U Dubrovniku je u ponedeljak temperatura mora dostigla 29,5 stepeni. Ništa bolje nije ni u Crnoj Gori i Grčkoj. Posledice previsoke temperature mora je da ima sve manje ribe, a sve više meduza
Svima je poznat onaj osećaj olakšanja kada se iz vreline uđe u osvežavajuću vodu, morsku rečnu ili jezersku, svejedno. Ovih dana, međutim, ulazak u jadransko more jedva da donosi neko osveženje. More je pretoplo, mlako, nema one zadrške prilikom ulaska u vodu znatno hladniju od vazduha.
U Dubrovniku je juče izmerena najviša temperatura mora otkako postoje merenja Državnog hidrometeorološkog zavoda (DHMZ) u Hrvatskoj, prenosi Tanjug. U 17 sati iznosila je 29,7 stepeni °C. Tako je srušen rekord koji je držao Rab, gde je 2015. izmereno 29,5 stepeni °C, objavio je portal Indeks.
U ponedeljak se temperature mora na hrvatskom priobalju prema DHMZ-u nisu spuštale ispod 26°C, a iznad 29°C išle su i na Mljetu, u Malinskoj na ostrvu Krku i u Crikvenici.
Život pod „toplotnom kupolom“: Zašto se u Srbiji ne proglašava vanredno stanje
Dosad je rekord temperature mora u Hrvatskoj držao Hvar, a primetno je da je većina najviših temperatura mora zabeležena tokom poslednjih petnaestak godina, što naučnici pripisuju negativnom uticaju klimatskih promena, navodi Indeks.
Ni u Crnoj Gori nije bilo ništa bolje. U Herceg Novom, Budvi i Petrovcu temperatura mora danas, u utorak ujutru, već iznosi 27 stepeni. U Ulcinju je more sa 25 stepeni nešto svežije.
I u Grčkoj je more veoma toplo. U Solunskom zalivu dostiže i 30 stepeni, Na Krfu 27, na Tasosu, Lefkadi i Zakintosu 28, na Rodosu 29 stepeni.
Posledica visokoh temperatura mora je da ima sve manje rivbe, a sve više meduza.
Veštačka inteligencija menja sve – pa i način na koji volimo. Od nežnih poruka do virtuelnih romansi, sve više ljudi ulazi u odnose sa AI partnerima. I dok jedni u tome vide novu vrstu intime, drugi upozoravaju: kad nas tehnologija počne da voli onako kako želimo, a ne kako zaslužujemo – možda je vreme za uzbunu.
Čitajte „Vreme“ godinu dana po ceni od 140 dinara po broju. Akcija traje još malo
Jevrem Obrenović je otkrio Srbiji evropski način života, njegova porodica i ljudi oko nje bili su primer kulture, modernosti i napretka, bio je jedan od osnivača mnogih današnjih institucija pa i Narodne biblioteke Srbije i SANU, napravio je prvu urbanu varoš, pa ipak, njegov stariji brat knez Miloš ga je oterao u izgnanstvo
Više od 1500 Australijanaca i Novozelanđana borili su se sa srpskim vojnicima u Velikom ratu, o čemu se ne bi znalo da nije bilo četiri fotografije. Sad je o tome snimljen dugometražni dokumentarni film Kajmakčalan, priča o slučajnosti i upornosti, o sudbini i savezništvu ljudi u borbi za bolji svet, ali i o dijaspori i patriotizmu
Kako se oseća pripadnica cincarskog naroda dok neumoljivo nestaje njen jezik pa samim tim i identitet, čija je ćerka svesna svojih korena i važni su joj, ali cincarski samo natuca, unuka se seti po neke pesmice samo o praznicima, a država u kojoj živi 40 godina ne dozvoljava da pripadnici njenog naroda osnuju nacionalni savet
Ministri često nazivaju Vučića razrednim starešinom. U njegovoj učionici nema radosti ili kritičnog promišljanja. Ima da svi pognu glave nad klupama, bubaju i slušaju. O čemu se ovde radi, čitalac gleda na televiziji svaki dan
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
