Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece
Republički zavod za statistku objavio je da je u 2025. godini stopa rizika od siromaštva iznosila je 19,6 odsto, što je odnosu na 2024. godinu manje za 0,1 procentni poen.
Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 23,2 odsto i u odnosu na 2024. godinu niža je za 1,1 procentni poen.
Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat osoba čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2025. iznosio 45.674 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo.
Prag rizika od siromaštva za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 82 213 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 95 915 dinara.
Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje procenat osoba koje su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno i socijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.
Posmatrano prema starosti, osobe stare 65 i više godina bila su najviše izložena riziku od siromaštva – 25,8 odsto, kao i osobe starosti od 55 do 64 godine – 21,4 odsto. Najnižu stopu rizika od siromaštva imale su osobe starosti od 25 do 54 godine – 14,9 odsto.
Prema tipu domaćinstva, najvišu stopu rizika od siromaštva imale su osobe u domaćinstvima koja čine jedan roditelj s jednim ili više izdržavane dece – 41,3 odsto, a najnižu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba – 10,8 odsto.
Stopa rizika od siromaštva prema najčešćem statusu u aktivnosti, za osobe stare 18 i više godina, pokazuje da je 49,9 odsto nezaposlenih bilo izloženo riziku od siromaštva. Samozaposleni su imali veću stopu rizika od siromaštva od osoba zaposlenih kod poslodavca, 13 odsto u odnosu na 4,8 odsto. Za penzionere ova stopa iznosila je 23,4 odsto.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Dok se javnost bavi energetskim i ekološkim pitanjima data centara, ključna dilema ostaje u senci – koliko su podaci građana zaista zaštićeni u digitalnim sistemima države
Vlast tvrdi da je snabdevenost gorivom na malim i velikim pumpama redovna i da je zaštitila tržište i građane od visokog rasta cena. Da li je slika zaista tako idilična
U apotekama je opet gotovo nemoguće naći veće pakovanje fiziološkog rastvora od 500 mililitara, po drugi put od početka godine
Prema upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Srbiju u naredna tri dana očekuje nagla promena vremena
Drastična promena vremena u narednim danima, zahlađenje sa kišom i pljuskovima
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
