Saveta muftija Rusije Ravil Gajnutdinov, koji je takođe Tatarin, javlja
Krimska informativna agencija.
Suprotno nekim najavama Kulturtaj ipak nije raspisao odluku o raspisivаnju tatarskog referenduma, kako su najavljivale neke agencije, već deklaraciju o samoopredeljenju na osnovu istorijskog prava o nacionalno teritorijalnoj autonomiji na istorijskoj teritoriji tatarskog nareda na Krimu.
Krimski Tatari su se na Krimu pojavili u 12. veku, a pre toga tamo su živeli Skiti, Grci , Đenovljanin, Vizantijci (Romeji). Početkom 10. veka Krim postaje poprište bitke vojski Rusa i Hazara, a posle opadanja ruskog uticaja na Krimu su vladali Polovtsi…
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
