Posetu brazilskog predsednika Pekingu mnogi označavaju kao istorijsku. Imajuću u vidu ekonomski, trgovinski i geopolitički značaj Kine i Brazila u međunarodnoj areni, susret Si Đinpinga i Lule da Silve pomno je praćen sa obeju strana Atlantika. Nakon posete Kini, Lula je otputovao u državnu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je predložio stvaranje novog formata sličnog G20 kako bi se okončao rat i uspostavio mir u Ukrajini
Ovo je – kako su mudri analitičari brzo ocenili – egzistencijalni rat u kome su aspiracije toliko udaljene da ne ostavljaju prostor ni za kakav sporazum, zbog čega rat može da se završi samo porazom ili kolapsom jedne od zaraćenih strana. Iscrpljivanje bilo koje strane vodi, dakle, okončanju rata, i to, dakako, na račun strane koja je zbog iscrpljenosti onesposobljena za njegovo dalje vođenje
Amerika jeste po mnogo čemu osobena zemlja, tako da sama optužnica ne sprečava Trampa da se kandiduje za predsednika. On formalno može da postane prvi čovek ove države čak i ako bude osuđen
Opet su iz Pentagona iscureli neki poverljivi dokumenti, što podseća na curenje Pentagonskih papira iz 1971. kada je Danijel Elsberg fotokopirao hiljade stranica poverljive studije o ratu u Vijetnamu i na naslovnoj strani “Njujork tajmsa” skrenuo pažnju javnosti na to da je administracija predsednika Džonsona “sistematski lagala ne samo javnost već i Kongres”. Tada je to bio medijski podvig. Sada su se mejnstrim mediji s obe strane novog Istočnog fronta ponašali kao deo ratne mašine, sve dok, nakon svađe o ratu u Ukrajini na Discord serveru, jedan učesnik kompjuterske igre Minecraft nije napisao: “Ovde su neka dokumenta procurila...”
O revolucijama uvek svedočimo iz potonje perspektive i ne možemo reći da li se i danas događaju pokreti koji će stotinama i hiljadama godina u budućnosti biti shvaćeni kao prelomni. Savremenici velikih mislilaca, propovednika i filozofa 5. veka pre nove ere zapravo o većini njih nisu mislili blagonaklono, a retko su primećivali išta revolucionarno u njihovim idejama. Danas vidimo kako je na njima izgrađen moderni svet. Ako se pomerimo bliže u prošlost, primetićemo iste procese. Revolucije možda živimo, ali ih prepoznajemo tek kad odavno utihnu
Protivnike mosta između Sicilije i evropskog kopna najviše brinu veoma slab nadzor gradnje i aljkavost ovdašnjih graditelja, odnosno veoma snažno prisustvo mafije u ovim poslovima. Notorna je činjenica da su veliki javni radovi oduvek privlačili mafijaške pirane koje su, tokom poslednjih decenija, prerasle u prave ajkule: moćne, bezobzirne i veoma proždrljive
Šta o ratu i miru u Ukrajini, transatlantskom jedinstvu Zapada, Rusiji, Kini i o sudbini poretka pod američkom dominacijom, o budućoj bipolarnoj i multipolarnoj alternativi kažu ispitanici u Danskoj, Estoniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji i Španiji; u Velikoj Britaniji, Kini, Indiji, Turskoj, Rusiji i u Sjedinjenim Američkim Državama
Kakav god da jeste njihov bivši predsednik, većini građana Amerike, uključujući one koji prizivaju zatvor, nije baš prijatna pomisao na hapšenje, privođenje, lisice na rukama, uzimanje otisaka i fotografisanje nekoga ko je bio na čelu države. To se u istoriji ove zemlje nikada nije dogodilo mada sve što se tiče Trampa, na ovaj ili onaj način, predstavlja presedan
Za Rusiju i Vladimira Putina poseta Si Đinpinga bila je značajna jer pokazuje svetu da Moskva, izolovana i pod sankcijama zbog agresije u Ukrajini i neposredno nakon podizanja optužnice protiv Putina u Hagu, ima moćnog saveznika na Istoku. Reč “saveznik” treba, međutim, shvatiti uslovno
Gruzijci su uspešno izvršili pritisak na vlast da povuče zakon koji je ugrožavao civilno društvo i medije. To je velika pobeda za protivnike vladajuće partije, na čijem čelu je proruski orijentisan milijarder koji je na vlasti više od decenije
Ishod borbe sindikata u Francuskoj može imati i šire posledice u Evropi gde je već duže vreme sindikalni pokret obezglavljen, a praktično sve vlade sprovode neoliberalnu politiku koja ide naruku interesima krupnog kapitala. Ukoliko francuski sindikati “pobede”, nije isključeno da u čitavom nizu država (u Velikoj Britaniji je već počeo niz štrajkova) dođe do pobune ugroženih slojeva protiv mera koje pogađaju najširu populaciju, a pravdaju se ekonomskom efikasnošću ili “zelenom agendom”
Putovanje železnicom po Evropi je uobičajen i relativno pristupačan, komforan način putovanja koji je, kako pokazuju statistički podaci, postao bezbedniji poslednjih godina. Ipak, tragedija u Grčkoj 28. februara podseća na to koliko smrtonosne nesreće mogu biti kada se dogode i kako ponekad banalni mogu biti njihovi uzroci
Sam naziv novoformiranog Komiteta za Strateško nadmetanje SAD i Komunističke partije Kine, u okviru Predstavničkog doma, jasno govori da je u toku veliko preispitivanje odnosa između dveju zemalja, tim pre što njegovi članovi otvoreno govore kako je stanje sada teže nego za vreme Hladnog rata jer su američka i kineska ekonomija isprepletane
Bes i ogorčenje zbog železničke nesreće i nedostatka bezbednosti u železničkoj mreži već sledećeg dana su izveli desetine hiljada Grka na ulice. Ove masovne demonstracije u Grčkoj mnogo su podsetile na one iz 2011/2012. kada je primena strogih mera štednje koje su zahtevali kreditori odvela desetine ljudi u samoubistvo, a stotine hiljada na ulice u neprestane proteste. Ovoga puta gnev je usmeren na Micotakisovu vladu, što se vidi po parolama tipa “Dole vlada ubica”, “Privatizacije plaćamo životima”, “Njihov profit, naši mrtvi”
Rat ne može večno da traje, ali rusko-ukrajinski sukob može da dovede do dramatične konfrontacije velikih sila. U tome je opasnost koje se Kina pribojava. Peking ovim planom ukazuje na potrebu da se usvoji novi univerzalni sistem bezbednosti koji se razlikuje od sadašnjeg sistema baziranog na sili i hegemoniji. Dok je javnost zaokupljena rusko-ukrajinskim ratom, Kina podseća da u svetu bukti još 30 vojnih sukoba i ratova
Šta povezuje teniskog šampiona Andrea Agasija, pljačkaša banaka Vilija Satona, osnivača kompanije Najki Fila Najta i britanskog princa u egzilu, vojvodu od Saseksa Harija? Povezuje ih književno ime Dž. R. Moringer, “ghostwriter”, pisac u senci njihovih bestseler memoara
U poplavi vesti o kineskim balonima i američkim avionima, informacija da je u Kini prvi put u modernoj istoriji više ljudi umrlo nego što je rođeno prošla je gotovo nezapaženo
Ikona američkog istraživačkog novinarstva sedamdesetih, koji je istraživao aferu “Votergejt”, rasvetlio zločin u Mi Laju i torturu u Abu Graibu, raskrinkavao učešće CIA u ubistvu Aljendea, Lumumbe i Truhilja, razotkrivao da CIA špijunira 10.000 Amerikanaca, protivnike rata među kojima je i on sam, pokušao da raskrinka mit o Kenediju, nagrađivan, pa žestoko napadan i medijski izolovan, u 85. godini ponovo ulazi u minsko polje tekućeg rata otkrivajući kako je miniran gasovod Severni tok
Pitanje podoficirskog kora još uvek je u Rusiji tabu tema nakon godinu dana ratovanja. Stavovi da treba pokrenuti, i to hitno, kurseve za školovanje podoficira za sada se iznose sa rezervom, uz frazu da bi možda trebalo o tome da se razmisli. Ukrajinska vojska je na podoficirima i nižim oficirima zasnivala čvrstinu bataljona koji su mesecima izdržali stalnu artiljerijsku vatru. Taj kadar je pretrpeo velike gubitke i sada se i oni bave problemom kako brzo stvoriti zamenu. Kod Rusa ima vremena, po modelu Sirije, pet godina. Tako bar neki kažu
Na Istoku ništa novo. Rat među istočnom slovenskom braćom ide svojim razornim tokom uvlačeći svetske sile u Tukididovu zamku (kad jedna sila gubi primat, izbija rat). Na Zapadu, Amerika brani ugroženu dominaciju, a ratnom psihozom zahvaćena EU više ne liči na sebe, u ime atlantskog jedinstva prikriva unutrašnje razlike između tabora mira i tabora pravde, radi jačanja atlantskog jedinstva i odbrane principa nepovredivosti granica suverenih država – koje su njene članice pogazile učešćem u bombardovanju Beograda 1999.
Katastrofalni zemljotres u Turskoj budi sećanje na velike kataklizme koje su se dogodile u ovom veku, koje opominju na seizmičke rizike na koje ljudi često zaboravljaju, što uvećava tragične posledice
Možda se u kosmosu još uvek ne dešava ništa novo, ali bismo rekli da su pripreme za nešto veliko uveliko u toku
Čini se da umetnost proizvedena veštačkom inteligencijom neće nestati u bliskoj budućnosti, a s njom ni polemike koje ona sa sobom nosi. Korisnici platforme za digitalnu umetnost ArtStejšn preplavili su sajt slikama protesta protiv veštačke inteligencije, nakon što je sajt odbio da ukloni generisane umetničke radove
Prošle godine su članice NATO-a imale tvrd stav o tome da ne treba ukrajinskoj vojsci dati tenkove i ostalu tehniku koji njihovom kadru nisu već dobro poznati. Sada su zaboravljene priče o tome da su potrebni meseci i godine za kvalitetnu preobuku tenkista i tehničara. Sve se može kad se hoće
Smena vlasti u Rimu mogla bi da otvori procese izvesnog provetravanja birokratskog aparata, kako bi se našlo uhljebljenje za nove poklonike. Dokumenti, papiri i papirići iz skrovišta Mesine Denara bi mogli biti od nemale pomoći
Čini se da ukrajinski Generalštab želi da stvori snažnu svežu rezervu koja će imati naoružanje iz NATO pomoći i moći da se uvede na front tamo gde mora da se drži linija pred ruskim pritiskom. Sada ukrajinska vojska čeka gde će Rusi da nagrnu, pa da vide kako da se front održi, dok je ranije postojala nada da bi mogla da prodre preko ruske linije
Američki i ruski zvaničnici potvrdili su početak priprema za sastanak predsednika Vladimira Putina i novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa
Predsednik Vučić je večeras najavio da je Srbija zainteresovana da bude mesto susreta predsednika Tranpa i Putina. Rekao je da razume ove klince, ali ne razue njihove profesore koji primaju 520.000 dinara a ne rade
Prema upravo objavljenim izlaznim anketama Zoran Milanović je osvojio 77,86 posto podrške, a njegov protivkandidat Dragan Primorac 22,14 odsto. Milanović je rekao da će ovi izbori biti referendum protiv Plenkovića
MUP Srbije upozorava da je od 1. decembra prošle do 7. januara ove godine od pirotehničkih sredstava povređeno 44 osobe, više od polovine su deca
Kandidati su aktuelni predsednik Zoran Milanović, iz Socijaldemokratske partije SDP, i Dragan Primorac, iz Hrvatske demokratske zajednice HDZ uz podršku Domovinskog pokreta i par manjih stranaka
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Nema rata i nema embarga, ali smo opet zapatili one koji su nam i devedesetih sisali krv, kao neke neiskorenjive vaške. I onda je nekako logično da nema ni autobusa, pa i da je prevoz iznova prividno besplatan, u onoj meri u kojoj uopšte postoji
Izveštaj o reviziji poslovanja Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) koji je objavila Državna revizorska institucija (DRI) ukazuje na brojne nepravilnosti u radu ove institucije
Mostarska petlja predstavlja saobraćajno čvorište Beograda, pa njenom blokadom studenti žele da ukažu na nerazmrsiv čvor u kome se nalazi Tužilaštvo, čije reakcije na jasne i precizne studentske zahteve ili kasne ili potpuno izostaju
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević rešenja za izlazak iz krize američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije vidi u tome da predsednik države Aleksandar Vučić odigra „simultanku“ sa SAD i Rusijom. Koje opcije ima „Vučić“? I koji je zapravo cilj sankcija NIS-u?
„Znamo da ćete duhom biti sa nama i sutra kod Ustavnog suda u 16 časova, kao i na svakom sledećem protestu“, piše u odgovoru studenata Filozofskog fakulteta na pismo patrijarha Pavla koje im je uputio u vreme protesta protiv Miloševićevog režima pre 28 godina
Sveprisutni predsednik Aleksandar Vučić uobičajava da dovodi javnost u stanje permanentne uzbuđenosti, kao u televizijskom rijalitiju, ocenjuje iskusni nemački novinar Tomas Braj
