Ovih dana ima mnoštvo posebnih ponuda za letovanje, ali čak 21 odsto Nemaca to sebi ove godine ne može da priušti. Jer i letovanje je postalo skuplje za bar desetak odsto u odnosu na prošlu godinu.
Kada se pogledaju plakati u turističkim agencijama, teško je poverovati da neko u današnjoj Nemačkoj ne može da priušti neku od tih specijalnih ili last minute ponuda: 350 do 400 evra za nedelju dana letovanja u Turskoj ili Bugarskoj, a ima ponuda i za Albaniju. U paket su uključeni prevoz i smeštaj u – barem po fotografijama – pristojnom hotelu ili apartmanu, prenosi Dojče vele.
Međutim, treba obratiti pažnju i na ono što piše sitnim slovima – ili uopšte ne piše. Cena u pravilu obuhvata samo prevoz i noćenje, a na odmoru treba i jesti. Čak i uz maksimalnu štednju, taj iznos u praksi treba bar udvostručiti. I naravno, reč je o ceni po osobi – ako se putuje s partnerom i decom, ukupni trošak brzo postaje veoma značajan.
Uz to, ove godine je sve dodatno poskupelo: već 2025. godine za nedelju dana odmora, čak i na takozvanim low-cost destinacijama, trebalo je računati oko 1.000 evra po osobi, dok je ove godine to u proseku još stotinak evra više.
Prema sopstvenim navodima, oko petine stanovnika Nemačke (21 odsto) ne može sebi da priušti nedelju dana odmora. To naročito često ističu samci i samohrani roditelji, saopštio je nemački Zavod za statistiku u Vizbadenu. Na nivou Evropske unije taj udeo je još veći i iznosi 28 odsto stanovništva.
Samohrani roditelji posebno pogođeni
„To da li neko sebi može da priušti odmor u velikoj meri zavisi od visine prihoda“, navodi Zavod za statistiku. U najsiromašnijoj petini stanovništva, s mesečnim prihodima od oko 1.600 evra, gotovo polovina ispitanih (48 odsto) izjavila je da ne može da priušti nedelju dana odmora. U sledećoj grupi, s prihodima do 2.100 evra, taj udeo iznosi 28 odsto.
Posebno su pogođeni ljudi koji žive sami – njih 29 odsto kaže da ne može da priušti nedelju dana odmora. Situacija je još nepovoljnija u domaćinstvima samohranih roditelja. Podaci se zasnivaju na evropskoj zajedničkoj statistici o prihodima i životnim uslovima, a za 2025. godinu baziraju se na proceni iz ankete sprovedene 2022.
Nemcima je godišnji odmor i dalje među najvažnijim stvarima u životu, pa čak 42 odsto građana i dalje štedi za „najlepše dane u godini“. Međutim, struktura razloga za štednju jasno pokazuje pad kupovne moći i rast zabrinutosti za budućnost. Ranije je štednja za automobil ili skuplju tehničku opremu bila na drugom mestu, dok je sada pala na četvrto. Čak 39 odsto građana navodi da štedi „za crne dane“, dok njih 32 odsto odvaja novac za dodatnu penzijsku sigurnost – što je ranije bio znatno ređi razlog za štednju.
Velike razlike unutar EU
Za obračun prihoda statističari koriste takozvani neto ekvivalentni dohodak, odnosno prihod po članu domaćinstva prilagođen njegovim potrebama, kako bi se mogla uporediti finansijska situacija različitih tipova domaćinstava. Tako neto ekvivalentni dohodak od 1.600 evra odgovara mesečnom neto prihodu od 2.400 evra za domaćinstvo sa dve odrasle osobe, odnosno oko 2.900 evra za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina. U ovoj statistici decom se smatraju i mladi od 18 do 24 godine ako su finansijski zavisni.
Razlike između država Evropske unije su velike. Najveći udeo građana koji ne mogu da priušte odmor zabeležen je u Rumuniji (61 odsto), zatim u Grčkoj (47 odsto), kao i u Bugarskoj i Mađarskoj (po 39 odsto). Na drugoj strani liste nalaze se Luksemburg (11 odsto), Švedska (12 odsto) i Holandija (13 odsto).
Izvor: Dojče vele
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
