Vernici čekaju i po devet sati da celivaju čudesni pojas Presvete Bogorodice koji je izložen u Hramu Svetog Save. Pogotovu za žene ovo je jedinstvena prilika da se poklone pred jednom od najpoštovanijih relikvija u pravoslavnom svetu. Hodočašće se događa u veoma složenim političkim okolnostima, ne samo u državi, već i unutar SPC-a
„Došli smo iz Smedereva, nije nam teško da čekamo, ovo je prilika jednom u životu”, odgovora starija žena, dok stoji u redu kako bi celivala Pojas Presvete Bogorodice. Temperatura je preko 30 stepeni, redovi ispred Hrama Svetog Save su nepregledni. U javnosti se govori o brojkama od 100.000 vernika koji su do sada celivali ovu relikviju, o devet sati čekanja, o tolikim gužvama i u susednim ulicama da u jednom trenutku saobraćaj nije mogao da se odvija normalno.
Veliki broj vernika od sunca se štiti kišobranima. Zato je, kako čujemo, još više ljudi prisutno tokom noći – vrućine su tada podnošljivije. U razgovoru sa vernicima saznajemo da su mnogi uzeli slobodne dane ili otvorili bolovanje zbog ove prilike. Većinu u redu čine žene, budući da se Pojas čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori, gde je ženama zabranjen pristup, te im je ovo zaista i jedina prilika da ga celivaju.
Bogorodičin pojas se smatra jednom od najpoštovanijih relikvija u pravoslavnom svetu. Prema predanju, Bogorodica ga je isplela od kamilje dlake i prilikom njenog uspenja na nebo predala apostolu Tomi. Pojas se čuvao u Jerusalimu do 4. veka, a njime je, kako pravoslavni veruju, izlečena i žena vizantijskog cara Lava VI Mudrog. Relikvija je služila i kao talisman vizantijskoj vojsci tokom vojnih pohoda.
Veruje se i danas da on ima isceliteljske moći. Sagovornica „Vremena”, koja je sa svojom majkom čekala da celiva pojas, kaže da je oko nje bilo i onkoloških pacijenata koji su došli s nadom da će se izlečiti.
Foto: Tanjug / Rade PrelićPojas Presvete Bogorodice u Beogradu
„Padobranci“ i hodočasnici iz celog regiona
Kaže, takođe, da nije bilo lako stajati: „Vrućina je velika, na platou ispred Hrama nema hlada”. Dodaje da je bilo i onih koji nisu pokorno čekali u redu da priđu svetinji. Na to se nadovezuje gospodin koji je stajao nadomak ulaza u Hram. Objašnjava da ima dosta „padobranaca“: „Ljudi uđu preko reda, ali takvi smo mi Srbi.“ Njegov motiv zbog kojeg stoji u redu je, kaže, jak, pa mu čekanje ne pada teško. Dok stojimo sa ljudima, slušamo kako i ostali komentarišu da ima onih koji „uđu na kvarno, dodirnu i poljube“.
Ispred Hrama – cisterne sa vodom i hitna pomoć. Dežuraju ukoliko nekome pozli. Pojedini kafići u blizini dozvoljavaju premorenim hodočasnicima da odu u toalet, da se odmore, drugi se drže pravila da toalet mogu da koriste samo gosti lokala.
Foto: VremeLjudi su u redovima više sati u toku dana
Ispred Hrama Svetog Save danima pristiže ne samo veliki broj vernika iz Beograda, već stižu automobilima i autobusima iz cele Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rumunije… Turističke agencije organizuju posebne ture. Jedna turistička agencija iz Niša svakodnevno organizuje ovu rutu: Niš – Hram Svetog Save. Cena je 3500 dinara.
Bogorodičin pojas se nalazi u Beogradu od 20. maja, a patrijarh Porfirije je najavio da će ostati duže nego što je planirano, tačnije do 5. juna.
Biblijska tradicija?
U delu javnosti se čuje da celivanje Svetog pojasa nije u biblijskoj tradiciji. Teolog Nenad Božović, nekadašnji docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta koji je nakon podrške studentima da stupe u blokadu dao otkaz, objašnjava na svom fejsbuk profilu da Biblija pokazuje da Bog može delovati preko materije.
„Setimo se samo žene koja je prišla i dotakla se Hristove haljine, ona je sve vreme u sebi ponavljala da ako se samo dotakne haljine njegove, ozdraviće – i ozdravila je. Nije tkanina bila magična, nego je Božija sila delovala kroz materijalni dodir. Slično čitamo i u delima apostolskim.”
On daje i druge primere, ističuči da se pravoslavni vernici na klanjaju tkanini nego, kako veruju, „iskazujući poštovanje prema svetinjama ukazuju poštovanje samom Bogu.”
Foto: VremeRedovi za celivanje pojasa
Doček i tajming
Čudesni pojas Presvete Bogorodice stigao je u Beograd 20. maja, a doneo ga je iguman Manastir Vatoped, Jefrem Vatopedski. Na aerodromu su ga dočekali patrijarh Porfirije Perić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tom prilikom izrazio nadu da će Sveti pojas doneti „čudesa kojima se nadamo i kako bismo bili manje izloženi napadima različitih stranih sila, i kako bismo mogli u mirnu luku da uvedemo srpski brod”.
Pojas je potom nošen na čelu Spasovdanske litije, u kojoj je učestvovalo oko 17.000 ljudi, dok sada desetine i desetine hiljada vernika čekaju u redu da ga celivaju. U tome bi se možda moglo prepoznati ono na šta ukazuju i pojedina istraživanja – da je religioznost, naročito među mladima, veoma visoka, ali da istovremeno postoji sve veća distanca prema crkvenim velikodostojnicima, pre svega zbog njihovih bliskih veza sa naprednjačkim režimom.
Momenat u kojem je stigao Čudesni pojas je složen – uoči velikog protesta na Slaviji, neposredno nakon Svetog arhijerejskog sabora SPC-a na kojem je trajno razrešen mitropolit Justin žički, kao i nakon objavljivanja istraživanja Centra za istraživačko novinarstvo iz Sarajeva u kojem se tvrdi da je izbor patrijarha Porfirija bio praćen skrivenim kamerama i paralelnim sistemima nadzora instaliranim u svetosavskoj kripti.
Foto: VremeMomenat u kome je stigao pojas je složen
Ko je doneo Pojas
Još jedna zanimljivost: u crkvenim krugovima čuje se poneki iznenađeni glas vrlo bliskim odnosima između oca Jefrema, igumana Vatopeda, i vrha SPC-a. Naime, radi se o specifičnim međucrkvenim odnosima – iguman Jefrem, inače poznati duhovnik u pravoslavnom svetu, je klirik Vaseljenske patrijaršije. Od kako je počeo sukob u Ukrajini, Srpska pravoslavna crkva – koja je ranije održavala dobre veze i sa Ruskom pravoslavnom crkvom (RPC) i sa Vaseljenskom patrijaršijom – se vidno priklonila RPC. Odnos sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem je narušen i zbog spora oko toga ko je nadležen za davanje autokefalije Makedonskoj pravoslavnoj crkvi – Ohridskoj arhiepiskopiji. Stoji pitanje da li je ovo najava nekih boljih odnosa na relaciji beogradska – vaseljenska patrijaršija.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Širom zapadne Srbije, stotine istražnih bušotina za litijum i bor odražavaju rastući talas stranih direktnih investicija u rudarstvo i eksploataciju resursa. To je, između ostalog tema skupa „Zajednički prostori: Skup za budućnost bez ekstraktivizma“
Prilagođavanje pravosuđa osobama sa invaliditetom nije posebna pogodnost. To je osnovni uslov jednakosti pred zakonom. Arhitektonski, informaciono i komunikacijski pristupačni pravosudni organi i pružaoci pravne pomoći, razumljiv i dostojanstven postupak i podrška u komunikaciji i kretanju kroz procedure ne daju osobi sa invaliditetom prednost. Oni samo otklanjaju prepreke sa kojima se osobe bez invaliditeta ne suočavaju
O Frenku Zapi se i dalje pišu knjige, njegova muzika se izvodi i sluša širom sveta, on je prepoznat kao nesuđeni političar i društveni kritičar čiji je svaki intervju doneo novu originalnu misao, vođa benda koji je držao najkomplikovanije audicije, dirigent sa samosvojnim pristupom
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
