Bogatastvo milijardera je prošle godine raslo tri puta bržim tempom nego ranije i dostiglo rekordni nivo, produbljujući ekonomske i političke podele koje ugrožavaju demokratsku stabilnost, saopštila je u ponedeljak (19. januar) organizacija za borbu protiv siromaštva Oksfam.
U izveštaju objavljenom povodom otvaranja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, ova humanitarna organizacija navodi da je bogatstvo svetskih milijardera u 2025. godini poraslo za 16 odsto, na 18,3 biliona dolara, čime je nastavljen rast od ukupno 81 odsto od 2020. godine.
Broj svetskih milijardera je prošle godine prvi put premašio 3.000, a direktor Tesle i SpejsIksa Ilon Mask postao je prvi čovek s bogatstvom čija je neto vrednost premašila 500 milijardi dolara.
Do ovog rasta došlo je u trenutku kada se svaki četvrti stanovnik sveta bori da redovno ima dovoljno hrane, a skoro polovina svetske populacije živi u siromaštvu.
Humanitarna organizacija sa sedištem u Najrobiju izračunala je da je 2,5 biliona dolara, koliko je prošle godine dodato bogatstvu milijardera, približno jednako ukupnom bogatstvu najsiromašnijih – 4,1 milijarde ljudi na svetu.
Koncentracija političke moći
Oksfamova studija, koja se oslanja na akademska istraživanja i izvore podataka od Svetske baze podataka o nejednakosti do Forbsove liste najbogatijih, tvrdi da se ekonomski bum bogatih poklapa sa dramatičnom koncentracijom političke moći, pri čemu su milijarderi čak 4.000 puta skloniji da obavljaju političke funkcije od običnih građana.
Organizacija povezuje najnoviji rast bogatstva sa politikama američkog predsednika Donalda Trampa, čija je druga administracija smanjila poreze, zaštitila multinacionalne korporacije od međunarodnog pritiska i ublažila nadzor nad monopolima.
Nagla procena vrednosti kompanija iz oblasti veštačke inteligencije donela je dodatne neočekivane dobitke već bogatim investitorima.
„Rastući jaz između bogatih i ostalih istovremeno stvara politički deficit koji je izuzetno opasan i neodrživ”, rekao je izvršni direktor Oksfama Amitab Behar.
Porez na ekstremno bogatstvo
Oksfam je pozvao vlade da usvoje nacionalne planove za smanjenje nejednakosti, uvedu veće poreze na ekstremno bogatstvo i ojačaju barijere između novca i politike, te da ograniče lobiranje i finansiranje izbornih kampanja.
Porezi na bogatstvo trenutno postoje u svega nekoliko zemalja, poput Norveške, ali se o sličnim merama raspravlja i u drugim državama, od Britanije do Francuske i Italije.
Behar je upozorio da vlade „donose pogrešne odluke kako bi udovoljile eliti”, ukazujući na smanjenje pomoći i ograničavanje građanskih sloboda.
Izveštaj takođe ističe sve jači uticaj ultra-bogatih poslovnih ljudi na tradicionalne i digitalne medije.
Prema Oksfamu, milijarderi danas poseduju više od polovine najvećih medijskih kompanija na svetu, među kojima su i ulaganja Džefa Bezosa, Ilona Maska, Patrika Sun-Šjonga i Francuza Vensana Bolorea.
Izvor: Rojters
