Prosečna plata u Srbiji u 2025. je 932 evra, dok je u Crnoj Gori taj iznos 1012 evra. Iste godine u Srbiji je prosečna penzija bila 430 evra, dok su crnogorski penzioneri dobijali 535 evra. Ovakva preraspodela ukazuje na to da u Srbiji postoji namera da se stanovništvo drži u podređenom ekonomskom položaju kako bi se lakše moglo manipulisati putem podele novca lojalnima i kupovinom naklonosti glasača na izborima. Ovo se posebno odnosi na million i po srpskih penzionera
Alija Sirotanović bio je jugoslovenski rudar-brigadir iz Breze koji je sa svojom brigadom postavio svetski rekord u iskopavanju uglja 1949. godine. Oni su tokom osam sati iskopali 152 tone uglja i oborili rekord koji je do tada držao Aleksej Stahanov sa 102 tone uglja. Alija je zbog svog podviga više puta nagrađivan, odlikovan i njegov lik se našao na novčanici od 20.000 dinara iz 1987. godine. Inače, novčanica od 10 dinara, koje se neki od nas sećaju, pogrešno se vezuje za Aliju Sirotanovića i prikazuje zeničkog livca Arifa Heralića. Alija Sirotanović bio je veoma skroman i posvećen napretku, vredni rudar i kao takav dobro simbolizuje aktuelnu situaciju u kojoj se nalazi Srbija. Tu situaciju karakterišu oskudica, rudarstvo i nada da će se situacija ipak promeniti na bolje.
Oskudicu u Srbiji najbolje opisuje stopa rizika od siromaštva koja iznosi 19,6 odsto, što znači da je toliki procenat stanovnika Srbije imao prihode manje od praga rizika od siromaštva koji iznosi 82.213 dinara mesečnih prihoda za tročlanu porodicu. Tako visoka stopa siromaštva nije slučajna i uporedna analiza zvaničnih ekonomskih podataka Srbije i Crne Gore za 2025. godinu dobro ilustruje odnos srpske vladajuće elite prema svojim građanima i njihovom kvalitetu života. Prema podacima Eurostat-a, Srbija je u 2025. ostvarila BDP po glavi stanovnika od 13.540 evra, za nijansu više od Crne Gore gde je ta vrednost 13.110 evra po glavi stanovnika. Kada se uporede primanja građana Srbije i Crne Gore, dobija se potpuno drugačija slika. Prosečna plata u Srbiji u 2025. godini je 932 evra, dok je u Crnoj Gori taj iznos 1012 evra. Vrednosti prosečnih penzija pokazuju još veću razliku i u Srbiji je u 2025. godini prosečna penzija bila 430 evra, dok su crnogorski penzioneri dobijali u proseku 535 evra. Dakle, uz za nijansu manji BDP, Crna Gora svojim penzionerima isplaćuje za oko 20 odsto veće penzije i zaposleni u Crnoj Gori imaju veće plate. Ovakva preraspodela ukazuje na to da u Srbiji postoji namera da se stanovništvo drži u podređenom ekonomskom položaju kako bi se lakše moglo manipulisati putem podele novca lojalnima i kupovinom naklonosti glasača na izborima. Ovo se posebno odnosi na million i po srpskih penzionera.
Rudarstvo je postala najznačajnija grana privrede i postojeći nivo BDP-a se održava zahvaljujući ovom sektoru. Prema zvaničnim podacima o BDP-u za 2025. godinu, ostvaren je realni rast od 2 odsto uz godišnju inflaciju od 2,4 odsto. Dominantan udeo BDP-a imaju sektori uslužnih delatnosti i rudarstva, dok sektori građevinarstva i poljoprivrede beleže pad. Problem postoji i kod bruto investicija u osnovna sredstva koje su porasle minimalih 0,9 odsto uz usporavanje priliva stranih direktnih investicija u odnosu na prethodne godine. Kada se analizira struktura BDP-a, vidi se da rast rudarskog sektora od 4 odsto (ujedno je rudarstvo i najprofitabilniji sektor) značajno doprinosi rastu ukupnog BDP-a, osim sektora koji se baziraju na potrošnji.
Za razliku od ostalih sektora, rudarstvo ima tu karakteristiku da su resursi ograničeni i da se ista ruda može prodati samo jednom. Uz veoma niske stope rudnih renti, u Srbiji ne postoji ni ograničenje da se ruda ne može izvoziti i da se mora preraditi u zemlji. Dok ovakva ograničeja postoje u zemljama u razvoju, Srbija dozvoljava izvoz sirovine pa tako od srpske rude nastaju kinesko zlato i bakar. Time se nepovratno gubi značajan udeo u stvaranju nove vrednosti. Razlozi zbog kojih neke države dozvoljavaju izvoz rude kao sirovine su ekološke prirode. Ekološka situacija u opštinama u kojima su prisutni rudnici pokazuje da u Srbiji to ne može biti razlog. Nekontrolisani izvoz rudnih resursa, koji su po svojoj prirodi ograničeni, predstavlja trajnu rasprodaju imovine koja pripada svim građanima Srbije.
Da se situacija u Srbiji može promeniti na bolje i optimizam koji uliva pojava Studentskog pokreta na političkoj mapi sprečava veći egzodus građana. Alija Sirotanović je ušao u istoriju kada ga je na dodeli ordena Tito pitao šta je njemu lično potrebno. Alija je tada odgovorio: “Dajte mi veću lopatu”. Tehnologija se promenila i verovatno bi danas taj odgovor glasio: “Dajte nam poštene i fer izbore”.
Autor je profesor ekonomije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Srbi će morati da odgovore na pitanje na koje su morali i Mađari – da li prihvataju da su ono što jesu, ni manje ni više… To u intervjuu za novi dvobroj „Vremena“ kaže istoričar Stefano Botoni koji poredi političku situaciju u Srbiji i Mađarskoj
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Cela Srbija je išarana parolama da su studenti ustaše (vidi slike) ili da je to rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić. Funkcioneri vlasti rutinski koriste ovu reč, čak i najviši, poput gradonačelnika Niša ili brojnih odbornika SNS-a širom Srbije. Kako je režim slabio i sve više ulazio u poziciju ranjene zveri sabijene u ćošak, tako su se i planovi pretvarali u stihiju. Radikalski jurišnici, inače ne baš poznati po inteligenciji i obrazovanju, preuzeli su inicijativu, delom iz straha za sopstvene pozicije, delom iz želje da se umile gazdi
Stoji činjenica da je, u celini gledano, protivnika ove vlasti u Srbiji nesumnjivo više od podržavalaca. I to čak za nekih desetak procenata. Uostalom, nezavisno od ovih stranačkih rejtinga, pogledajte na primer, rezultate odgovora na pitanje o Ekspu
“Nova vlast u Budimpešti je izuzetno besna na političke elite mađarske manjine u susednim zemljama. Poruka upućena Ištvanu Pastoru i Kelemenu Hunoru u Rumuniji bila je jasna: ‘Sada ćete da ućutite i slušate naređenja. Neće vam biti prijatno. Dobićete znatno manje novca pod neuporedivo oštrijim uslovima, jer ste od prvog minuta bili lojalni, entuzijastični saučesnici Orbana i ko zna kojih sve lokalnih diktatora u regionu.’… U današnjim okvirima, glas mađarske dijaspore u Berlinu će za Budimpeštu verovatno nositi veću političku težinu od glasa Mađara u Subotici. To jeste politički škakljivo, ali to je ideja nacionalnog identiteta konačno usidrena u 21. vek – svesno odvojena od toksične prošlosti koja nam je trovala društvo decenijama”
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Šatre sa džigera-muzikom, prasetinom i alkoholisanjem pojavljivale su se u nekom obliku tokom cele radikalsko-naprednjačke karijere, a u ovoj predizbornoj kampanji, bar se tako sada čini, postaju njen najvažniji element. Nije sramota biti siromašan i neobrazovan, glavna je poruka te kampanje. Kada pevaju i plešu pod šatrama, naprednjaci poručuju da su i oni slični raji. Imaju nešto malo više para, ali mani to. A oni drugi – studenti, obrazovani i ostali – bogata su đubrad koja čita nekakve opasne knjige, sluša narkomansku muziku i hoće da se dokopa vlasti kako bi raji oduzeli sve što ima. Kako bi se reklo – nismo imali ništa, a onda su došli okupatori i uzeli nam sve
Sve ih puca nelagoda do izbezumljenja, ali svi odreda glume kako samo to žele od života. Zapliću u kolu, fleke od znoja pod pazuhom, srbovanje na maks, rakija i vrućina udarile, vidi se manjak kiseonika, ali nema odustajanja, predaja nije opcija! Samo zamišljam kako li se iz šatora baca pegla
