Osmog aprila obeležava se Svetski dan Roma. Stižu čestitke od državnih i evropskih zvaničnika, a sistemski problemi decenijama ostaju nerešeni
Širom Srbije se svakog 8. aprila organizuju manifestacije, kulturni programi i javni događaji, a institucije i političari šalju poruke o važnosti ravnopravnosti, poštovanja i inkluzije romske zajednice.
Ipak, svakog drugog dana, svakodnevica za Rome znači život u siromaštvu, otežan pristup obrazovanju i zapošljavanju, kao i stalnu borbu protiv diskriminacije – zbog čega predstavnici zajednice i organizacije civilnog društva sve glasnije poručuju da čestitke nisu dovoljne.
Romske feministkinje i aktivistkinje nalaze se u prvim redovima borbe za unapređenje položaja Romkinja, skrećući pažnju na duboko ukorenjene društvene nejednakosti i kršenja ženskih i dečijih prava.
Veliki broj Roma živi u teškim životnim uslovima, često u neformalnim naseljima bez pristupa tekućoj vodi i struji.
Iako prema procenama čine oko dva odsto ukupnog stanovništva Srbije, Romi su znatno češće pogođeni siromaštvom od ostatka populacije i suočavaju se sa ozbiljnim preprekama kada je reč o pristupu obrazovanju, tržištu rada i uslugama zdravstvene zaštite.
A na njihov dan, iz državnog vrha stižu čestitke.
„Ovaj dan je prilika da se podsetimo bogatstva kulture, tradicije i identiteta romskog naroda, koji je neraskidiv deo našeg društva“, rekao je premijer Vlade Srbije Đuro Macut u čestitki povodom Međunarodnog dana Roma i kazao da Srbija ostaje posvećena unapređenju njihovog položaja, jačanju jednakih mogućnosti i izgradnji društva zasnovanog na poštovanju, solidarnosti i inkluziji.
„Nastavićemo da zajedničkim naporima stvaramo uslove za bolje obrazovanje, zapošljavanje i kvalitetniji život svih pripadnika romske zajednice, uz puno uvažavanje njihovih prava i dostojanstva“, poručio je Macut.
Romi čine najveću etničku manjinu u Evropi. U saopštenju Evropske komisije ističe se da Romi trpe kontinuiranu diskriminaciju, suočavaju se sa društvenom isključenošću i nejednakim pristupom prilikama, dok je 70 odsto Roma u Evropskoj uniji izloženo riziku od siromaštva.
Maloletnički i ugovoreni brakovi i dalje su veliki problem među romskom populacijom, a na to je ukazano i na predstavljanju „Analize studije slučaja: dečiji brak i nasilje u porodici“, u organizaciji Romske ženske mreže Srbije, uz podršku Trag fondacije, uoči Svetskog dana Roma.
Analiza je predstavljena u okviru kampanje „Mesec romskog ženskog aktivizma“, u Etnografskom institutu SANU u Beogradu.
Događaj je okupio ekspertkinje i aktivistkinje koje se bave položajem Romkinja u Srbiji, kako bi se skrenula pažnja na problem dečjih brakova i porodičnog nasilja, ali i na sistemske propuste koji doprinose njihovom opstajanju.
Predsednica Upravnog odbora mreže Slavica Vasić Mitrović naglasila je da se dečiji brakovi moraju posmatrati kao oblik rodno zasnovanog nasilja, a ne kao „tradicija“, kako se često pogrešno tumače u praksi.
Aktivistkinje su podelile iskustva iz direktnog rada sa ženama i devojčicama. Zahvaljujući izgrađenom poverenju, mnoge Romkinje prvi put su progovorile o nasilju koje trpe. U većini slučajeva, odluku o stupanju u brak donose roditelji, a partneri su često punoletni, prenosi Rom Info Media.
Iako je po važećim zakonima Srbije praksa dečijeg braka zabranjena, poslednje istraživanjie UNICEF-a iz 2019. godine, pokazalo je da se čak 57 odsto devojčica romske nacionalnosti uda pre osamnaeste godine.
Strah, stigma i finansijska zavisnost često sprečavaju žene da prijave nasilje. Nepoverenje u institucije dodatno produbljuje problem.
Feministički kulturni centar Befem objavio je dokumentarni film „Borka od glagola boriti“, koji prati život Borke Vasić, romske feministkinje i aktivistkinje posvećene borbi za prava najugroženijih.
„Film je nastao iz potrebe da se sačuva sećanje na Borkin život i istoriju ženskog romskog aktivizma koja je dugo ostajala nevidljiva”, piše Befem na svom Instagram profilu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Vreme“ je od zaposlenih u GAK Višegradska dobilo snimke iz kojih se vidi da je glasina o obrušavanju plafona u ovoj zdravstvenoj ustanovi, kako kažu, tačna. Nakon toga, i UKCS je potvrdio za „Vreme“ da se deo plafona urušio.
Za oko pola sata naš Instagram nalog zapratilo je oko 200 naloga
Stefanović kaže da se plaši postupanja domaćih pravosudnih i bezbednosnih institucija, dok ga srpska policija traži zbog sumnje da je izazvao paniku i nered
Gledaoci TV Forum su počeli da kontaktiraju redakciju, upozoravajući da se na kanalu 596 Supernove umesto njenog programa emituje sadržaj Informera
Drugi put ove godine vandalizovan je spomenik Borislavu Pekiću. Da li će neko biti kažnjen zbog toga? Do sad nije niko, mada se ovakvi slučajevi u prestonici nedopustivo često dešavaju
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
