„Vrlo je verovatno da starimo već od prve deobe ćelije. Drugim rečima, proces počinje još pre rođenja“, kaže Andrea Majer, internista i profesorka na Akademiji za zdravostarenje pri Nacionalnom univerzitetu u Singapuru i jedna od 13 autora dokumenta koji je objavila Leopoldina, Nacionalna akademija nauka Nemačke.
U većini slučajeva, vidljivo starenje ipak počinje tek sredinom dvadesetih godina – tada telesne funkcije postaju sve manje efikasne. Ali to ne izgleda isto kod svih ljudi, kaže Majer:
„Od tridesete do četrdesete godine jasno se vidi koliko različito ljudi stare“, piše DW.
Geni, ishrana, način života – mnogo toga igra ulogu kada je reč o tome ko će dugo ostati zdrav, odnosno stariti sporo. A ko će, s druge strane, razviti tipične bolesti povezane sa starenjem, poput demencije, kardiovaskularnih bolesti ili raka.
Cilj je da starimo zdravi
Tu stvar postaje zanimljiva za jedno relativno mlado naučno polje: medicinu starenja, odnosno geromedicinu, čiji je cilj da razume kako proces starenja teče i da interveniše pre nego što se pojave tipične bolesti starijeg doba.
Teoretski, ljudi bi verovatno mogli da dožive i više od 120 godina, kaže Oliver Tišer, naučnik na Lajbnic institutu u Majncu. Ali, to nije ono što prevashodno zanima istraživače starenja:
„Upravo u poslednjim godinama života bolesti nas najviše ograničavaju i zbog toga najviše patimo. Medicina starenja ima za cilj da tu fazu života učini podnošljivijom. Ni u budućnosti neće svi odjednom moći da žive 125 godina.“
Stariti bez bolesti – to zvuči sjajno. Ali kako to postići?
Precizno utvrditi koliko brzo neko stari – odnosno koliko je biološki star
U poslednjih deset godina zabeležen je ogroman napredak u oblasti nauke o starenju, kaže Andrea Majer:
„Na primer, danas smo u stanju da odredimo takozvani biološki sat jedne osobe – pa čak i pojedinačnih organa. Koliko je neko zapravo star u biološkom smislu? Koliko brzo u ovom trenutku stare pluća, srce ili mozak?“
A ako je neko sa 40 godina biološki već na nivou 45-godišnjaka, to nije dobar znak: „Tada postoji ozbiljno povećan rizik da će ta osoba u narednih pet do deset godina razviti prve bolesti povezane sa starenjem“, kaže Majer.
U takvim slučajevima moguće je delovati – usporiti biološki sat, pa čak i malo ga „vratiti unazad“ – recimo kroz promene u ishrani i načinu života.
Još jedan veliki pomak jeste bolje razumevanje kako funkcionišu mehanizmi „popravke“ u ćelijama. Ako oni više ne rade dovoljno efikasno, to u starosti često vodi ka razvoju raka.
Zahtev: Više istraživanja i primene u univerzitetskim klinikama
Ali pored istraživanja, postoji još jedno ključno pitanje: kako naučna saznanja preneti u praksu? Kako da dopru do sve starijeg stanovništva?
Za razliku od istraživanja, Nemačka je tu još uvek prilično suzdržana, kaže Andrea Majer. „Moramo da povežemo nauku i nastavu. U univerzitetskim i većim bolnicama možemo da pokažemo šta zaista funkcioniše i šta ima i ekonomsku logiku – kako bi se to onda moglo uvesti u širu praksu.“
„Izuzetno je važno da pregledi i terapije budu zasnovani na dokazima, a ne da predstavljaju još jedan u nizu ‘anti-ejdžing’ trendova“, ističe Majer.
Ko će to da plaća?
U Singapuru je 2023. otvorena prva ambulanta za medicinu starenja. „U klinici radimo vrlo detaljna biološka merenja. Analiziramo gene, mikrobiom i sve ključne organe“, objašnjava Andrea Majer. „Na osnovu toga sledi vrlo precizna intervencija, prilagođena svakom pojedincu.“ To može biti promena životnih navika, ali i terapija lekovima ili suplementima.
Za sada većina ljudi te preglede mora da plati iz svog džepa, kaže Majer. „Ali sarađujemo i sa zdravstvenim osiguranjima. I to je, naravno, jedno od važnih pitanja za budućnost: ko će to finansirati?“
Ako medicina starenja treba da bude dostupna široj populaciji, tada bi troškove pregleda i terapija morale da snose, na primer, zdravstvena i životna osiguranja ili poslodavci. „Ali do toga još nismo stigli.“
Lekovi koji usporavaju starenje
Jedan od narednih koraka ka daljem razvoju medicine starenja jeste intenzivnije traganje za lekovima koji bi mogli da uspore – ili čak zaustave – proces starenja.
Takođe bi trebalo dalje podsticati i mogućnost da se već postojeći lekovi ispitaju za ovu novu namenu. Jer, već sada postoje lekovi koji usporavaju procese starenja, kaže Oliver Tišer:
„Na primer, određeni lekovi koji se koriste u terapiji dijabetesa – noviji GLP-receptorski inhibitori. Zanimljivo je da se pokazalo da ti lekovi imaju takav efekat ne samo u eksperimentima na životinjama, već i kod ljudi.“ Dugoročna posmatranja osoba koje te lekove koriste za regulaciju dijabetesa takođe upućuju u tom pravcu.
Zaokret u medicini: prevencija umesto lečenja
U celini gledano, stručnjacima iz Leopoldine stalo je do promene paradigme u medicini: da se fokus pomeri sa samog lečenja bolesti koje dolaze s godinama – ka njihovoj prevenciji kroz zdravo starenje. Jer, u budućnosti će biti sve više ljudi starijih od 65 godina – i mnogi od njih imaće više hroničnih oboljenja u isto vreme. To je veliki izazov za zdravstveni sistem i za samu medicinsku negu.
Za to je, međutim, neophodna politička volja. Ali potreban je i veći stepen svesti među ljudima. To bi, kažu naučnici, moglo da im produži život – ali što je još važnije – da im podari više godina provedenih u zdravlju.
