Priznanje Pozorišta PATOS za 2025. godinu dodeljeno je Nataši Gvozdenović, novinarki, pozorišnoj kritičarki i teatrološkinji iz Novog Sada za dugogodišnje i predano praćenje pozorišnog i kulturnog života Srbije i regiona
Posle nagrade Dejan Anastasijević, Barbari Matejčić pripalo i specijalno priznanje Evropske nagrade za štampu za tekst o nastanku jedne ratne fotografije
U poslu su mi najveći pokretači nepravda koju proizvodi sistem, a i pojedinci, ili vam se dogodi već samim rođenjem, kao i znatiželja, odnosno potreba da razumem svet oko sebe. A u pozadini je uverenje, proizašlo valjda iz iskustva življenja na ovim prostorima, da nam sistem nikada nije prijatelj
Sumnjive privatizacije, naročito ona kad su “piljari srušili Novosti i Politiku”, napadi na novinare, pretnje, otpuštanja nepoželjnih, smene, ponašanje resornog ministra – u knjizi Manja Vukotića Ubistvo srpskog novinarstva
Novinarsko udruženje novinara Srbije dodelilo je ovogodišnje nagrade za istraživačko novinarstvo. Ko su dobitnici
Niko u nizu medija ili influensera koji prenesu lažnu informaciju neće priznati da su nešto slagali već će reći da su samo prosledili šta su čuli.
Posle razrešanja starog i postavljanja novog direktora televizije N1, novinarska udruženja pozivaju na novi skup podrške zaposlenima u toj redakciji
Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže
Doskorašnja dopisnica „Figaroa” Milica Čubrilo Filipović govori za „Vreme” o prestanku rada za francuski list zbog kritičkog izveštavanja o stanju u Srbiji. Vlasnik „Figaroa” proizvodi Rafale koje Srbija kupuje od Francuske na osnovu dogovora između Vučića i Makrona
Dopisnica „Vremena” Dejana Cvetković pozvana je da da izjavu tužilaštvu zbog pretnji i uvreda koje je doživela dok je izveštavala sa protesta u Surdulici. Tu je bila izložena otvorenim napadima, seksističkim dobacivanjima i pretnjama
Sama činjenica da je Evropska unija 2024. godine usvojila Direktivu protiv SLAPP tužbi potvrđuje da se pravo na tužbu može zloupotrebljavati na način koji ugrožava osnovne demokratske vrednosti
Masovna otpuštanja u “Vašington postu” nisu samo još jedan potres u medijskoj industriji, već signal duboke promene pravila igre: digitalna transformacija više nije dovoljna, publika se seli brže nego što redakcije stižu da je prate, a veštačka inteligencija preti da preseče poslednju stabilnu vezu između novinarstva i prihoda
Protekla godina bila je izuzetna smrtonosna za novinarstvo - ubijeno je 128 novinara i medijskih radnika širom sveta
Pre četvrt veka je nemačko novinarstvo pogodio neviđeni skandal. Otkrilo se da je novinar Tom Kumer iz Los Anđelesa godinama slao - izmišljene intervjue sa holivudskim zvezdama. Jesu bili izmišljeni, ali su bili baš dobri. Kako je to dođavola bilo moguće?
Redakcije nedeljnika „Vreme“ i dnevnog lista „Danas“ posetili su studenti treće i četvrte godine sportskog novinarstva Fakulteta za sport
Presuda kojom se urednici portala Večernjih novosti Andrijani Nešić zabranjuje urednički posao na godinu dana je presedan, smatra Veran Matić
“Položaj novinara i novinarki se značajno pogoršao… Indikativno je da su izloženi uglavnom napadima i prekomernoj upotrebi sile od strane policije. Nažalost, policija i dalje ne razume da njena uloga na javnim skupovima nije da onemogućavaju novinare da izveštavaju, već obrnuto – da omoguće bezbedne uslove kako bi novinari mogli da rade”
Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba
U medijima naklonjenim režimu većina novinara ćuti i radi, iako se ne slaže sa uređivačkom politikom, kažu sagovornici „Vremena“ iz ovih medija
Arhivar moderne Borhesove Svetske biblioteke Alef (fiktivna personalizacija veštačke inteligencija, ChatGPT) o osam sati dnevno pred ekranima, pažnji čitalaca novina i rasutoj pažnji digitalnih čitalaca, o influenserima kao dvorskim ludama digitalnog doba, o “vestima ravne zemlje”, o čurnalizmu i brzini, kao neprijatelju dubine, o sunovratu štampe u svetu i u Srbiji, o podršci koju pojedine zemlje pružaju kako bi očuvale štampu i kako značajni svetski listovi nastoje da održe štampana izdanja kao stub svog ugleda – i o nedeljniku “Vreme” kao paradigmi drame između Gutenbergove ere i digitalnog doba
Srbija se našla na prvom mestu prema broju zabeleženih kršenja medijskih sloboda u Evropi, objavljeno je u izveštaju platforme Media Freedom Rapid Response (MFRR)
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija pozvala je Komoru javnih izvršitelja da obavi nadzor rada javnog izvršitelja nadležnog u predmetu novinara Vladimira Mitrića, koji 15 godina ne može da naplati obaveze od bivšeg policajca koji ga je napao, za šta postoje četiri pravosnažne presude
Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po broju napada na novinare, iza Ukrajine, Rusije i Turske, navodi se u izveštaju o medijskom pluralizmu u Srbiji Evropskog univerzitetskog instituta
U intervjuu iz Varšave, Adam Mihnjik, jedan od najvažnijih evropskih intelektualaca govori o otporu, komunizmu, novinarstvu, zatvoru i zašto veruje da Srbija ima šansu za bolji put
Darko Šper, novinar i poverenik Sindikata „Nezavisnost“, prekinuo štrajk glađu nakon sedam dana, a centrala sindikata nastaviće borbu sa rukovodstvom Radio-televizije Vojvodine
Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, održao je svoj prvi javni govor u Savetu Evrope, nakon godina izolacije. Dok se oporavlja, njegov povratak označava mogućnost jačanja njegovog uticaja kao lidera borbe za slobodu govora
Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, obratio se evropskim poslanicima u Strazburu nakon puštanja iz zatvora, rekavši da je bio primoran da prizna krivicu kako bi osigurao slobodu, a ne zato što je pravda zadovoljena.
