U zajedničkom saopštenju navodi se da godinama ukazuju na pogubno delovanje medijskih sadržaja koji promovišu nasilje, šire paniku, dezinformacije, zlonamerne sadržaje i manipulacije, uz ocenu da se takva medijska scena razvila isključivo zbog toga što se zakoni sistematično zaobilaze, a institucije ne reaguju na kršenje važećih zakona i pratećih podzakonskih akata
“Svakog dana nas kroz informativne emisije brutalno emocionalno zlostavljaju čelnici sistema. Ako mi pristajemo da budemo žrtve, kako onda da našoj deci objasnimo da ona na to ne treba da pristanu? Kako da nam poveruju? Deca najviše uče po modelu. Pristajanjem smo dali model našoj deci da treba da trpe. Ja se stvarno nadam da se ovo društvo probudilo”
Na proteste „Srbija protiv nasilja“ predsednik Srbije i Srpska napredna stranka odgovaraju još većim verbalnim nasiljem. Navodni pozivi na razgovor su neiskreni i groteskni. Državni vrh držvu vodi u pravcu sukoba
“U ovom trenutku jedina stvar koja se očekuje i koju može Vlada da uradi jeste ispunjenje zahteva. Na taj način bi pokazali da poštuju građane Srbije, da ih ne omalovažavaju, ne ponižavaju i da znaju šta znači odgovornost koju nosi vlast. Posle ispunjenih zahteva može da se razgovara s njima o izbornim uslovima i načinima na koje će se organizovati sledeći izbori”
„Ovo zlo koje je ušlo u škole, među našu decu, će morati da stane i tu sam spreman da idem do kraja! Jer dosta je bilo, dosta je bilo trovanja dece… jer ovo je sve toksično u čemu deca žive… e pa dosta je toga bilo!“
Došlo je vreme da opozicioni političari, koji su u toliko navrata svojim usko interesnim razmiricama maestralno uspevali da vlasti nesklone građane odbiju od sebe i udave im svaku nadu u promene, izađu iz senke ovih protesta i pokažu da su dorasli situaciji u društvu koje se nalazi na prekretnici
Čudno je, i sam se čudim, kad konstatujem da otkrivam da sam ja, Ivan Ivanji, kada sam bio u njegovim godinama, imao dosta sličnosti sa trinaestogodišnjim ubicom iz “Ribnikara”, o čijem sam životu i porodičnim prilikama, hteo – ne hteo, saznao iz medija. I moj otac je bio lekar i posedovao oružje, pištolj marke brauning, i dozvolu da ga nosi jer je bio rezervni oficir, sanitetski potpukovnik. Kada sam imao dvanaest godina, učio me je da pucam. Zaista je čudno, ali ja razumem kako se mogao osećati trinaestogodišnji učenik “Ribnikara” kada su ga policajci izvodili iz škole u kojoj je počinio masovno ubistvo – ponosan kao ja kada su me novosadski policajci odvodili na put za Aušvic. Počinilac ili žrtva, nije bitno, reč je o osećanju deteta da je najednom veoma važno
“Ako budu postojale desetine hiljada ljudi spremnih da hodaju i pritiskaju narednih nedelja, to je nešto što niko ne može da kontroliše. To je prednost vaninstitucionalne politike, ali je jako teško predvideti domete jer je to nešto što je van svih formi i pravila. Može da dođe do sloma režima za dve nedelje, a može da se desi i da građani kažu: ‘Ovo nam je dosadno i ne vodi ničemu, ajmo kući’”
Psiholog iz Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović izjavila je da osim zakona ozbiljno nedostaje prevencija. U 2023. godini život je u kući u okviru porodičnih tragedija izgubilo devet žena i tri muškarca
Pred kraj svake školske godine profesori, nastavnici i učitelji suočavaju se sa pritiskom učenika da dobiju ocene koje nisu zaslužili. U pitanju je nesklad između želja, znanja i vaspitanja učenika koji povremeno izbija u obliku otvorenog nasilja
