Najavljene Vučićeve mere za pomoć siromašnima su nastavak političke propagande, upozorava Inicijativa A11. Dodaju da je gotovo nemoguće očekivati odgovoran pristup od „onih koji godinama tuđe siromaštvo koriste kao politički alat“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je od 1. septembra veliki paket socijalnih mera za građane, koje se delom odnose i na niže cene u trgovinama. Takvih akcija, u istom periodu, bilo je i ranije. Kakve su njihove posledice
U Nemačkoj je vožnja bez karte krivično delo pa hiljade ljudi završava na robiji jer nemaju da plate kaznu. Tu na scenu stupa Fond slobode
Dok vlasti u javnosti vode pronatalitetnu politiku, za brigu o deci nedostaju osnovne regulative. Šta nedostaje i kakvi su podaci?
Oko 450 hiljada građana Srbije svakodnevno nema za bilo kakav obrok, a ne za jagode i trešnje sa kojima se Vučić slika. To nisu samo beskućnici, već i penzioneri sa malim primanjima. Iz Banke hrane kažu da bez obroka može da ostane - svako od nas
Dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija redovno hvale ekonomskim pokazateljima, uz u poslednje vreme prebacivanje odgovornosti na građanske i studentske proteste za privredni pad, svaki peti stanovnik Srbije živi u riziku od siromaštva
Region juga i istoka Srbije i tokom 2024. godine beleži najvišu stopu rizika od siromaštva u zemlji – 27,7 odsto, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku, što je daleko iznad republičkog proseka koji iznosi 19,7 odsto
U Beogradu u poslednjih 10 godina nije sagrađen nijedan stan za socijalno najugroženije, podaci su organizacije A11
Nakon izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da siromašni u Srbiji žive značajno bolje nego ranije, postavili smo pitanje: na osnovu kojih informacija je došao do tog podatka i kako Srbija uopšte meri siromaštvo
„Srbija spada u najkorumpiranije zemlje sveta, i iza Rusije i Ukrajine, treća je na evropskoj listi zemalja po snazi organizovanog kriminala“, kaže Ognjen Radonjić, redovni profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu
„Vlasti lažu, prikazuju fiktivnu sliku da bi ljude ubedili da im nikada nije bilo bolje, a u stvari aktuelni protesti govore o tome da su ljudi shvatili da ih lažu i da znaju kako žive“, kaže za „Vreme“ sociolog Slobodan Cvejić
Najava “Benetona” da zatvara pogon u Nišu znači da će više od 900 ljudi u tom gradu ostati bez posla. I druge fabrike na jugu Srbije, poput “Džonson elektrika”, “Jure” i “Aptiva”, imaju probleme koji bi mogli da dovedu do dodatnog porasta nezaposlenosti. Šta država treba da učini kako bi radnici prestali da budu jeftina i zamenjiva radna snaga
Nekada poznato po živopisnom duhu i industriji, Vranje sada beleži masovan odlazak stanovnika. Siromaštvo, niske plate i loši uslovi rada uzeli su svoj danak, dok grad ostaje zarobljen u vrtlogu političkih i ekonomskih problema. Dok se sarme i suvo meso nude gostima, mnogi Vranjanci jedva sastavljaju kraj s krajem
Prošla godina donela je još 204 nova milijardera, a bogatstvo najbogatijih ljudi na svetu poraslo je za dva biliona dolara, prema izveštaju Oksfama. Istovremeno, 733 miliona ljudi nema dovoljno hrane
Dok proslavljamo Novu godinu, neko spava na kartonu, pokriven ćebetom toliko tankim da se sklupčava uza zid. Dok proslavljamo Božić, neko je gladan i ne može da dođe do doktora jer nema dokumenta. Bolestan je i izgubljen, nije dobio podršku kada je trebalo, a nema je ni danas. Sistem žmuri na osobe u situaciji beskućništva. A kako je njima u ovim danima
“Danas se diskurs o Balkanu fokusira na korupciju i siromaštvo. Na primer, ako pročitate vesti, čak i kada se Bugarska predstavlja kao privlačna turistička destinacija, uvek će biti opisana kao ‘najsiromašnija zemlja’. Taj pridev ne može da izostane. Naravno, Bugari sada čekaju da neka siromašnija zemlja uđe u Evropsku uniju kako bi konačno prestali da budu ‘najsiromašniji’. Siromaštvo je kriminalizovano, smatra se nečim lošim, gotovo moralnom manom”
Svaki 11. stanovnik Zemlje suočava se sa glađu, dok globalni konflikti i krize dodatno ugrožavaju dostupnost hrane za milione ljudi širom sveta. U susret Svetskom danu hrane, procenjuje se da 733 miliona gladuje
U maju je prosečna neto zarada prešla je 100.000 dinara, pohvalio se predsednik Republike Aleksandar Vučić na Instagramu. Dok on govori o rezultatima „vizionarske politike“, realnost je malo drugačija
Iako se predsednik Srbije Aleksandar Vučić hvali prosečnom platom od preko 100.000 dinara, u Srbiji 800.000 ljudi živi u apsolutnom siromaštvu, a 60 odsto jedva sastavlja kraj sa krajem. Prosek „izvlači“ nekoliko gradova, dok se u drugim mestima životari
Skupštini Srbije dostavljena je inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu. Rešavanje problema bacanja hrane i olakšavanje donacija hrane uticalo bi na smanjenje siromaštva, ali i na očuvanje priorodnih resursa kojih je sve manje
Projekcija siromaštva Unicefa u Srbiji za 2023. godinu pokazuje da se 12,1 odsto građana Srbije, oko 800.000 ljudi, nalazi u apsolutnom siromaštvu. A država već petnaest godina nema Strategiju za socijalnu zaštitu koja bi poboljšala usluge i sociajalnu sigurnost. Pored toga, sistemu nedostaje od 700 do 1000 stručnih kadrova
Novčana socijalna pomoć za pojedince od aprila do oktobra ove godine iznosi 11.674 dinara, pa je za 229 dinara veća nego u prethodnom polugođu. Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A 11 za „Vreme” kaže da je ovo „povećanje” rezultat usklađivanja sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, ali i da ovakvo usklađivanje ne odgovara u potpunosti na inflaciju i sveukupni rast troškova života
Prema analizi Ministarstva prostora preko milion domaćinstava u Srbiji nema mogućnosti da obezbedi potrebnu količinu energije za zdrav život. A kako bi se čuvala energija unutar objekta, što podrazumevaju mere energetske tranzicije, neophodna su određena ulaganja i ekonomski standard koji građani Srbije uglavnom nemaju
Starije osobe u Srbiji ocenjuju svoje zdravstveno stanje znatno lošije nego njihovi vršnjaci koji žive u EU
“Siromaštvo na decu ostavlja duboke posledice. Smatraju da su nevidljivi, nebitni, da ih niko ne primećuje i da ne zaslužuju ljubav. Za njih je muziciranje način da shvate da vrede, da mogu da postignu mnogo, čak mnogo više nego što su i sami očekivali” – Đurđa Papazoglu, direktorka programa “Muzika nade”
Naglo smanjenje broja primalaca socijalne pomoći, koje se poklapa sa uvođenjem Zakona o socijlnoj karti, u oštroj je suprotnosti sa visokim stopama apsolutnog siromaštva u Srbiji koje iznosi sedam odsto ukupne populacije
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ubedljivo najveći deo porodičnog budžeta troši se za hranu i bezalkoholna pića. Inflacija pogodila sve, ali najviše najsiromašnije
