Siromaštvo u Srbiji: Kako preživeti još jednu godinu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je i 2025. godinu koristio da istakne kako država tobože brine o siromašnima. Bio je najavljen i „veliki paket mera za ljude koji žive teže“.

Neke od mera u paketu su bile niže cene proizvoda u trgovinama, jeftiniji krediti, niže cene ogreva, te izmene Ustava tako da izvršitelji u izvršnom postupku ne mogu da oduzmu životni prostor, jedini stan ili kuću u kojoj porodica živi.

Predsednik Srbije godinama unazad ponavlja slično kad god je na delu društveno-politička kriza, koja u ovom trenutku traje već više od godinu dana.

Međutim, kako su živeli građani u situaciji siromaštva u 2025. godini? Ko su oni i koliko ih je? Kakva su njihova primanja? Da li je usvojena Strategija socijalne zaštite? Konačno, šta ih očekuje u 2026. godini?

Taoci naprednjačke socijalne politike

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u 2024. godini (poslednji podaci) stopa rizika od siromaštva iznosila je 19,7 odsto. Ona predstavlja procenat ljudi čiji su prihodi niži od praga rizika od siromaštva koji je u 2024 godini iznosio 35.606 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo.

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 24,3 odsto. To su lica koja su u riziku od siromaštva, ili su izrazito materijalno i socijalno uskraćena, ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada.

Ljudi stari 65 i više godina bila su najviše izložena riziku od siromaštva (23,6 odsto), kao i ljudi starosti od 55 do 64 godine (22,7 odsto).

Programski koordinator Inicijative A 11 Danilo Ćurčić za „Vreme“ kaže da se malo šta menja u pogledu položaja ljudi koji su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.

„Ne postoje javne politike koje bi donele promene nabolje, ekonomski sistem im nije naklonjen jer zavise od nesigurnih poslova ili angažmana u sivoj ekonomiji, eksploatisani su i u stalnom riziku od povreda svojih prava, dok se kriza troškova života ’rešava’ oktroisanim uredbama i predsednikovim razumevanjem sveta siromaštva“, objašnjava Ćurčić.

Dalje ukazuje da sve to ne menja ništa u životu ovih ljudi.

„Oni ostaju taoci politike koja ih drži tek toliko iznad vode da prežive“, dodaje naš sagovornik i naglašava da i većina opozicionih aktera „propušta da aktivnije radi sa ovom grupom ljudi i da se bavi socijalnim pitanjima i siromaštvom kao nekim od ključnih tema koje opterećuju naše društvo danas“.

Sagovornik „Vremena“ pojašnjava da je ključno što u nedostatku politika koje bi se bavile problemima ljudi u situaciji siromaštva, postoji svojevrsna „lutrija gde vlast odluči da nekoj kategoriji ljudi koji su ugroženi podari nekakva prava, pa onda iskoristi priliku da se to predstavi kao ogroman korak unapred za sve te ljude, dok onima koji nisu dobili ništa pokaže da treba samo još malo da se strpe pa će doći vreme i na njih da im se rešava socijalni, stambeni ili neki drugi problem“.

Decenija i po bez Strategije socijalne zaštite

Poslednja Strategija socijalne zaštite koja je bila usvojena važila je od 2005. godine do 2009. godine. Od tada do danas nije usvojen novi dokument.

Proces izrade nove Strategije počeo je 2018. godine, a trebalo je da važi od 2019. do 2025. godine. Potom se 2024. godine pokušalo sa usvajanjem dokumenta koji bi važio do 2030. godine, ali bezuspešno.

Dalje, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je članicama Radne grupe za izradu Strategije odredilo rok od mesec dana za izradu nacrta ovog akta, zbog čega Inicijativa A 11 i Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S ponovo nisu učestvovali u procesu.

U zajedničkom saopštenju Inicijativa A 11 i MDRI-S su tada naveli da je na adrese njihovih organizacija stiglo rešenje o formiranju radne grupe, s imenima novih članova iz redova ministarstva, kao i s datumom do kog se traži finalizacija nacrta Strategije – 15. decembar 2025 godine.

„Ovakvi potezi ostavljaju utisak da je nacrt Strategije već pripremljen iza zatvorenih vrata“, ukazali su tada oni.

Ćurčić kaže da je suština u tome što se ova strategija donosi bez ikakve konsultacije ili uzimanja u obzir iskustava ljudi koji koriste usluge socijalne zaštite ili koji zavise od socijalne pomoći.

„Bez uključivanja življenog iskustva ljudi koji su najpozvaniji da govore o tome šta sve nedostaje u državnom odgovoru na njihovo siromaštvo i socijalnu isključenost, nema govora o tome da će ovaj strateški dokument odgovoriti na nagomilane probleme koji su u ovoj oblasti“, naglašava naš sagovornik.

Na pitanje šta bi ova Strategija donela i koje su posledice njenog dugogodišnjeg odsustva, Ćurčić odgovara da je ovo teško pitanje jer „ne živimo u funkcionalnoj državi koja ima javnu upravu i javne politike koje imaju ikakvu autonomiju da se bave svojim poslom bez da za to dobiju odobrenje najviših političkih aktera, pre svega predsednika republike“.

Zbog toga je mišljenja da Strategija neće doneti ništa jer neće odrediti pravce u kojima Srbija ide kad se bavi socijalnom zaštitom već će u najboljem slučaju biti spisak lepih želja koje niko neće sprovoditi.

„To je tako jer je dominantna politika ona koja kaže da nam je socijalna zaštita veliki trošak, da su pojedinci uglavnom sami krivi za sopstvenu nepovoljnu situaciju zbog koje im je potrebna podrška društva, da hoće ‘leba preko pogače, da zloupotrebljavaju sistem i slično“, pojašnjava Ćurčić.

Dodaje da je za sve ove godine vlasti napredne stranke stvoreno još okrutnije i nesolidarnije društvo za najugroženije, koje se prema njima odnosi kao „prema parazitima koji otimaju javne resurse jer ’ne žele da rade’ i doprinose rastu BDP-a ili čega već što je u datom trenutku u fokusu vlasti“.

Ni za preživljavanje

Srbija ne meri ni koliko ljudi živi u apsolutnom siromaštvu. To su građani koji ne mogu da zadovolje osnovne potrebe za hranom, odećom i krovom nad glavom.

Kako je „Vreme“ ranije pisalo, Vlada Srbije je do kraja 2021. godine imala Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva koji je merio apsolutno siromaštvo. Međutim, pošto to telo više ne postoji, onda ne znamo koliko ima apsolutno siromašnih u Srbiji.

Novčana socijalna pomoć od prvog oktobra 2025. godine iznosi za pojedinca 12.266 dinara, na to se za svaku odraslu osobu u porodici dodaje 6.133 dinara, a za dete 3.680 dinara. Te, recimo tročlana porodica prema ovoj računici za mesec dana dobije oko 22.000 dinara.

To nije ni polovina iznosa minimalne potrošačke korpe, koja je u avgustu iznosila 56.868 dinara. Dok minimalna zarada za taj mesec (oko 51.700 dinara) takođe ne bi pokrila iznos minimalne potrošačke korpe.

Ni većina penzionera ne živi znatno bolje. Prosečan iznos penzije u novembru bio je 50.658 dinara, podaci su Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Dok je oko 124.000 poljoprivrednika u novembru živelo od mesečne penzije koja je iznosila u proseku 21.978 dinara.

Na pitanje kako žive građani sa primanjima minimalnim ili manjim od minimalne zarade, Ćurčić kaže da građani žive ispod nivoa ljudskog dostojanstva i u uslovima nedokučivim za većinu građana – od stanovanja, zagrevanja stanova u kojima stanuju, hrane koju jedu, pristupa zdravstvenom sistemu i slično.

„Često zavise od jednokratnih ili povremenih poslova koje obavljaju za dnevnicu koja im je jedini izvor prihoda, a koja je istovremeno jako nesigurna. To su uslovi koji zahtevaju hitnu reakciju države i društva u celini, ali one najčešće izostaju prepuštajući ljude same sebi“, naglašava naš sagovornik.

Šta očekuje građane u 2026. godini

Vlada Srbije u septembru je donela odluku da se minimalna cena rada od 1. januara 2026. poveća na 371 dinara po radnom satu (neto), što znači da će minimalna mesečna zarada iznositi oko 65.000 dinara.

Šta građane očekuje u 2026. godini?

„Očekuju ih izbori i brojna lažna obećanja, ucene da će izgubiti i to malo što imaju, teranje u autobuse da idu po mitinzima Napredne stranke, obećanja od par hiljada dinara u zamenu za glas i trgovina nadom i obećanjima koja su sve samo ne ono što je njima potrebno da bi živeli dostojanstveno.“

„Zato se nadam da će 2026. godina doneti i jasniju političku artikulaciju ideja koje će doneti pravedniju i humaniju socijalnu politiku koja u centar zbivanja stavlja one koji su najugroženiji“, zaključuje Ćurčić.

Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.