Za „Vreme“ iz Soluna
„Radi se o najvećem skandalu u grčkoj posleratnoj istoriji“, izjavio je još 2009. godine javni tužilac Vasilis Floridis u izveštaju koji je podneo nakon istrage u aferi „Vatoped“. Ovaj slučaj je koštao grčku državu oko dve milijarde evra i bio istovremeno jedan od glavnih razloga što je u septembru 2009. došlo do prevremenih izbora na kojima je prethodna vlada Konstantina Karamanlisa i Nove demokratije (ND) ubedljivo izgubila od Jorgosa Papandreua i njegovog PASOK-a. Ni na jednu aferu u grčkoj štampi nije „prosuto više mastila“, ni o jednom skandalu nije snimljeno više dokumentarnih emisija, ni zbog jedne zloupotrebe nije „palo“ više poslaničkih i ministarskih glava. Afera „Vatoped“, koja je razotkrivena 2008. godine, i dalje potresa Grčku.
Glavni protagonista afere je otac Jefrem, iguman jednog od najvećih svetogorskih manastira, Vatopeda. Sud je u decembru 2011. konačno doneo rešenje o privremenom pritvoru igumana koji se tereti za zločin „moralnog podsticanja na prevaru, pranja novca i izdavanja lažnih potvrda i računa na enormne sume novca“. Tako se moćni otac Jefrem 27. decembra 2011, neposredno posle Božića, koji pravoslavni Grci slave po gregorijanskom kalendaru, preselio iz ćelije jednog od najvećih svetogorskih manastira u ćeliju najvećeg grčkog zatvora Koridalosa u Atini.
Otac Jefrem je prethodnih godina u svom manastiru primao najviše državne zvaničnike, kao što su premijer Grčke Kostas Karamanlis ili predsednik/premijer Rusije Vladimir Putin. Političari, privrednici, ugledni ljudi svih fela i iz pravoslavnog sveta dolazili su kod njega na poklon i po blagoslov. Imao je reputaciju „duhovnog čoveka“, ali je istovremeno uz pomoć svoje „desne ruke“ oca Arsenija vodio veliku firmu, koju su grčki mediji prozvali „sveto preduzeće“. Cilj očigledno uspešne firme bio je da poveća bogatstvo kako manastira Vatoped tako i svih njegovih štićenika: u trenutku kada je mutno poslovanje razotkriveno, vlasništvo Vatopeda je procenjeno na oko dve milijarde evra. Nimalo loš bilans za oca Jefrema, koji je pre dvadeset godina na Svetu goru stigao sa Kipra kao siromašan monah.
VAŽEĆI VIZANTIJSKI PROPISI: Pre samo dve decenije svetogorski manastir Vatoped, osnovan 985. godine (drugi posle Hilandara), nalazio se na rubu propasti. Malobrojni monasi su na jedvite jade sastavljali kraj s krajem i uz ogromna lična odricanja i sa mnogo napora održavali veliki, oronuli hiljadugodišnji manastir. Do 1990. godine Vatoped je bio „idioritmijski“ (idiorrythmos), što znači da je svaki monah sam brinuo o troškovima života. Dolaskom današnjeg igumana Jefrema i grupe tada mladih monaha sa Kipra promenio se sistem po kome je manastir funkcionisao. Oni su zaveli princip „kinovijski“ (koinos bios), što znači da svi zajedničkim snagama rade i doprinose potrebama manastira i dele dobrobit.
Manastir ne samo što se oporavio, nego je procvetao i pročuo se u celoj pravoslavnoj ekumeni. Ubrzo se nametnulo pitanje: kako je skromni svetogorski manastir uspeo da za tako kratko vreme stekne imovinu procenjenu na čitave dve milijarde evra?
Tajna se krije u reči „hrisovulja“ što nije ništa drugo do naziv za zvaničnu, zlatom ispisanu pismenu naredbu kojom su carevi Istočnog rimskog carstva (Vizantije) poklanjali manastirima Svete gore imovinu, a s njom i privilegije, a koju su kasnije usvojili i sultani Otomanskog carstva pod nazivom „ferman“. Paradoksalno ili ne, tek prema zakonima savremene grčke države te hrisovulje još su na snazi: svaka naredba o predavanju zemlje u vlasništvo nekom manastiru, koju je pre deset vekova potpisao neki od vizantijskih careva i dalje pravno obavezuje modernu grčku državu, koja je osnovana pre samo 181 godinu.
Grčka je, međutim, imala dobre razloge da ništa ne menja u vezi s tim vizantijskim zakonima. Tako, na primer, Vaseljenska patrijaršija u Carigradu i grčke patrijaršije u Jerusalimu i Aleksandriji imaju velike posede izvan Grčke koje su u davna vremena dobile na poklon od vizantijskih careva, od arapskih emira i otomanskih sultana, baš na osnovu hrisovulja i fermana. Da je savremena grčka država dovela u pitanje te hrisovulje, sve današnje vlasništvo svih grčkih patrijaršija i manastira na Bliskom istoku, kao što je manastir Svete Katarine na Sinaju, takođe bi bilo dovedeno u pitanje.
Tako Atina nije ništa menjala na zakonskoj važnosti hrisovulja, a otac Jefrem je, kada je postao iguman Vatopeda, mogao da traži od grčke države da mu prizna vlasništvo nad primorskim jezerom Vistonida u grčkoj Trakiji, koju su Vatopedu u srednjem veku poklonili vizantijski carevi.
TRAMPA OD DVE MILIJARDE: Posle kratke sudske rasprave, održane u gradiću Ksanti u Zapadnoj Trakiji koji se nalazi u blizini jezera, grčka država je odustala od „bitke“ sa Svetom Gorom, pa je 6700 hektara morsko-jezerskog staništa prešlo u ruke manastira Vatoped. Međutim, po savremenim grčkim zakonima, obala, bilo mora ili jezera, smatra se društvenim vlasništvom i zaštićena je zakonima o zaštiti okoline. Osim toga, laguna Vistonida, bogata raznovrsnim živim svetom, zaštićena je međunarodnom poveljom o zaštiti životne sredine Ramstar. Tako je Sveta Gora od svog nanovo priznatog poseda mogla da profitira jedino iznajmljivanjem jezera lokalnim ribarima, od čega bi imala samo mizerne prihode.
Zato su iguman Jefrem i njegovi savetnici predložili Atini da ovu lagunu „vrate“ državi u zamenu za državne posede koji su se nalazili u raznim delovima Grčke. Grčka vlada ne samo što je pristala na ovaj predlog nego ga je i „nagradila“: Iako je vrednost jezera procenjena na 100 miliona evra, prodajna cena oblasti koje je grčka država dala u zamenu manastiru Vatoped procenjena je na dve milijarde evra. Među posedima bilo je vrednog građevinskog zemljišta, ali i već izgrađenih područja, kao što su delovi sa olimpijskim atletskim halama i zgradama u kojima je bila održana Olimpijada u Atini 2004, zatim turistički atraktivna zemljišta oko Soluna, velike oblasti oko Uranopolisa i na Halkidikiju. „Trampu“ sa Vatopedom potpisali su ministri Nove demokratije koji su preko rođaka i posrednika i učestvovali u ovoj razmeni, sa ciljem ličnog bogaćenja. Za pranje novca korišten je čitav niz oversea kompanija sa sedištem na Kipru, kao i grčki preduzetnici. Firme kao što su Rassadel (Kipar), Madeus (Kipar), Noliden Ltd. (Kipar) ili Antemias Kataskevastiki A.E. preko noći su kroz svoju saradnju sa manastirom Vatoped postale vlasnici velikih, vrednih poseda. Sam premijer Kostas Karamanlis bio je u ulozi sponzora manastira.
ISPOVEST I LEČENJE RAKA: Čitav ovaj poduhvat nije bio samo ekonomske prirode. Jer, iguman Jefrem i njegovo bratstvo projektovali su u svet karakterističan svetogorski profil „pravoslavne duhovnosti“ kojim su privlačili hiljade vernika i tako „upravljali“ političarima tadašnje desničarske vlade. U jednom intervjuu bivši zamenik premijera Petros Dukas kaže: „Manastirski kaluđeri su uticali i na samog premijera Kostasa Karamanlisa. Koliko je bio velik ovaj uticaj govori i to da je gospodin Angelu, sekretar premijerove kancelarije, verovao kako će pobediti rak ako ide u hodočašće na Svetu goru, i to konkretno u Vatoped.“ Karakterističan je i opis Petrosa Dukasa o prvom sastanku sa svetogorskim kaluđerima u vezi sa razmenom zemljišta. „Pitali su me da li želim da se ispovedim“, priča Dukas. A kada su mu tražili da potpiše dokument kojim država poklanja zemlju monasima, odbio je rekavši: „J…te se, ja to ne potpisujem!“ Međutim, „neko im je ipak dao puno pravo na jezero, i sve što im je dalje trebalo jeste da ga unovče“, izjavio je u nastavku bivši zamenik premijera koji je to isto kasnije izjavio i na sudu. A komentar američkog „Veniti fera“, koji je objavio intervju, bio je da „kada bi ovo bratstvo vuklo konce u grčkom ministarstvu ekonomije, Grčka ne bi imala nikakvih problema sa dugovima i deficitom“!
Konačno su u jesen 2008. grčki novinari razotkrili ovaj skandal u svoj njegovoj veličini i doveli u veoma nezgodan položaj tadašnju Karamanlisovu vladu. Ista vlast je, međutim, uspela da uz pomoć specijalnog zakonskog dekreta u proleće 2009. oslobodi sve svoje ministre koji su bili upetljani u „manastirsku“ aferu i praktično im dali azil. Grčko pravosuđe je, ipak, pod pritiskom javnog mnjenja, nastavilo sa istragom. Imovina je vraćena, zamrznuti su bankovni depoziti i oduzet deo profita na štetu grčke vlade. Posle tri godine sudske istrage, suštinskih neslaganja između istražnog sudije i javnog tužioca, sud je naložio da otac Jefrem bude pritvoren, a ne da se uz položenu kauciju od 200.000 evra brani sa slobode. Policijski helikopter je sleteo na Svetu goru i iguman je prevezen u zatvor u kome čeka nastavak suđenja. Jefrem je medijima dao samo jednu izjavu, da je „nepravedno što ga vode u zatvor“.
REAKCIJE U RUSIJI: Bilo je brojnih reakcija na hapšenje oca Jefrema. Monasi i pravoslavni vernici protestovali su pred sudom sa parolama kao što je „bezbožne sudije sude pravoslavnim vernicima“. Ultradesne političke stranke su takođe izrazile podršku ocu Jefremu, baš kao i Grčka crkva, koja je tvrdila da je iguman Jefrem nevin. Međutim, najveća podrška igumanu stigla je iz inostranstva, i to iz Rusije, kako od političkog i državnog rukovodstva tako i od Ruske pravoslavne crkve. Uostalom, nekoliko nedelja pre nego što je uhapšen, otac Jefrem je otišao na turneju po Rusiji noseći „pod miškom“ čudotvornu svetogorsku relikviju, Agija zoni (Sveti pojas). Agija zoni je po predanju sveti pojas sa Bogorodičine haljine, tj. ostaci tog pojasa koji su posle duge i komplikovane istorije stigli u Vatoped i tamo se čuvaju. Ovaj sveti Bogorodičin pojas po verovanju i predanju pravoslavnih hrišćana ima čudotvornu i isceliteljsku moć. Igumana Jefrema je prošlog novembra na moskovskom aerodromu uz najveće državne počasti dočekao ruski premijer Vladimir Putin. Hiljade ruskih vernika su se poklonile svetogorskoj relikviji, koja je između 20. oktobra i 28. novembra 2011. obišla 11 ruskih gradova. Vernici su ostavljali velike sume novca u znak zahvalnosti. Treba napomenuti da je manastir Vatoped u prošlosti dva puta odbio pozive za prenos Svetog pojasa u Ameriku i Rumuniju, ali se o poziv iz Rusije nije oglušio.
Čelnici Moskovske patrijaršije su hapšenje Jefrema nazvali „divljaštvom bez presedana“. Ruska fondacija Apostola Andreja Protoklita okarakterisala je događaj kao „neprihvatljivu politizaciju jedne sudske presude, jer grčke sudske vlasti žele da prikažu na Zapadu svoju spremnost da nastave sa negiranjem načela i organizacije pravoslavnog duhovnog života“. Stotinak ruskih monaha i pravoslavnih hrišćana organizovali su proteste ispred grčke ambasade u Moskvi i zahtevali da se oslobodi otac Jefrem. Ceo događaj je imao veliki odjek u ruskim medijima. Reagovalo je i grčko ministarstvo inostranih poslova: „Grčka je pravna država sa dugom demokratskom tradicijom i poštovanjem ljudskih prava, u okviru kojih postoji apsolutno poštovanje nezavisnog sudstva i jasne podele vlasti. Za gore navedene probleme Grčka ne prihvata sugestije.“ U istom saopštenju se dodaje: „Grčku i Rusiju vežu odnosi dubokog prijateljstva i razumevanja koji se zasnivaju na zajedničkim duhovnim i civilizacijskim vrednostima. Naša dva naroda dele zajedničku pravoslavnu tradiciju čije je svetlo iz Vizantijskog carstva preneto u Rusiju, te su međusobno razvili veoma jake veze, koje su vekovima tumačene kao neprekinuti odnos bratstva i poverenja. Ostajemo i dalje posvećeni jačanju i produbljivanju grčko-ruskih odnosa.“
S obzirom na poznato suparništvo između Vaseljenske patrijaršije u Carigradu i Moskovske patrijaršije oko duhovne prevlasti nad pravoslavnim svetom, mešanje Rusije u unutrašnja pitanja Grčke nije završeno. Iguman Jefrem se još uvek nalazi u zatvoru i čeka na suđenje, imajući možda na umu i jedan od epigrafa koji vise na zidovima manastira Vatoped: „Pametan čovek priznaje, dok glup insistira“.
Autori su osnivači i urednici grčkog časopisa „Zenit“
