U Dubrovniku je u ponedeljak temperatura mora dostigla 29,5 stepeni. Ništa bolje nije ni u Crnoj Gori i Grčkoj. Posledice previsoke temperature mora je da ima sve manje ribe, a sve više meduza
Svima je poznat onaj osećaj olakšanja kada se iz vreline uđe u osvežavajuću vodu, morsku rečnu ili jezersku, svejedno. Ovih dana, međutim, ulazak u jadransko more jedva da donosi neko osveženje. More je pretoplo, mlako, nema one zadrške prilikom ulaska u vodu znatno hladniju od vazduha.
U Dubrovniku je juče izmerena najviša temperatura mora otkako postoje merenja Državnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ) u Hrvatskoj, prenosi Tanjug. U 17 sati iznosila je 29,7 stepeni °C. Tako je srušen rekord koji je držao Rab, gde je 2015. izmereno 29,5 stepeni °C, objavio je portal Indeks.
U ponedeljak se temperature mora na hrvatskom priobalju prema DHMZ-u nisu spuštale ispod 26°C, a iznad 29°C išle su i na Mljetu, u Malinskoj na ostrvu Krku i u Crikvenici.
Život pod „toplotnom kupolom“: Zašto se u Srbiji ne proglašava vanredno stanje
Dosad je rekord temperature mora u Hrvatskoj držao Hvar, a primetno je da je većina najviših temperatura mora zabeležena tokom poslednjih petnaestak godina, što naučnici pripisuju negativnom uticaju klimatskih promena, navodi Indeks.
Ni u Crnoj Gori nije bilo ništa bolje. U Herceg Novom, Budvi i Petrovcu temperatura mora danas, u utorak ujutru, već iznosi 27 stepeni. U Ulcinju je more sa 25 stepeni nešto svežije.
I u Grčkoj je more veoma toplo. U Solunskom zalivu dostiže i 30 stepeni, Na Krfu 27, na Tasosu, Lefkadi i Zakintosu 28, na Rodosu 29 stepeni.
Posledica visokoh temperatura mora je da ima sve manje rivbe, a sve više meduza.
Trenutak u životu koji je mnogo više od izuzetnog fizičkog napora – to je suočavanje sa sopstvenim strahovima, testiranje volje i dobijanje odgovora na pitanje: Koliko sam spreman sebe da se žrtvujem za neko lepše sutra?
Tradicionalni projekat kompanije Lidl Srbija „Čisto iz ljubavi“ nastavlja se i ove godine, a osim dobro poznatih akcija uklanjanja otpada iz prirode, obuhvatiće i edukativne radionice namenjene organizacijama i udruženjima građana iz cele zemlje. Nakon učešća na pomenutim radionicama, odabrani akteri civilnog sektora imaće priliku da, uz podršku kompanije, sprovedu akcije čišćenja i time pokrenu pozitivne ekološke promene u svojoj lokalnoj zajednici
Irski pisac Tim MekGavan proveo je čitav mart u Beogradu kao gost književne rezidencije, jednog od programa Beogradskog irskog festivala. Svakog dana je pisao dnevnik. “Vremenu” je ustupio deo svojih utisaka o protestima, 15. martu, studentima... “Masa odaje počast žrtvama iz Novog Sada uobičajenom tišinom. A potom, tiho se otvara nabor u velikoj gomili ljudi. Onda počinju krikovi kao iz horor filma”, zapisao je o takozvanom zvučnom topu
“Pozorište je veoma opasno oružje” – govorio je Mejerhold. Rečenica koju je napisao 1920. godine i danas odjekuje i postavlja pitanje: “Zašto?”
Knez Miloš je za narod bio neko kome “niko ništa ne sme”, neko ko je bio gazda u svom “domaćinstvu” Srbiji, ko se davno pokazao kao kadar gospodar koji razume seljaka kao niko i koji zna da ga zaštiti od gospode koju i sam prezire i trudi se da se ne “zapati previše”
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Na isti način kao što je Arkan komandovao svojim gardistima, Vučić upravlja državom i naprednjačkim ministrima. Sličnostima ovdje nije kraj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
