Politički život
Doba neizvesnosti
Pandemija, psihologija i ekonomija, Kosovo, Amerika i Rusija, EU i reforme, opoziciona kuvanja, Crna Gora – to su ključne teme i ključni izazovi za dolazeću srpsku jesen i zimu
Pandemija, psihologija i ekonomija, Kosovo, Amerika i Rusija, EU i reforme, opoziciona kuvanja, Crna Gora – to su ključne teme i ključni izazovi za dolazeću srpsku jesen i zimu
Proglašenjem pandemije virusa korona, marta ove godine, tema migracija nestala je iz javnosti. Pitanje šta se sa ljudima u pokretu dešava postalo je "nezanimljivo" u javnom diskursu, osim među desničarskim snagama koje se ne libe da za svaki problem okrive baš izbeglice
Može delovati apsurdno, ali litije koje su krajem 2019. i početkom 2020. godine organizovane u Crnoj Gori predstavljaju zvezdane trenutke crnogorskog građanstva. Ove molitvene šetnje su po svom karakteru i ciljevima primer građanskog otpora kakvim jedna savremena politička zajednica može samo da se podiči. I nema nikakve dileme – da je Đukanović znao koliko će loše posledice po njega i partiju čiji je predsednik proizvesti usvajanje onakvog Zakona o slobodi veroispovesti, nikada ga ne bi usvajao
"Pogledajte spomenike u Rimu, gradu prebogate istorije i tradicije – niti jedan nema 23 metra, ni približno. Najveći vajari i umetnici znaju da spomenici treba da budu što bliži ljudima, da ga oni mogu sagledati, osetiti, da mogu ostvariti komunikaciju sa njima i osetiti karakter"
"Oko 17,18 sati, počne narod da se okuplja ispred stanice. Sa njima stiže Milan Babić, viče na mene: ‘Šta čekate, sviraj sirenu za uzbunjivanje, mupovci upali u Oton (selo 15-20 kilometara severozapadno od Knina), puca se, pobili ljude’. Dok on viče, pokušavam dobiti Martića. Na telefon u njegovom stanu niko se ne javlja. Viče Babić, viče okupljena masa i ja pritisnem dugme sirene, i Knin se tad uzbuni, a na radiju odmah ide vijest o proglašenju ratnog stanja. Kasnije shvatim da sam umjesto dugmeta za opštu opasnost, pritisnuo pogrešno – za prestanak opasnosti. Ali u onoj ludnici niko to nije primjetio", kaže za "Vreme" jedan bivši milicionar
Bilo je to jedno od najlepših leta u mom životu, jer slep kod očiju ništa nisam video ili hteo da vidim. Ne kajem se. Ne bi pomoglo ni da sam unapred strahovao i tugovao zbog onoga što sam mogao da naslutim, čak da znam, ali da zaustavim ili promenim nikako
Omladina je bila zadojena rokenrol fenserajem, ređali su se koncerti ko na traci, Sisters of Mercy, Strenglers, Godfathers, The Fall, Mission, Tina Turner, Motorhead, pa malo do Zagreba na Bouvija i Ramonse, duvkica, zezanje-smejanje, a oko nas veseli plamičak počinje da se širi, balvan revolucije iza ćoška, Vuk, Šešelj i Mirko Jović u Pazovi. Beograd je bio u tihom previranju po rubovima društva koje gubi kompas
U ovoj nepouzdanoj hronologiji rekonstruisanoj kroz izmaglicu alkoholnih i hašišnih isparenja, prvi pouzdan datum koji se javlja u sećanju zapravo je već majski, onaj kada se održavaju "prvi slobodni izbori" u Hrvatskoj, nakon kojih ćemo se probuditi u jednom olovnom ponedeljku, i to će zapravo biti Dan Prvi naših novih života, što možda još nismo znali, ali smo slutili, naročito oni među nama s nekom urođenom ili stečenom falinkom, po merilima Novog poretka, impersoniranog kroz nakaznu obrazinu jednog zlog i tupoumnog starca
U posljednjih dvadesetak godina često se vozim trajektima između Kamenara i Lepetana. I svaki se put zagledam u ono brdo iznad Kamenara, malo desno od trajektne luke, pa pogledom pokušavam prepoznati vikendicu u kojoj smo dočekivali novu 1990. Uzalud, nemam se za što pogledom uhvatiti. Pamtim samo unutrašnjost kuće, u koju više nikad neću ući. Nitko od onih s kojima sam dočekao 1990. nije danas u Sarajevu, nitko osim mene nije ni u bivšoj Jugoslaviji. Vrijeme koje je u međuvremenu prošlo duže je od vremena naših života, premda se ponekad učini da je sve bilo jučer i da rat još nije ni počeo
O poslednjoj godini normalnog života u Jugoslaviji pišu: MILJENKO JERGOVIĆ, TEOFIL PANČIĆ, UROŠ ĐURIĆ, IVAN IVANJI, MOMIR TURUDIĆ. Davor Lukač o tridesetogodišnjici kninskih barikada...
Predsednik Srbije svakodnevno saopštava da se ne plaši, da neće popustiti pod pritiscima, a to njegovo prenemaganje očigledno pali kod onog ne malog broja građana Srbije koji razmišljaju u mitskim kategorijama. No, bez obzira na imidž beskompromisnog vladara, nisu baš toliko retki Vučićevi ustupci pod pritiscima – što spoljnim, a što onim unutrašnjim. Naravno, ta njegova uzmicanja u medijima se ne prikazuju kao nekakvi mali porazi već kao odluke mudrog, promišljenog i nepogrešivog vođe zabrinutog za svoj narod
Po čemu će se pamtiti period od 2012. do danas? Kako se došlo do brisanog prostora za obesmišljavanje rada i klasičnih političkih institucija i samih izbora? Šta govore poređenja sa prilikama u drugim zemljama bivše Jugoslavije
Slanje pisma u kome se traži otpis dugova nanose štetu Er Srbiji jer će ostali poverioci početi da traže pare kada vide da je kompanija nesolventna. Takvo pismo može da izazove paniku koja će iovako teško situaciju još više otežati
Er Srbija gomila dugove i građane Srbije košta sve više i više. Sa druge strane, Etihad je na čitavom poslu već dobro zaradio i ima nameru da izvuče sve što može. Kraj se ne nazire
Naizgled smešna i banalna tema – koliko košta garderoba Aleksandra Vučića, postala je ozbiljna onog trenutka kad je on dao uvredljiv i, po svemu sudeći, neistinit odgovor da se oblači iz nekakvog fundusa. Cena predsednikove odeće zapravo je deo odgovora na pitanje na šta se sve troši naš novac
Ono što se Ivica Dačić pravi da ne zna kad često pominje pomoć koju je Srbija dala izbeglicama, jeste kako su ti nesrećni ljudi dočekani po progonstvu. Može noćenje u sportskoj hali u Sremskoj Mitrovici, ali uz pratnju policije, a onda ujutru taj konvoj nastavlja dalje, pa neko završi u odmaralištu Divljana kod Bele Palanke, neko u Vranjskoj banji, a neko u barakama kod Obilića na Kosovu
Kada jedna od država ili neki pojedinac pokuša napraviti mali korak za čovjeka, a veliki za srpsko-hrvatsko odnose – kao što su to napravili Anja Šimpraga i Boris Milošević – druga strana odmah krene s retorikom koja izazove kontraefekt
Umesto omaža za stotu godišnjicu rođenja Sergija Lukača (1920–2004), pedagoga, autora i urednika, koji je obeležio uspon našeg novinarstva šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih, ovde prenosimo u celini njegovo sećanje na vlastitu mladost u Mostaru, poput nekog prizivanja feniksa, napisano u trenutku kada je grad njegove mladosti još nosio sveže ožiljke još jednog rata i razaranja
Sve što se događa u sistemu srpskog visokog obrazovanja rezultiralo je odbijanjem molbe Nacionalnog akreditacionog tela za obnavljanje punopravnog članstva u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju. Na taj način je pozicija našeg visokoškolskog sistema unutar zajedničkog evropskog prostora dovedena u pitanje. Obaška javašluk po pitanju odnosa Ministarstva prosvete prema pandemiji virusa korona
Slobodan Milošević je obećavao brze pruge Srbije, a Aleksandar Vučić da će se vozom stizati do Niša za sat i 20 minuta. Takođe, obojica su u raznim prilikama znali da se hvale stopama rasta: dvostruko višim od najviših u Evropi, odnosno najvećim privrednom rastom u Evropi – kako kad i kako koji. Milošević i Vučić su delili i isti odnos prema opoziciji, "spoljnim" pritiscima, domaćim neprijateljima, slobodi medija i još mnogo čemu drugom. Ipak, postoje i velike razlike. Između ostalog, Milošević je imao neuporedivo samostalnije saradnike od Vučića, partijske disidente i retko kad se pojavljivao u medijima. Sve to je danas nezamislivo
Bio je žestoki protivnik Vojislava Koštunice, da bi mu postao podjednako blizak čim je ovaj postao predsednik SR Jugoslavije. Nije izlazio iz kabineta Borisa Tadića i, kada je izgubio vlast, potpuno ga zaboravio. Vređao je Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića dok su bili u opoziciji, a posle im podilazio kao da nikad ništa ružno nije rekao. Lako će se odreći svakog političara u Srbiji i još će biti taj koji će gubitnika – ma koliko ranije s njim bio dobar – dodatno gurnuti pod vodu da brže potone. Ovako bivši premijer Republike Srpske Mladen Ivanić sažima za "Vreme" političku biografiju Milorada Dodika
"Meni već dugo neki politički događaji u Srbiji liče na pokušaje vegetarijanaca da preuzmu mesaru, a pritom i bez osvešćene ideje da bi valjalo da je pretvore u piljaru. To dodatno otežava i egzotična ideja da će promene doneti neki narod ili neki građani, i to protestima, bez ikakve političke organizacije, delovanja..."
Kako usrećiti Evropsku uniju i Putina? Koliko koštaju socijalisti u vlasti, a pošto su u opoziciji? Mogu li naprednjaci sami izneti teret Kosova? Zbog čega su predsednički i gradski izbori 2022. za Vučića pakleni posao u najavi? Konačno, kako namiriti sve gladnija usta u partiji sa sve oskudnijim resursima u zemlji? Bez obzira na 188 poslanika u Skupštini, predsednik Srbije nema pravi odgovor na sve ove nedoumice
Jedna klasična politikološka rečenica glasi: "Mi pišemo uspešne priče o neuspešnim ljudima!" Čitavu deceniju posle pada Berlinskog zida, vaš hroničar morao je da posmatra i da preživljava sizifovsku borbu najneuspešnije opozicije u jugoistočnoj Evropi protiv najneuspešnijeg režima u jugoistočnoj Evropi, u najnesrećnijoj zemlji u jugoistočnoj Evropi, da bi se sve zagorčalo militarističkim širenjem zapadnog "moralnog imperativa" tipa "moramo nešto učiniti na tom krvavom Balkanu - deset godina 'Miloševića' izgladnjujemo, 11 nedelja bombardujemo, onda ucenjujemo..."
Umesto omaža za stotu godišnjicu rođenja Sergija Lukača (1920–2004), pedagoga autora i urednika koji je obeležio uspon našeg novinarstva šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih, ovde prenosimo u celini njegovo sećanje na vlastitu mladost u Mostaru, poput nekog prizivanja feniksa, napisano u trenutku kada je grad njegove mladosti još nosio sveže ožiljke još jednog rata i razaranja
U lavini protesta i komentara na društvenim mrežama zbog dodele ministru odbrane počasnog letačkog znaka, posebno se izdvaja jedan: "Šta reći za zemlju u kojoj je pilot helikoptera Mi-17 Omer Mehić proglašen za alkoholičara, a Vulin za počasnog pilota"
Šta znače pretnje Aleksandra Vučića upotrebom državne prisile? Zapravo ništa, dok zaista ne bude pokušao da ih ostvari
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Godinama su kritičari vlasti mogli da rade šta hoće – vlast to nije dodirivalo. Sad vlast može da radi šta hoće – pobunu to ne dodiruje i ona se širi. Vučićev legitimitet je konačno otišao dođavola i nema nazad
Zahtev studenata je opet bio jednostavan i najnormalniji: aman ljudi, urednici, novinari, radite svoj posao profesionalno, ne zamajavajte više narod
Sveden na pravu meru u studentskom protestu, Aleksandar Vučić ne misli da „proverava“ volju naroda, već da svoje biračko telo uveri kako se on i dalje za sve pita. U suprotnom, SNS nestaje poput kule od karata na košavi
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Dok inspekcija obilazi škole, nastavnici u brojnim srednjim i osnovnim školama odlučuju o daljem štrajku, a učenici ih brane od inspektora. Gde sve u utorak nema nastave
Dok se zvanični Beograd busao da Aljbin Kurti neće nijednog Srbina ostaviti bez prihoda, nastavnik matematike Mladen Perović dobio je otkaz u školi u Zvečanu. Po svemu sudeći, jer se nekome nije svidelo što vodi decu na utakmicu Partizana kao i što se tamo skandira protiv predsednika
Novinarka „Večernjih novosti“ Vojislava Crnjanski Spasojević dobila je otkaz nakon što je objavila fotografiju na Instagramu sa protesta ispred Pravnog fakulteta. Da li je ovo početak otpuštanja neposlušnih? I da li je ovo dokaz da novinare špijuniraju
Zvaničan popis koliko od više od 1.700 škola u Srbiji u ponedeljak radi, a koliko ne, verovatno niko neće imati tokom celog dana. Dok se u Beogradu od 11 časova organizuje veliki protest prosvetnih radnika, u većini ustanova je na pitanje da li će učestvovati u obustavi rada, bez ozbira na dogovor sindikata i države, presudila - većinska odluka kolektiva