„Kuvanje“ u novobeogradskim blokovima: Kako je bezobzirna gradnja promenila mikroklimu

Tokom proteklih decenija u Beogradu je postalo uočljivo da se određeni delovi grada noću hlade sporije nego ranije.

Stanovnici to često osećaju intuitivno: vazduh ostaje topao i posle zalaska sunca, a temperaturni stres traje do kasnih večernjih sati. Ta pojava predstavlja manifestaciju efekta urbanog toplotnog ostrva.

Arhitekta Milena Ristić istraživala je uticaj nove gradnje na mikroklimatske uslove u dva novobeogradska bloka, kao i u naselju Zemun Polje.

Sprovedeno je istraživanje uticaja izgradnje na mikroklimu, u dva bloka na Novom Beogradu (61 i 11c), kao i u naselju Zemun Polje. U sva tri bloka su poslednjih decenija izgrađene nove strukture koje su smanjile dostupne zelene površine, piše Milena Ristić za portal Klima 101.

Istraživanje je, između ostalog pokazalo i da je povećanje udela asfaltnih i betonskih površina dovelo je do porasta temperatura površina i do oko 5 °C u odnosu na scenario iz 1985. godine. Takođe, toku letnjih večeri, između osenčenih i otvorenih asfaltiranih delova blokova razlika u toplotnom stresu dostiže i 6 °C.

Nekontrolisana urbanizacija

Nekontrolisana urbanizacija dovela je do povećanja gustine, smanjenja zelenih površina i gubitka prostorne poroznosti, što je doprinelo pogoršanju lokalnih mikroklimatskih uslova

Istovremeno, pod uticajem tržišno orijentisanog urbanog razvoja, mnogi beogradski blokovi prošli su kroz značajne tzv. morfološke promene: nova gradnja, pretvaranje zelenih površina u parkinge i ulice…

Investitorski model izgradnje doveo je do povećanja gustine, smanjenja zelenih površina i gubitka prostorne poroznosti, što je doprinelo pogoršanju lokalnih mikroklimatskih uslova.

Pored povišenih temperatura, takvi prostori karakterišu i povećano aerozagađenje, smog i smanjena vlažnost vazduha.I pored razvoja savremenih planerskih pristupa, ključni problem – kontinuirano smanjenje zelenila i prirodnog zemljišta – ostaje izražen. Zbog toga je razumevanje uticaja promene urbane morfologije na mikroklimu postalo ključno za razvoj klimatski otpornog Beograda.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!