U Srbiji su prosečni mesečni prihodi po domaćinstvu u 2025. godini iznosili 109.136 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava 109.787 dinara. Kako živeti u minusu u državi gde je petina nacije grca na rubu egzistencije
Republički zavod za statistiku saopštio je da su prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu u 2025. godini iznosili su 109.136 dinara, dok su izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava bili viši i iznosili su tačno 109.787 dinara.
To znači da prosečno domaćinstvo bilo u minusu od 651 dinar.
U odnosu na 2024. godinu, prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi viši su 11,7 odsto, međutim rast beleže i izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava, koji su veći za 11,8 odsto.
Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi domaćinstava u gradskim naseljima iznosili su 110.805 dinara, a kod domaćinstava u ostalim naseljima 106.050 dinara, navedeno je u podacima RZS-a.
Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u gradskim naseljima iznosili su 111.331 dinar, dok je kod domaćinstava u ostalim naseljima taj iznos bio 106.906 dinara.
Stoga možda i nije čudo to što je Republički zavod za statistku objavio da je u 2025. godini stopa rizika od siromaštva iznosila gotovo pa 20 odsto.
Iako zvanični podaci pokazuju da je u odnosu na 2024. godinu stopa rizika od siromaštva neznatno smanjena – za 0,1 odsto, siromaštvo i dalje pogađa značajan deo populacije.
Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat osoba čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2025. iznosio 45.674 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo.
Gde ide najveći udeo
Najveći udeo u prihodima u novcu i u naturi imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa – 54,8 odsto, penzije čine 29,8 odsto, prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova 3,8 odsto, a naturalna potrošnja čini 2,4 odsto.
Najveći udeo u ličnoj potrošnji domaćinstava čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića 36,6 odsto, potom za stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva 16,1 odsto.
Foto: Tanjug/Miloš MilivojevićŠta ulazi u potrošačku korpu i da li je plata u Srbiji za to dovoljna?
Prema poslednjim objavljenim podacima za avgust 2025. godine, imajući u vidu da inflacija do tada nije bila velika, Nova ekonomija zaključuje da prosečnu korpu ne može da pokrije čak 65 odsto zaposlenih, dok najslabije plaćenih 30 odsto zaposlenih tipično pokriva minimalnu potrošačku korpu ili tek do 20 odsto više od nje.
Statistička agencija Evropske unije (EU), Evrostat, objavila je 2025. podatke realnog BDP-a po glavi stanovnika za gotovo sve evropske zemlje, a oni pokazuju da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.
Porodice i siromaštvo
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece – 41,3 odsto.
Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine troje ili više odraslih, a ona je iznosila 10,8 odsto za 2025. godinu.
Foto: Tanjug/Zoran ŽestićSolidarna kuhinja
Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 82.213 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 95.915 dinara.
Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 23,2 odsto što je gotovo četvrtina stanovništva. U odnosu na 2024. godinu stopa je niža za 1,1 procentni poen.
Veća plata, skuplji život
Vlada Srbije usvojila je na početku godine, Odluku o redovnom povećanju minimalne cene rada od 371 dinar po radnom času, što znači da je minimalna zarada za 2026. godinu 64.554 dinara ili 551 evro.
Foto: 021.rsSrpski minimalac na začelju
Međutim, Centar za političke emancipacije uradio je obračun plate za život sredinom 2025. godine, na osnovu inflacije u 2024. godini. Prema njihovoj proceni, plata za život iznosi 150.670 dinara.
To je plata koja je dovoljna da pokrije osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika ili radnice i njihovih porodica, baš onako kako minimalnu zaradu opisuju i naš Zakon o radu i standardi Međunarodne organizacije rada, naveli su iz Centra.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ivica Dačić potvrdio je da je Veselin Milić vraćen na mesto pomoćnika direktora policije. On je pre svega obavljao posao direktora policije, ne pomoćnika
„Izvinjavamo se svim građanima Srbije, vlasnicima RTS-a, što je ova osoba na tako visokoj, bitnoj funkciji“, naveo je deo zaposlenih u RTS-u govoreći o glavnoj urednici Informativnog programa RTS-a Bojani Mlađenović
Direktori škola bi mogli da koriste mogućnost zapošljavanja na neodređeno kao sredstvo za pritisak na nastavnike, upozorava predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
