“Položaj novinara i novinarki se značajno pogoršao… Indikativno je da su izloženi uglavnom napadima i prekomernoj upotrebi sile od strane policije. Nažalost, policija i dalje ne razume da njena uloga na javnim skupovima nije da onemogućavaju novinare da izveštavaju, već obrnuto – da omoguće bezbedne uslove kako bi novinari mogli da rade”
Pravnik, advokat i pravni ekspert Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Veljko Milić, inače i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), govori za “Vreme” o učincima SRG-a, ugroženosti novinarki tokom kriznog izveštavanja, kao i prostoru za napredak u poboljšanju njihove bezbednosti.
“VREME”: Koja su ključna dostignuća Stalne radne grupe za bezbednost novinara od njenog osnivanja do danas?
VELJKO MILIĆ: Od osnivanja SRG-a za bezbednost novinara do danas desili su se određeni pomaci i to zahvaljujući aktivnosti Vrhovnog tužilaštva. Prvo, sva tužilaštva u Republici Srbiji vode evidenciju o događajima koji su prijavljeni kao krivična dela izvršena na štetu novinara. Na osnovu te evidencije, Vrhovno tužilaštvo dostavlja članovima SRG kvartalni bilten, odnosno informacije o svim pojedinačnim prijavljenim slučajevima. Uspostavljen je sistem kontakt tačaka u novinarskim i medijskim udruženjima koji su članovi SRG, svakoj policijskoj stanici i svakom tužilaštvu u Srbiji. Ovaj sistem omogućava novinarima 24/7 dostupnu kontakt tačku u svom udruženju kojoj mogu prijaviti događaj za koji smatraju da je krivično delo, a onda kontakt tačka iz udruženja o tome obaveštava kontakt tačke u policiji i tužilaštvu koje su obavezne da po prijavi postupaju hitno. Takođe, sva tužilaštva u zemlji su obavezna da hitno postupaju u predmetima koja se vode zbog krivičnih dela na štetu novinara. Pored sistema kontakt tačaka uspostavljena je i Sigurna linija (broj telefona: 0800 100115) koja je novinarima takođe dostupna 24/7 i na kojoj mogu prijaviti sve događaje za koje smatraju da im ugrožavaju sigurnost i dobiti odgovarajući pravni savet. Takođe, SRG je bila dobar kanal komunikacije sa tužilaštvom i policijom gde su predstavnici novinarskih i medijskih udruženja uglavnom mogli da dobiju informacije o aktuelnim slučajevima.
Koje su ključne aktivnosti i dostignuća SRG–a po pitanju bezbednosti novinarki?
Tom problemu se pristupalo uglavnom koristeći mehanizme koje sam već naveo. Pored toga, evidencija koju vodi Vrhovno tužilaštvo sada je razvrstana prema polu, pa se može dobiti tačan podatak o procentu napada na novinarke i na novinare. Česti slučajevi su bili da, kada je bezbednost novinarki ugrožena, iste budu pozivane da prisustvuju sastancima SRG kako bi im se na taj način pružio neki vid podrške i kako bi dobile više informacija o svom slučaju.
Kakav je, po vašem mišljenju, položaj novinarki i novinara koji izveštavaju sa protesta u poslednjih godinu dana?
Značajno se pogoršao i sigurno je najgori od kada je SRG za bezbednost novinara osnovana. Indikativno je da su izloženi uglavnom napadima i prekomernoj upotrebi sile od strane policije. Nažalost, policija i dalje ne razume da njena uloga na javnim skupovima nije da onemogućavaju novinare da izveštavaju, već obrnuto – da omoguće bezbedne uslove kako bi novinari mogli da rade. Pored fizičkih napada, oduzimanja telefona i sredstava za rad, novinarke su izložene i mizoginim komentarima i pretnjama koje stižu preko društvenih mreža.
Koji su ključni propusti Stalne radne grupe, odnosno gde ima najviše prostora za napredak?
I pored sveg truda članova SRG-a da se poboljša bezbednost novinara, slika o ugroženosti novinara je ostala u najmanju ruku ista, a u poslednjih godinu dana i mnogo gora. Istine radi, početkom 2025. godine novinarska i medijska udruženja su zamrzla svoje učešće u SRG tako da ona u ovom trenutku ne održava redovne sastanke. U svakom slučaju, u odnosu na broj prijavljenih krivičnih dela na štetu novinara i dalje je značajan broj izvršilaca koji nikada nisu otkriveni i vrlo je mali broj sudskih postupaka koji su se završili osuđujućom presudom. Sve ovo novinare i novinarke obeshrabruje i odvraća ih da uopšte prijavljuju krivična dela.
Da li su novinarke danas ugroženije nego ranije? Zašto?
Novinarke su oduvek bile ugroženije od svojih kolega novinara jer pored opšte mržnje prema novinarima u ovom društvu, koja se svakodnevno podgreva od strane predstavnika vlasti, novinarke su izložene dodatnom šikaniranju zbog toga što pripadaju ženskom polu. Moj lični utisak je da je broj fizičkih napada na novinarke i veći nego na novinare jer ih nasilnici smatraju lakšim metama.
Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Za sadržaj ovog teksta isključivo je odgovoran nedeljnik Vreme i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije. Projekat “Women Journalists Are Not Alone: Information, Protection and Resilience” je podržan u okviru programa podrške Safejournalists.net.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Šta spaja Vučićeve ministre unutrašnjih poslova? Kome građanin sme da prijavi kakvog mafijaša posle slučaja Milić? O tome piše Filip Švarm u novom broju „Vremena“
Ako je Slavija u međuvremenu postala neka vrsta političkog barometra, onda je ovog 23. maja kazaljka otišla duboko u crveno, ali ne onako kako bi vlast volela da prikaže. Nije to crveno od nasilja, nego od pritiska koji više ne može da se ignoriše, od društva koje je naučilo da se okuplja, prepoznaje i što je za svaku vlast najopasnije, pamti. Nije ovde više reč o jednom protestu niti o jednoj pobunjenoj generaciji, nego o novom obrascu ponašanja društva koje odbija da se vrati u političku apatiju
Hapšenje bivšeg načelnika PU Beograd nije dovelo do onoga što bi svi mogli da očekuju – opsežne istrage u policiji i MUP-u Srbije koja bi, poput nove “Sablje” odsekla glavu korumpiranom vođstvu institucije koja treba da seče glave korumpiranima i onima koji su u kriminalu. To govori držanje čitavog slučaja u okviru režima i izostanak prave istrage. Otprilike – kao na su to neka unutrašnja neslaganja u samoj vlasti
Za manje od 12 sati u glavnom gradu su uništena četiri poznata ugostiteljska objekta, a serija incidenata eskalirala je pucnjavom u restoranu “Jerry” na Novom Beogradu. Vlasnička struktura ovih lokala otvara pitanje ko su ljudi koji su se našli na meti
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
“Neophodno je da kampanje koje vode visoki državni zvaničnici protiv novinara i novinarki bez odlaganja prestanu. Njihovo sadašnje ponašanje ne samo da daje ‘zeleno svetlo’ institucijama da zažmure pred ugrožavanjem bezbednosti novinara, već predstavlja i otvorenu pretnju onima unutar tog sistema koji bi pokušali da ih zaštite”
“Kad nam se približio pripadnik Žandarmerije, nekoliko puta sam ponovila da sam novinarka, a on je grubim tonom rekao: ‘Šta snimaš?’ i udario me po ruci i telefonu”
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
