Vernici čekaju i po devet sati da celivaju čudesni pojas Presvete Bogorodice koji je izložen u Hramu Svetog Save. Pogotovu za žene ovo je jedinstvena prilika da se poklone pred jednom od najpoštovanijih relikvija u pravoslavnom svetu. Hodočašće se događa u veoma složenim političkim okolnostima, ne samo u državi, već i unutar SPC-a
„Došli smo iz Smedereva, nije nam teško da čekamo, ovo je prilika jednom u životu”, odgovora starija žena, dok stoji u redu kako bi celivala Pojas Presvete Bogorodice. Temperatura je preko 30 stepeni, redovi ispred Hrama Svetog Save su nepregledni. U javnosti se govori o brojkama od 100.000 vernika koji su do sada celivali ovu relikviju, o devet sati čekanja, o tolikim gužvama i u susednim ulicama da u jednom trenutku saobraćaj nije mogao da se odvija normalno.
Veliki broj vernika od sunca se štiti kišobranima. Zato je, kako čujemo, još više ljudi prisutno tokom noći – vrućine su tada podnošljivije. U razgovoru sa vernicima saznajemo da su mnogi uzeli slobodne dane ili otvorili bolovanje zbog ove prilike. Većinu u redu čine žene, budući da se Pojas čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori, gde je ženama zabranjen pristup, te im je ovo zaista i jedina prilika da ga celivaju.
Bogorodičin pojas se smatra jednom od najpoštovanijih relikvija u pravoslavnom svetu. Prema predanju, Bogorodica ga je isplela od kamilje dlake i prilikom njenog uspenja na nebo predala apostolu Tomi. Pojas se čuvao u Jerusalimu do 4. veka, a njime je, kako pravoslavni veruju, izlečena i žena vizantijskog cara Lava VI Mudrog. Relikvija je služila i kao talisman vizantijskoj vojsci tokom vojnih pohoda.
Veruje se i danas da on ima isceliteljske moći. Sagovornica „Vremena”, koja je sa svojom majkom čekala da celiva pojas, kaže da je oko nje bilo i onkoloških pacijenata koji su došli s nadom da će se izlečiti.
Foto: Tanjug / Rade PrelićPojas Presvete Bogorodice u Beogradu
„Padobranci“ i hodočasnici iz celog regiona
Kaže, takođe, da nije bilo lako stajati: „Vrućina je velika, na platou ispred Hrama nema hlada”. Dodaje da je bilo i onih koji nisu pokorno čekali u redu da priđu svetinji. Na to se nadovezuje gospodin koji je stajao nadomak ulaza u Hram. Objašnjava da ima dosta „padobranaca“: „Ljudi uđu preko reda, ali takvi smo mi Srbi.“ Njegov motiv zbog kojeg stoji u redu je, kaže, jak, pa mu čekanje ne pada teško. Dok stojimo sa ljudima, slušamo kako i ostali komentarišu da ima onih koji „uđu na kvarno, dodirnu i poljube“.
Ispred Hrama – cisterne sa vodom i hitna pomoć. Dežuraju ukoliko nekome pozli. Pojedini kafići u blizini dozvoljavaju premorenim hodočasnicima da odu u toalet, da se odmore, drugi se drže pravila da toalet mogu da koriste samo gosti lokala.
Foto: VremeLjudi su u redovima više sati u toku dana
Ispred Hrama Svetog Save danima pristiže ne samo veliki broj vernika iz Beograda, već stižu automobilima i autobusima iz cele Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rumunije… Turističke agencije organizuju posebne ture. Jedna turistička agencija iz Niša svakodnevno organizuje ovu rutu: Niš – Hram Svetog Save. Cena je 3500 dinara.
Bogorodičin pojas se nalazi u Beogradu od 20. maja, a patrijarh Porfirije je najavio da će ostati duže nego što je planirano, tačnije do 5. juna.
Biblijska tradicija?
U delu javnosti se čuje da celivanje Svetog pojasa nije u biblijskoj tradiciji. Teolog Nenad Božović, nekadašnji docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta koji je nakon podrške studentima da stupe u blokadu dao otkaz, objašnjava na svom fejsbuk profilu da Biblija pokazuje da Bog može delovati preko materije.
„Setimo se samo žene koja je prišla i dotakla se Hristove haljine, ona je sve vreme u sebi ponavljala da ako se samo dotakne haljine njegove, ozdraviće – i ozdravila je. Nije tkanina bila magična, nego je Božija sila delovala kroz materijalni dodir. Slično čitamo i u delima apostolskim.”
On daje i druge primere, ističuči da se pravoslavni vernici na klanjaju tkanini nego, kako veruju, „iskazujući poštovanje prema svetinjama ukazuju poštovanje samom Bogu.”
Foto: VremeRedovi za celivanje pojasa
Doček i tajming
Čudesni pojas Presvete Bogorodice stigao je u Beograd 20. maja, a doneo ga je iguman Manastir Vatoped, Jefrem Vatopedski. Na aerodromu su ga dočekali patrijarh Porfirije Perić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tom prilikom izrazio nadu da će Sveti pojas doneti „čudesa kojima se nadamo i kako bismo bili manje izloženi napadima različitih stranih sila, i kako bismo mogli u mirnu luku da uvedemo srpski brod”.
Pojas je potom nošen na čelu Spasovdanske litije, u kojoj je učestvovalo oko 17.000 ljudi, dok sada desetine i desetine hiljada vernika čekaju u redu da ga celivaju. U tome bi se možda moglo prepoznati ono na šta ukazuju i pojedina istraživanja – da je religioznost, naročito među mladima, veoma visoka, ali da istovremeno postoji sve veća distanca prema crkvenim velikodostojnicima, pre svega zbog njihovih bliskih veza sa naprednjačkim režimom.
Momenat u kojem je stigao Čudesni pojas je složen – uoči velikog protesta na Slaviji, neposredno nakon Svetog arhijerejskog sabora SPC-a na kojem je trajno razrešen mitropolit Justin žički, kao i nakon objavljivanja istraživanja Centra za istraživačko novinarstvo iz Sarajeva u kojem se tvrdi da je izbor patrijarha Porfirija bio praćen skrivenim kamerama i paralelnim sistemima nadzora instaliranim u svetosavskoj kripti.
Foto: VremeMomenat u kome je stigao pojas je složen
Ko je doneo Pojas
Još jedna zanimljivost: u crkvenim krugovima čuje se poneki iznenađeni glas vrlo bliskim odnosima između oca Jefrema, igumana Vatopeda, i vrha SPC-a. Naime, radi se o specifičnim međucrkvenim odnosima – iguman Jefrem, inače poznati duhovnik u pravoslavnom svetu, je klirik Vaseljenske patrijaršije. Od kako je počeo sukob u Ukrajini, Srpska pravoslavna crkva – koja je ranije održavala dobre veze i sa Ruskom pravoslavnom crkvom (RPC) i sa Vaseljenskom patrijaršijom – se vidno priklonila RPC. Odnos sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem je narušen i zbog spora oko toga ko je nadležen za davanje autokefalije Makedonskoj pravoslavnoj crkvi – Ohridskoj arhiepiskopiji. Stoji pitanje da li je ovo najava nekih boljih odnosa na relaciji beogradska – vaseljenska patrijaršija.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Grad Lazarevac uvodi kamere koje će nadzirati građane koji nekontrolisano bacaju veliki otpad. Grad na ovaj način pokušava da reši problem divljih deponija
Srpske reke i jezera nisu pogodni za zahvatanje vode avionima i tako ostaju helikopteri. No, vatrena stihija poput one u Deliblatskoj peščari ne može da se pobedi samo iz vazduha
Veliki požar u Deliblatskoj peščari angažovao je i snage iz Beograda. Na teren je poslato 30 pripadnika Obezbeđenja grada Beograda sa devet terenskih vozila, a najugroženije je područje Šumarka
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
