Mark Rute je od ovog utorka 1. oktobra i zvanično novi generalni sekretar NATO. Dužnost je preuzeo od Jensa Stoltenberga koji je deset godina bio na čelu Severnoatlantskog saveza, podseća Dojče vele.
Novi generalni sekretar NATO Mark Rute označio je podršku Ukrajini kao prioritet. On je u izjavi povodom preuzimanja dužnosti naglasio da vojni savez takođe mora da učini više za kolektivnu odbranu i odvraćanje, da poveća izdvajanja za odbranu i proširi partnerstva s trećim zemljama, uključujući i ona na Dalekom istoku.
Osvrćući se na američke izbore početkom novembra, bivši holandski premijer je rekao: „Nisam zabrinut, veoma dobro poznajem oba kandidata.“
Trideset i dve zemlje-članice NATO u junu su postigle dogovor o Ruteovom imenovanju. Njegovi zadaci na dužnosti generalnog sekretara uključuju koordinaciju vojne pomoći i posredovanje između država-članica u slučaju nesuglasica. Osim toga, on mora da pripremi evropske članice na preuzimanje veće odgovornosti.
Rute je ovog utorka na svečanoj ceremoniji simbolično preuzeo dužnost od dosadašnjeg generalnog sekretara Jensa Stoltenberga. Taj 65-godišnji Norvežanin bio je na čelu Alijanse deset godina, a ubuduće će verovatno da vodi Minhensku bezbednosnu konferenciju.
Najgore iskustvo: ruski napad na Ukrajinu
Jens Stoltenberg je, pre nego što je 1. oktobra 2014. došao na čelo NATO, dva puta bio premijer Norveške. Već tada se iskazao na međunarodnoj diplomatskoj sceni svojim prijateljskim i otvorenim vođenjem politike.
Na pitanje šta je bilo njegovo najgore iskustvo u proteklih deset godina, Stoltenberg je nedavno bez razmišljanja naveo jutro 24. februara 2022, kada je postalo jasno da su ruske trupe noću napale Ukrajinu. „Bili smo šokirani, ali ne i iznenađeni“, rekao je. „Već smo ranije imali veoma precizne informacije o invaziji.“
Istorijske promene u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi
Stoltenbergov mandat obeležile su istorijske promene u bezbednosnoj arhitekturi Evrope, kao i najveće vojno jačanje NATO na kontinentu. Kao odgovor na ruski agresorski rat, države-članice prebacuju borbene jedinice s nekoliko hiljada vojnika na istočnu granicu, od Litvanije, gde predvodi nemačka vojska, do Rumunije na jugoistoku. Gotovo pola miliona vojnika stavljeno je stanje visoke pripravnosti, dok ih je pre početka rata u Ukrajini bilo tek nekoliko hiljada.
Takođe, Putinova invazija podstakla je promene u vojnoj nabavci. Pre invazije, prema podacima NATO, samo tri članice ispunjavale su cilj o izdvajanju dva odsto BDP za odbranu, dok danas to čine 23 zemlje. Među njima je i Nemačka.
Kritika na račun Nemačke zbog zavisnosti od ruskog gasa
U retrospektivi, Stoltenberg žali što su se promene dogodile tek nakon ruskog napada, a ne pre. Trebalo je, smatra da saveznici ranije vojno ojačaju Ukrajinu. Norvežanin je previše diplomata da bi otvoreno optužio pojedine zemlje zbog njihovih propusta.
Zato je još neobičnije što je, uoči isteka svog mandata, na oproštajnoj priredbi Nemačkog Maršalovog fonda u Briselu indirektno prozvao Berlin. „Sloboda je važnija od slobodne trgovine“, rekao je Norvežanin, a potom i objasnio na šta konkretno misli: „Nije prošlo mnogo vremena otkako su neki saveznici smatrali da je gas iz Rusije isključivo ekonomska tema.“ To je bila pogrešna procena, naglasio je.
Kritike zbog nemačke zavisnosti od ruskih isporuka gasa postajale su sve glasnije još od 2017, a i Evropska unija je upozoravala. Vlada pod rukovodstvomAngele Merkel odbacivala je sve sumnje i predstavljala gasovod Severni tok ne samo kao jezgro pouzdanog i povoljnog snabdevanja energijom, već i kao doprinos očuvanju mira kroz dobre trgovinske odnose.
Danas, u trećoj godini rata, Nemačka je među zemljama koje Stoltenberg posebno hvali zbog njihove vojne pomoći Ukrajini.
Vešt diplomata
Norvežanin je deset godina vodio NATO pod motom održavanja jedinstva. Istorijski izazovi ukrajinskog rata zasenili su pojedine sporove u samom savezu. U julu 2018. Donald Tramp je došao na samit NATO u Brisel i razmatrao izlazak SAD iz Alijanse – jer, kako je rekao, Evropljani suviše malo izdvajaju za odbranu.
Stoltenberg je spretnom diplomatijom iza kulisa sprečio skandal. Njegovo vođenje samita dovelo je do toga da su se Evropljani obavezali na veća izdvajanja, a Tramp je otišao zadovoljan.
Napadi na NATO nisu dolazili samo iz Vašingtona. Francuski predsednik Emanuel Makron proglasio je NATO „moždano mrtvim“ 2019. u intervjuu za list „Ekonomist“. Stoltenberg je na te optužbe reagovao smireno i umesto konfrontacije pokrenuo proces reformi.
„NATO je velika porodica“
Međutim, norveški generalni sekretar Alijanse nije imao mnogo uspeha u sprečavanju samostalnih poteza turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Protivpravni napadi Turske na sever Sirije, zveckanje oružjem u istočnom Mediteranu do ivice rata, kupovina ruskih protivvazdušnih sistema S-400 i drugi ustupci u korist Putina – Stoltenberg je godinama ćutke pratio Erdoganove provokacije.
Jedan je razlog to što je Turska strateški nezamenjiva na jugoistočnom krilu Saveza. Drugi je banalniji: veoma ograničena moć generalnog sekretara NATO. U Briselu kažu da je ta funkcija više „sekretar“ nego „general“, što su osetili i Stoltenbergovi prethodnici.
Najveći izazov u budućnosti biće zadržati 32 države-članice zajedno, poručuje Stoltenberg svom nasledniku Marku Ruteu. „NATO je velika porodica“, kaže dosadašnji generalni sekretar. „Ali, ponekad je pravi izazov sve članove porodice učiniti zadovoljnim.“
