Sadašnje vreme
Veštačka inteligencija ante portas
Kako je veštačka inteligencija naterala na reakciju papa Franju, američku vladu, Stivena Hokinga, Nika Kejva, Meril Strip i srpsku opoziciju
Sportisti
Iskustvo je njihov saveznik
Ivana Vuleta i Novak Đoković su najnoviji dokazi da sportistima četvrta decenija nije prepreka za vrhunske uspehe
Feljton: Alhemija bombe (1/4)
Titov reaktor
Njihova imena izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Dramatična istorija nuklearne ere opisana je u knjizi Alhemija bombe Slobodana Bubnjevića kroz dvadeset takvih strašnih toponima, raznolikih lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Nedeljnik “Vreme” donosi odlomak iz poglavlja 13, posvećenog nastanku i razvoju nuklearnog instituta Vinča
Intervju: Veljko Stojnić, biciklista
Od somborske ravnice do okršaja na Alpima
Čudan su svet ti Vojvođani. Evo Đorđe Balašević, na primer. Smatrao je sebe mornarom, a do najbližeg mora imao je hiljadu kilometara otprilike. Ili Veljko Stojnić, biciklista, Somborac. Čovek kida na planinama, a najbliže brdo mu je na 200 kilometara od Sombora. Pa kad pređe tih 200 kilometara, verovatno više nema snage da se uspne uz to brdo. Zbog toga je, treninga radi, odlučio da priđe brdu, to jest planini. Čim izađe iz Novog Sada, eto mu Fruške gore. Doduše, uz dužno poštovanje, nije Fruška gora baš Monblan, pa pitamo Veljka kako trenira. “Dobra je Fruška gora”, kaže, “ima tu ozbiljnih uspona. Ali, naravno, treniram i u inostranstvu”
Na licu mesta: Kipar
Pogled na beznađe
Ono što se danas naziva “kiparski model” zapravo je zamrznuti konflikt koji će se, kako sada stvari stoje, teško rešiti tako da obe strane budu zadovoljne. Turci (odnosno turska vojska) nemaju nameru da se povuku sa ostrva, a plakati “sloboda za Famagustu” širom južnog dela ostrva jasno govore šta Grci misle o tome. Ova regija je večiti simbol konflikta i putokaz koji bi trebalo da upozorava kojim putem nikako ne treba ići
Uživanje u životu
Rođendani i džez festivali
Ponegde se može pročitati da je Fonseka čedo Kastrovog režima. E pa ako je on produkt kubanskog komunizma, vredelo ga je uvesti, pa makar ih Amerikanci izolovali još šezdeset četiri godine. Voli on i da peva, mada mu to ne treba, a i glas mu je nekako minimalistički, ali i iz toga izbija snažna unutrašnja potreba da se muzikom nešto kaže
Baština
Sudbina “švapskih crkava”
Rimokatoličke i protestantske crkve u naseljima u kojima su Nemci pre 1945. godine činili većinu vernika doživele su različite sudbine: neke su srušene odmah nakon rata, druge se redovno održavaju, uglavnom prilozima nekadašnjih stanovnika tih mesta, dok one u trećoj, najvećoj grupi – stoje zapuštene i ruševne kao ruglo i opasnost po bezbednost meštana
Košarka
SAD protiv ostatka sveta
Amerika priznaje isključivo Olimpijske igre kao takmičenje u košarci i samo tom prilikom šalje svoje najbolje igrače. Reprezentacija Argentine sa Manuom Đinobilijem na čelu poslednji je tim iz ostatka sveta koji je uspeo da se domogne zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine – posle toga su američki košarkaši vladali na Olimpijadama. Trenutno, međutim, ima sve više reprezentacija koje mogu da pariraju najboljem timu SAD, pre svega zbog toga što je u poslednjih pet godina u NBA ligi nastala generacija igrača koji nisu rođeni u Americi, a predstavljaju ono najbolje što Amerika trenutno ima. Da li je vreme da se organizuje utakmica najboljih igrača SAD i ostatka sveta, i ko bi izašao kao pobednik?
Košarka: Zlatni juniori Srbije
Povratak na evropski tron
Zlatna medalja osvojena na Evropskom prvenstvu u Nišu za juniore do 18 godina starosti (U 18) prva je najsjajnija medalja mlađih selekcija nakon pet godina, ali i dalje je za brigu i raspravu što smo bez medalja na velikim takmičenjima u kadetskoj konkurenciji već šest godina, kod mlađih juniora (U1 17) sedam, kod mlađih omladinaca (U 19) čak deset, a kod starijih omladinaca (U 20) osam godina, a ni seniori se nisu popeli na pobedničko postolje od 2017. godine
Razglednica
Bokeljski san koptskog milijardera
Ostrvo o čijoj dramatičnoj istoriji će 12. avgusta na Sarajevo Film Festivalu biti premijerno prikazan dokumentarni film Mamula All Inclusive, ovog proleća je postalo luksuzni hotel
Razglednica
Mesina, grad bez memorije
Zbog najvećeg zemljotresa u Evropi i savezničkog bombardovanja, za ovaj sicilijanski grad se kaže da mu je uništeno sećanje. Međutim, on nedvosmisleno pamti Musolinija, ruske spasioce, burbonske kraljeve…
Tur de Frans 2023.
Do poslednjeg daha
Pobednik najprestižnijeg biciklističkog takmičenja na svetu je Danac Jonas Vingegor. Nikada, međutim, u biciklizmu nije stvar naprosto u onome ko prvi stigne na cilj
Povodom filma “Barbi”
Snovi u ružičastom i kud se i probudih
“Ona je sve. On je samo Ken”, slogan je sa plakata za film o kultnoj lutki. I zaista, dok smo se igrale barbikama, mogle smo sve, pa čak i da komad toalet-papira smatramo svečanom haljinom. Mogle smo baš sve. A onda smo porasle i zaboravile kako se igra. Ali, tu je film Grete Gervig da nas podseti
Intervju: Staša Bajac, spisateljica
Nasilje je ovde kulturni kod
“Čestice patrijarhalnog, animalnog i neosvešćenog u nama su toliko rasitnjene i duboko sakrivene da ni same ne znamo kad i kako će da izbiju na površinu. Najteže je razlučiti šta je nasleđeni recidiv poremećenog društva kog se treba oslobađati, a šta je naše iracionalno biće koje treba osloboditi”
Kultura sećanja
Nikad robom!
Da su poživeli, Mirko i Slavko, mali partizanski kuriri iz stripske edicije Nikad robom danas bi imali 60 godina
Animafest
Razmirice zbog „Jedne ljubavi“
Zbog protesta ukrajinskih umetnika povodom dodele Gran-prija ruskom filmu, iza ovogodišnjeg Animafesta u Zagrebu ostao je talog politikantstva. Srećom, bio je tu i Vilijam Kentridž, da ga učini događajem za pamćenje
Intervju: Milena Trobozić Garfild, art menadžer
Kako da jabuka postane artefakt
“Nije problem nedostatka para, nego nedostatka istinski uzbudljivih ideja koje prepoznaju i nove senzibilitete publike i potrebe potencijalnih investitora. Strategija je da nekom prenesete uzbuđenje svoje vizije i misije, pod uslovom da je imate”
Manjine
Romanovi iz Lenjinove
Za pola veka, broj Roma u Vojvodini je upetostručen, a njihov udeo u populaciji uvećan je za šest puta. Naše društvo, međutim, radi veoma malo na njihovoj inkluziji i to preti da postane ogroman problem
Tenis
Ljubav je pobedila sve
Život i karijera Natalije Stevanović svedoče da se i pored teške bolesti radom i upornošću može postiće sve, a ako je tu još i ljubav oca i supruga – samo nebo je granica
Intervju: Nikola Kusovac, istoričar umetnosti
Kako se postaje procenitelj vrednosti slika?
“Meni je blizu devedeset godina, i dnevno vidim stotinjak slika pa se nagomilalo znanje. Drugi nisu imali prilike kakve sam ja imao, pa zato s vrata odmah vidim da li slika valja ili ne. Ovaj posao se samo tako uči, iskustvom, ne vredi drugačije”
Kultura sećanja
Šta to beše – komšija?
Povodom koncerta
Ako je nama ovako danas, kako li je bilo pre 30 godina
Bruce Springsteen & E Street Band, Hyde Park, 6. 7. 2023. ili: Kako sam videla Brusa, krajnje subjektivan i emotivan prikaz
Razglednica
Najgori dani na najlepšoj obali
Posle serije Beli lotos, Taorminu je zapljusnuo talas putnika nove “Grand Tour”, koji kao i Oskar Vajld, Edvard VII i baron Rotšild 130 godina pre njih, dolaze na ovo mesto u potrazi za inspiracijom i uzbuđenjem
Žene
Koliko košta saznanje da si u pravu
“Priča o Kseniji Atanasijević je priča o stradanju misleće individue koja se drži svojih moralnih načela. Jer, ako ste principijelni, talentovani i mudri, ili ćete biti zaboravljeni, ili će vas dokačiti sečivo uravnilovke netalentovanih malograđana”
Intervju: Bob Garfild, novinar i kolumnista
Mediji u vrtlogu veštačke inteligencije
“Veštačka inteligencija, bilo da je koriste dobri ili loši momci, zameniće novinare najpre u delu rutinskog posla – vesti iz poslovnog sveta ili sporta, budući da je prilično jednostavno napraviti priču kombinujući podatke i rezultate. Mašine uče, veštačka inteligencija eksponencijalno raste i na kraju će proizvoditi mnogo tekstova i ilustracija. A kad počne samostalno da razmišlja, imaćemo Kjubrikovu 2001: Odiseju u svemiru”
Kultura sećanja
Prošlost po potrebi sadašnjosti
Predstave o prošlosti nikada se ne tiču samo prošlosti, pa nam zato spomenici govore šta je ono čega se treba sećati i na koji način, ko su “naši” heroji, koje su vrednosti iza kojih društvo treba da stoji, čemu treba težiti, ko smo Mi, a ko su Drugi
