Koliko ljudi u Srbiji zaista pripada srednjoj klasi, ko čini najbogatiji sloj, a ko živi na ivici siromaštva? Analiza profesora Vladimira Stojiljkovića za Demostat pokazuje da društvena piramida Srbije više liči na romb – sa uskim vrhom bogatih, širokim radnim slojem i velikim brojem građana koji se bore za ekonomsku sigurnost
Univerzitetski profesor u penziji Zoran Stojiljković naveo je u svojoj analizi aktuelnog društvenog stanja da srednjoj klasi pripada trećina onih sa zaradama iznad prosečne ili, još pre, sa zaradama do trećine iznad proseka – preko 150 000 dinara. U porodičnom okviru posmatrano, za našu prosečnu tročlanu porodicu ulaz u srednju klasu je na nivou od preko 2 000 evra, naveo je.
Socioklasna struktura Srbije danas ima oblik jednakostraničnog romba – na vrhu se nalazi uzak vladajući sloj i najbogatiji deo društva, srednja klasa zauzima nešto više od četvrtine stanovništva, dok najveći deo čine radni slojevi, uz značajan broj građana koji žive u riziku od siromaštva.
Prema analizi objavljenoj za Demostat, raspodela ekonomskog, kulturnog, socijalnog i političkog kapitala, ali i demografska i regionalna struktura, pokazuju da najviši sloj društva čini svega jedan do dva odsto stanovništva.
Najbogatijih jedan odsto, odnosno oko 25.000 domaćinstava, i dalje je nedovoljno istraženo, a u toj grupi sve veći značaj ima imovina. Prema procenama, imovinski prag za ulazak u taj sloj mogao bi da bude iznad milion evra po članu porodice.
Foto: Tanjug / Ministarstvo kulture / Goran ZlatkovićStan u Kuli Beograd košta 1,8 miliona evra
Srednja klasa između 24 i 30 odsto stanovništva
Srednjoj klasi pripada oko četvrtina do trećina društva. Prema ovoj analizi, reč je o ljudima sa zaradama iznad proseka, odnosno onima koji zarađuju više od oko 150.000 dinara mesečno.
Kada se posmatra porodični nivo, za prosečnu tročlanu porodicu ulazak u srednju klasu podrazumeva prihode veće od 2.000 evra mesečno.
Kako navodi profesor Stojiljković, uz oko 200.000 penzionera, nekoliko desetina hiljada poljoprivrednika, malih vlasnika i pripadnika slobodnih profesija, u srednju klasu bi moglo da se svrsta između 1,5 i 2 miliona stanovnika Srbije, zajedno sa članovima njihovih porodica, odnosno oko 24 do 30 odsto ukupne populacije.
Unutar tog sloja postoji i viša srednja klasa – najbogatijih deset odsto u okviru srednje klase, odnosno oko 258.000 porodičnih domaćinstava. Taj sloj, prema analizi, predstavlja deo društvenog kruga koji je najbliži centrima moći.
Višu srednju klasu karakteriše nastojanje da stabilizuje i diversifikuje prihode, stalno ulaganje u obrazovanje, briga o zdravlju, razvijanje društvenih veza i socijalnog kapitala, kao i želja za kulturnim uticajem u javnom prostoru. Odlikuje je i veća spremnost na rizik i samopouzdanje.
Foto: Printscreen / DemostatAnaliza Demostata
Ko spada u radničku, odnosno nižu srednju klasu
Najveći deo društva čine radni slojevi, odnosno niža srednja klasa. Njima pripadaju građani čiji su prihodi između 70 odsto medijalne i prosečne zarade.
Njihovi mesečni prihodi kreću se približno između 60.000 i 120.000 dinara, dok su oni koji se nalaze oko medijalne zarade tek nešto iznad granice siromaštva.
Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u Srbiji iznosila je 19,4 odsto u 2025. godini. To znači da je gotovo petina stanovništva bila u riziku od siromaštva, teško materijalno uskraćena ili je živela u domaćinstvima sa veoma niskim intenzitetom rada.
Prag rizika od siromaštva u 2025. godini iznosio je 45.674 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo.
Za domaćinstvo koje čine dve odrasle osobe i jedno dete mlađe od 14 godina prag je iznosio 82.213 dinara mesečno, dok je za četvoročlanu porodicu sa dvoje dece mlađe od 14 godina bio 95.915 dinara.
Najugroženiji penzioneri, nezaposleni i samohrani roditelji
Prema podacima iz analize, najveći rizik od siromaštva imaju stariji građani. Kod osoba starijih od 65 godina stopa rizika iznosila je 25,8 odsto, dok je kod građana između 55 i 64 godine bila 21,4 odsto.
Najmanji rizik zabeležen je kod ljudi starosti od 25 do 54 godine – 14,9 odsto.
Prema tipu domaćinstva, najugroženiji su samohrani roditelji sa jednim ili više izdržavane dece, kod kojih je stopa rizika od siromaštva iznosila čak 41,3 odsto.
Najniži rizik imala su domaćinstva sa tri ili više odraslih osoba – 10,8 odsto.
Posebno zabrinjava podatak o nezaposlenima. Među građanima starijim od 18 godina, čak 49,9 odsto nezaposlenih bilo je izloženo riziku od siromaštva.
Veći rizik imaju i samozaposleni, kod kojih je stopa iznosila 13 odsto, dok je kod zaposlenih kod poslodavca bila znatno niža – 4,8 odsto. Kod penzionera je iznosila 23,4 odsto.
Foto: Milovan MilenkovićProdavnica
Obrazovanje kao ključna društvena podela
Poseban problem predstavlja obrazovna struktura stanovništva. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, oko 1,3 miliona građana starijih od 15 godina ima najviše završenu osnovnu školu.
To predstavlja približno četvrtinu stanovništva, a prema analizi, reč je uglavnom o ljudima koji su stariji, siromašniji i često potpuno informatički nepismeni.
Analiza profesora Stojiljkovića pokazuje da se društvene razlike u Srbiji ne mere samo visinom prihoda, već i pristupom obrazovanju, imovini, društvenim mrežama i političkom uticaju – faktorima koji određuju pripadnost određenom društvenom sloju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Država je uvela novo pravilo za penzionere koji čekaju izradu penzionerske kartice. Iako je kartica pompezno najavljivana, mnogi penzioneri je ne koriste
„Tužno da još jedan od simbola Beograda odlazi u privatni domen, isključivo zbog nesposobnosti aktuelne gradske uprave“, kaže Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu
Nemaju svi gradovi Srbije istu satnicu za jeftinu struju, a ona takođe zavisi i od vrste brojila koje potrošači imaju ugrađeno u domaćinstvima. U periodima povećane potrošnje, ušteda nije mala
Država prošle godine nije obezbedila dovoljne količine sirovine za pelet, tvrdili su proizvođači. Zato su ovog leta građani pohrlili da kupe ogrev pre nestašice. To je odmah povećalo i cene
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
