Osmog aprila obeležava se Svetski dan Roma. Stižu čestitke od državnih i evropskih zvaničnika, a sistemski problemi decenijama ostaju nerešeni
Širom Srbije se svakog 8. aprila organizuju manifestacije, kulturni programi i javni događaji, a institucije i političari šalju poruke o važnosti ravnopravnosti, poštovanja i inkluzije romske zajednice.
Ipak, svakog drugog dana, svakodnevica za Rome znači život u siromaštvu, otežan pristup obrazovanju i zapošljavanju, kao i stalnu borbu protiv diskriminacije – zbog čega predstavnici zajednice i organizacije civilnog društva sve glasnije poručuju da čestitke nisu dovoljne.
Romske feministkinje i aktivistkinje nalaze se u prvim redovima borbe za unapređenje položaja Romkinja, skrećući pažnju na duboko ukorenjene društvene nejednakosti i kršenja ženskih i dečijih prava.
Veliki broj Roma živi u teškim životnim uslovima, često u neformalnim naseljima bez pristupa tekućoj vodi i struji.
Iako prema procenama čine oko dva odsto ukupnog stanovništva Srbije, Romi su znatno češće pogođeni siromaštvom od ostatka populacije i suočavaju se sa ozbiljnim preprekama kada je reč o pristupu obrazovanju, tržištu rada i uslugama zdravstvene zaštite.
A na njihov dan, iz državnog vrha stižu čestitke.
„Ovaj dan je prilika da se podsetimo bogatstva kulture, tradicije i identiteta romskog naroda, koji je neraskidiv deo našeg društva“, rekao je premijer Vlade Srbije Đuro Macut u čestitki povodom Međunarodnog dana Roma i kazao da Srbija ostaje posvećena unapređenju njihovog položaja, jačanju jednakih mogućnosti i izgradnji društva zasnovanog na poštovanju, solidarnosti i inkluziji.
„Nastavićemo da zajedničkim naporima stvaramo uslove za bolje obrazovanje, zapošljavanje i kvalitetniji život svih pripadnika romske zajednice, uz puno uvažavanje njihovih prava i dostojanstva“, poručio je Macut.
Romi čine najveću etničku manjinu u Evropi. U saopštenju Evropske komisije ističe se da Romi trpe kontinuiranu diskriminaciju, suočavaju se sa društvenom isključenošću i nejednakim pristupom prilikama, dok je 70 odsto Roma u Evropskoj uniji izloženo riziku od siromaštva.
Maloletnički i ugovoreni brakovi i dalje su veliki problem među romskom populacijom, a na to je ukazano i na predstavljanju „Analize studije slučaja: dečiji brak i nasilje u porodici“, u organizaciji Romske ženske mreže Srbije, uz podršku Trag fondacije, uoči Svetskog dana Roma.
Analiza je predstavljena u okviru kampanje „Mesec romskog ženskog aktivizma“, u Etnografskom institutu SANU u Beogradu.
Događaj je okupio ekspertkinje i aktivistkinje koje se bave položajem Romkinja u Srbiji, kako bi se skrenula pažnja na problem dečjih brakova i porodičnog nasilja, ali i na sistemske propuste koji doprinose njihovom opstajanju.
Predsednica Upravnog odbora mreže Slavica Vasić Mitrović naglasila je da se dečiji brakovi moraju posmatrati kao oblik rodno zasnovanog nasilja, a ne kao „tradicija“, kako se često pogrešno tumače u praksi.
Aktivistkinje su podelile iskustva iz direktnog rada sa ženama i devojčicama. Zahvaljujući izgrađenom poverenju, mnoge Romkinje prvi put su progovorile o nasilju koje trpe. U većini slučajeva, odluku o stupanju u brak donose roditelji, a partneri su često punoletni, prenosi Rom Info Media.
Iako je po važećim zakonima Srbije praksa dečijeg braka zabranjena, poslednje istraživanjie UNICEF-a iz 2019. godine, pokazalo je da se čak 57 odsto devojčica romske nacionalnosti uda pre osamnaeste godine.
Strah, stigma i finansijska zavisnost često sprečavaju žene da prijave nasilje. Nepoverenje u institucije dodatno produbljuje problem.
Feministički kulturni centar Befem objavio je dokumentarni film „Borka od glagola boriti“, koji prati život Borke Vasić, romske feministkinje i aktivistkinje posvećene borbi za prava najugroženijih.
„Film je nastao iz potrebe da se sačuva sećanje na Borkin život i istoriju ženskog romskog aktivizma koja je dugo ostajala nevidljiva”, piše Befem na svom Instagram profilu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Posle više od 19 meseci, park u centru Beograda ponovo je dostupan svima. Ali ostaju sećanja na prostor u kojem su važila posebna pravila, u koji nisu mogli da uđu svi građani ni svi novinari. I to ne sme da se zaboravi
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u utorak održava sednicu na kojoj će, između ostalog, biti i reči o TV Informer. Dragan J. Vučićević tvrdi da je policija došla da ga privede i tako ga spreči da prisustvuje toj sednici
Kiša i oblačno vreme obeležiće današnji dan u Srbiji, ali će se vremenske prilike promeniti već u drugoj polovini nedelje. U četvrtak i petak temperatura će u pojedinim gradovima dostići 23 stepena
Hram Svetog Save na Vračaru nema važeću upotrebnu dozvolu, potvrdila je Republička agencija za prostorno planiranje i urbanizam u odgovoru na pitanja Insajdera. Objekat ima građevinsku dozvolu i odobrenje za korišćenje građevinske konstrukcije, ali postupak pribavljanja upotrebne dozvole nije završen
Zborovi građana u Beogradu traže pristup prostorijama mesnih zajednica, koje su godinama služile kao stranačke ispostave SNS-a. Na Zvezdari su dobili ključ, održali prvi sastanak, a onda zatekli promenjenu bravu
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
