Johanes Farvik, politikolog, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu „Martin Luter“ u Haleu, od početka ruske agresije na Ukrajinu pliva protiv mejnstrima u Nemačkoj.
Osuđujući agresiju, Farvik se ipak zalagao protiv naoružavanja Ukrajine, tvrdeći da se tako rat i kriza samo nepotrebno produžavaju, a rizici od globalnog sukoba rastu.
No, danas njegove teze deluju bliže političkom Berlinu. Kao da se i u Nemačkoj nešto menja posle dve i po godine ponavljanja mantre da Ukrajina „mora da pobedi“ – ili bar da „ne sme da izgubi“.
Farvik je na Tviteru napisao da je „Plan za pobedu“, koji je nedavno objavio predsednik Ukrajine, zauman jer Volodimir Zelenski „bez ikakvog dokaza“ veruje da je pobeda protiv Rusije na dohvat ruke, samo ako bude još više zapadne podrške.
„Neka on u to veruje, ali mi to ne treba da podržavamo“, naveo je Farvik. „Rizici od eskalacije ‘Plana za pobedu’ (koji je manje plan, a više skupa lista želja) su enormni i čine plan neodgovornim. Istovremeno, šanse za uspeh su ekstremno male.“
Prema Farviku, bolje je razviti realističan plan za kraj rata uz „najbolje moguće“ kompromisno rešenje za Ukrajinu. „Inicijativa Kine i Brazila za završetak rata je podesnija od zapadne Ramštajn-logike“, naveo je on, misleći na američku vojnu bazu Ramštajn u srcu Nemačke.
Šolc menja ploču?
Ideja koju forsiraju Kina, Brazil, Turska i niz drugih zemalja – od evropskih, podržava je Švajcarska – predviđa praktično zamrzavanje konflikta na današnjim linijama fronta.
Nedavna Generalna skupština UN bila je u neku ruku i poput konkursa planova za kraj rata u Ukrajini, ali je Zelenski jasno odbacio kineski plan.
No, vladajuća koalicija u Berlinu koju predvodi kancelar Olaf Šolc suočena je sa najmanjom podrškom sopstvenih građana otkako se meri popularnost vlada.
Naređani izborni uspesi Alternative za Nemačku i novog levo-konzervativnog Saveza Sara Vagenkneht verovatno nisu išli samo na konto izbegličke tematike, već i odnosa ove dve stranke prema ratu u Ukrajini. Optuživani često da su „Putinovi korisni idioti“, ove stranke se zalažu za prestanak naoružavanja Ukrajine.
Zato deluje da je i Šolc okrenuo ćurak. Nedavno je rekao da se zalaže za „brzo mirovno rešenje“, a potom izokola odbio „Plan za pobedu“ koji je Zelenski u Njujorku svima nudio poput putujućeg trgovca.
Ništa od Taurusa
Nije tajna da Kijev kod zapadnih zemalja insistira na raketama dužeg dometa ili dozvoli da ih upotrebi za napade po dubini ruske teritorije. To bi, misle u krugovima oko Zelenskog, žestoko promenilo rusku računicu ovog rata – rat bi u većoj meri došao i kod njih.
Jedan od vlažnih snova su nemačke krstareće raketa Taurus, dometa petsto kilometara. No, za razliku od svih ranijih nećkanja kod isporuke oružja, kada je u pravilu popuštao, Šolc sada deluje zbilja rešeno da ne isporučuje Taurus. „Nećemo to uraditi. I za to imamo dobre razloge“, rekao je Šolc pred Zelenskim u Njujorku.
Kako ocenjuje Zidojče cajtung, suština te poruke nije nova, ali jeste ton. Šolc bi sa tim tonom mogao da uđe i u sledeću izbornu godinu – u septembru se bira novi saziv Bundestaga, a Šolcove socijaldemokrate mogu samo čudom odbraniti mesto kancelara.
„Kancelar želi da ga vide i kao podržavaoca Ukrajine i kao garanta mira. Ukrajinski planovi samo ga učvršćuju u tvrdom stavu. Iz Šolcovog ugla, napadi zapadnim oružjem na ciljeve po dubini ruske teritorije kriju opasnost eskalacije, sve do sukoba NATO i Rusije“, piše ugledni minhenski list.
Ipak, uprkos tome što je delovao suzdržanije od svojih koalicionih partnera Zelenih i Liberala – i posebno od opozicionih Demohrišćana – Šolc je do sada aminovao finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini koja Nemačku smešta na ubedljivo drugo mesto, iza SAD, a ispred svih ostalih.
Ko neće mir?
Novo Šolcovo zalaganje za „brzi mir“ nailazi na nož kod mnogih vodećih pera štampe. Pa i u jednom komentaru javnog radija Dojčlandfunk tvrdi se da Šolc prihvata „pogrešnu predstavu“ koje se sve vreme drže protivnici naoružavanja Ukrajine:
„Ona ide ruku pod ruku sa propagandom Kremlja, prema kojoj nije ruski šef države Vladimir Putin kriv što su već stotine hiljada vojnika i civila stradale u Ukrajini. Nego su krivi i Ukrajinci jer pružaju otpor.“
I u tom komentaru se pretpostavlja da Šolc menja ploču zbog kampanje i velikog izbornog uspeha stranaka koje se protive naoružavanju Ukrajine.
Rat u susedstvu, koji se nadovezao na pandemijsku krizu, u velikoj meri je uticao na poskupljenja koja su udarila po džepovima Nemaca. Rast cene energenata – a gas posle sabotaže na Severnom toku više i ne može stići iz Rusije – bio je motor opštih poskupljenja.
Iako su migracije bile glavna tema nedavnih izbora u tri nemačke istočne pokrajine – Brandenburgu, Tiringiji i Saksoniji – i premda tu nezadovoljstvo više ide na konto muslimanskih izbeglica, Nemačka je od početka ruske agresije primila i 1,2 miliona Ukrajinaca.
To se sve meša u veliki koktel nezadovoljstva vlastima, ekonomskim stanjem, doseljavanjem i opštom nesigurnošću u svetu.
Ispitivanje Ipsosa sa početka septembra pokazuje da je protivljenje daljem naoružavanju Ukrajine bitno poraslo i sada je natpolovično (51 odsto), dok dalje naoružavanje podržava 38 odsto građana.
Samit u Nemačkoj
Dok Šolc, dakle, pokušava da ostane negde na pola puta – podrška Ukrajini, ali i zalaganje za pregovore koje izgleda ne planiraju ni Kijev ni Moskva – Sjedinjene Države guraju po starom.
Odlazeći predsednik Džozef Bajden se pohvalio novim paketom pomoći teškim osam milijardi dolara, koji uključuje još jedan sistem Patriot kao i pojačane obuke ukrajinskih pilota za lovce F-16.
Dok se o mirovnim pregovorima samo nagađa, jedini izvesni samit je onaj „kontakt-grupe“ za Ukrajinu koja obuhvata samo zemlje koje iz sve snage podržavaju Kijev. Taj samit je Džozef Bajden najavio za oktobar, da se vidi kako dalje podržati Ukrajinu.
Pikantno je što se skup, po svemu sudeći, odigrati baš u Nemačkoj. Bajden je u poseti, pa da iskoristi priliku.
