Političke zadušnice

Vlast je počela predizbornu kampanju pod sloganom “Ujedinjena Srbija”. Državni funkcioneri, od Vučića naniže, danima krstare Srbijom poput putujućeg cirkusa animirajući svoje birače. Ma šta govorili o istraživanjima i rejtinzima, Vučić i kompanija su shvatili da je đavo odneo šalu i da se mora učvrstiti podrška u svom biračkom telu. Taj korpus se najbolje oseća kada su govori kratki i zapaljivi, muzika glasna, pečenje vruće, a pivo ‘ladno. Naređena je opšta mobilizacija svih partijskih aktivista, angažovani su Era, Bekuta, Snežana Đurišić, Vesna Zmijanac, Ljuba Aličič i ostale zvezde Granda i Pinka, koje će toj ekipi izvesti odgovarajući repertoar.

U različitim delovima Srbije niče preko noći ta franšiza Ćacilenda, koja ima sva obeležja vašara. Centralni šator, gde se jede, pije i đuska, tu se kliče Vućiću, ori se “Aco Srbine!”, a onda se pije, jede i cepa kolce. Siguran provod za sigurne glasove.

Šator je tako postao simbol Vučićeve kampanje, sa mnogo različitih značenja. Šator je među rajom znak provoda, porodičnog slavlja, svadbe, krštenja, što korespondira sa fiks idejom o nekakvoj porodici koju čine Vučić i njegovi birači. On je shvatio da mora da uradi ono što studenti rade potpuno prirodno i organski, obilazeći Srbiju uzduž i popreko. Vučić je poput bogatog rođe iz Beograda, pozvao svu rodbinu sa sela, ne bi li ih uverio da je jedan od njih, da se nije odrodio i da će nastaviti da im šalje nekakvu crkavicu da ne umru od gladi. Tim biračima on bez ustezanja može da laže kako će blokaderi prvo da ukinu pravo glasa babama i dedama, pa da ih pomlate u nekakvom političkom lapotu, pa će onda da pređu na roditelje. Tim redom.

Ova šatorska inicijativa uključuje još jedan važan element, a to je prinudni rad Vučićevih saradnika koji tek treba, prvenstveno njemu, da dokažu kako im se ne gadi prost svet.

Priznajem da ima izvesne komike dok gledamo kako Ana Brnabić pripita, na 40 stepeni, sa šeširićem na glavi peva narodnjake, ili Siniša Mali kojem šajkača stoji samo tako, naslonjena na uši da ne padne preko očiju. Milenko se dovatio mikrofona, tu je i neki partijski podmladak, koji ne propušta priliku da napravi selfi. Darko Glišić iskusno jede dok mu Era peva na uvce, pa posle Era presvlači znojavu majicu, odnosno neke dve snajke ga presvlače, jedna crna jedna plava, milina.

Sve ih puca nelagoda do izbezumljenja, ali svi odreda glume kako samo to žele od života. Zapliću u kolu, fleke od znoja pod pazuhom, srbovanje na maks, rakija i vrućina udarile, vidi se manjak kiseonika, ali nema odustajanja, predaja nije opcija! Samo zamišljam kako li se iz šatora baca pegla kad se pretera, a preteruje se evidentno.

Nekako uz šator, kao simbol tabora, vojske pred odlučujući boj, ide i pojačana emocija, iskaču pitanja života i smrti. Vučiću neki ludak preti klanjem, policija ga, naravno, skemba, ali onda Predsednik pokaže razumevanje, čak milost prema zadojenom i zabludelom čoveku, za kojeg već vidi da je dobar, ali ga je blokaderska propaganda pokvarila.

Vučić obećava izbore, ali mnogo glasnije i jasnije obećava pod tim šatorima šta će sve dati narodu kad glasaju. Biće veća penzija, jeftiniji lekovi, 6000 dinara svakom punoletnom iz Akcijskog fonda, a to kao nisu pare iz budžeta. Onda dolazi apsolutni hit ove predizborne kampanje, trenutak metafizičke politike u najčistijoj formi. Pare će dobiti naslednici onih koji su umrli od 2007. do danas jer su oni akcionari tog fonda. Pare za mrtve duše, glasovi sa onoga sveta, funkcionerska kampanja, kupovina glasova i doznake iz groba.

Tog momenta, šatorsko slavlje dobija još jedan važan antropološki element, a to je skup grobljanskih običaja. Predizborne zadušnice, patent ove vlasti za ostanak u političkom životu. Mi smo do sada na Balkanu imali nekropolitiku koja se u suštini zasniva na prebrojavanju leševa, manipulisanju bezimenim žrtvama uz premisu da su za sva zla krivi uvek i samo drugi. Njihovi su zločini, mi smo samo žrtve. Tako se politički protivnici demonizuju i proglašavaju ubicama, ustašama, šiptarima i mudžahedinima.

Mi, pod tim šatorom, mi smo uvek u pravu, nad nama je uvek činjena nepravda, ali ne može nam niko ništa, đe si, Mitre!

Ako nisi pod šatorom, ako si slučajno na letovanju, baci novčić u fontanu i poželi da Vučić vlada zauvek. Tako će ti sve želje biti ispunjene. Ako ti nije dobro, ako ne znaš gde je dom zdravlja, lečiće te u kombiju Ćaci Pavlović, koji glumi doktora, ili doktor Macut, ili doktor Lončar, eto ti čitav konzilijum pod šatorom, pored toi toi, ringišpila i zamka na naduvavanje gde dečica mogu da skaču do mile volje.

U ovom svetu nema studenata, nema gradova, nema dileme. Sve je kao jedna velika Elita na Pinku gde je život samo usenaseipodase, gde znamo koga mrzimo, a Srbija pobeđuje!

Nažalost, taj Kristijan koji se loži na Vučića, pa ga tetovira na mišicu ili izbrije AV na glavi, u međuvremenu malo prebije ženu ili pridavi kuče. Za to vreme, jedino pod šatorom nedostaje ministar DV Stanković koji po sopstvenom priznanju ne može da spava jer još nije sprečio i pridavio autonomiju Univerziteta. Čim završi posao, eto ga pod šator na ministarski kolegijum.

Već sam konstatovao da je Vučić potpuno preuzeo političku franšizu pokojnog Palme, koji je osim putujućeg vašara, narodne igranke, koristio i Akvapark, pa bih zaista poželeo da sledeća Vučićeva žurka bude u Jagodini u kupaćim kostimima, pa posle svi za ruke i niz tobogan. Šator, čador, šatra i pagoda iz Pionirskog parka postali su simbol ove vlasti. Ipak, jedna važna napomena: pre ili posle otići će taj cirkus iz vašeg grada i ostaće samo gomila đubreta, prazni džepovi, mamurluk i glavobolja.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.