Više od pola veka pošto je čovek poslednji put kročio na Mesec, nova posada kreće ka Zemljinom prirodnom satelitu. Ovaj poduhvat održava i borbu za nadmoć na Zemlji
Danas jeste prvi april, ali ovo nije prvoaprilska šala – četvoro astronauta kreće u desetodnevnu misiju oko Meseca.
Više od pola veka nakon što je čovek poslednji put kročio na Mesec, svet ponovo gleda u nebo, ili bar u ekran i prenos uživo. Misija Artemis II, prva sa ljudskom posadom ka Mesecu posle ere Apola, označava početak nove faze istraživanja svemira.
Lansiranje je planirano sa Svemirskog centra Kenedi na Floridi, nešto posle ponoći po srednjeevropskom vremenu, uz mogućnost odlaganja do dva sata zbog vremenskih i tehničkih uslova.
Za razliku od istorijskih misija iz šezdesetih i sedamdesetih, cilj ovog puta nije sletanje, već testiranje sistema. Tokom deset dana posada će kružiti oko Zemlje i Meseca kako bi se pripremila za buduće misije, uključujući i sletanje planirano za 2028. godinu.
Četvoročlanu posadu čine tri astronauta NASA-e – komandant Rid Vajzman, Kristina Koh i Viktor Glover i kanadski astronaut Džermi Hasen.
Iako je lansiranje najvaljivano još za kraj 2024. godine, u više navrata je odlagano. Očekivalo se i u januaru i februaru ove godine, ali opet je pomereno zbog tehničkih provera koje letelica nije prošla.
U slučaju da ne polete sada, NASA ima još pet dana da opet pokuša. Ukoliko ni u tome ne budu uspešni lansiranje se pomera za sam kraj aprila.
Iako se može učiniti da je reč o „malom koraku za čoveka“, ova misija je svakako „veliki korak za čovečanstvo”, jer predstavlja ključnu kariku u širem planu NASA-e.
Mesec se sve više posmatra kao međustanica, odnosno mesto na kome se testiraju tehnologije za mnogo ambicioznije poduhvate, pre svega put na Mars.
Dugotrajne svemirske misije zahtevaju rešavanje brojnih problema – od zaštite od radijacije do održavanja zdravlja posade u uslovima mikrogravitacije. Upravo zato je Mesec idealan za testiranje, jer je dovoljno blizu da rizici budu kontrolisani, a dovoljno zahtevan da simulira uslove dubokog svemira.
Istovremeno, svemirska istraživanja imaju i direktne posledice na život na Zemlji. Tehnologije poput napredne izolacije i telemedicine razvijane su upravo za potrebe svemirskih misija, da bi kasnije našle primenu u svakodnevici.
Ipak, pitanje povratka na Mesec nije samo tehnološko. U pozadini naučnih ciljeva sve je vidljivija i geopolitička dimenzija.
Dugoročni cilj je da se na Mesecu i njegovoim orbitama izgrade baze koje će služiti za još dalja putovanja po svemiru i tu Mars ulazi u igru.
Pored Sjedinjenih Američkih Država, sve značajniju ulogu u istraživanju Meseca ima Kina, koja takođe želi da izgradi lunarne baze i u saradnji sa Rusijom to planira da uradi sredinom naredne decenije.
S druge strane, američki program predviđa izgradnju trajnog prisustva na južnom polu Meseca, koji je posebno zanimljiv zbog potencijalnih rezervi vode u obliku leda. Upravo ti resursi, kao i mogućnost korišćenja Meseca kao logističke baze, daju novu dimenziju čitavom projektu.
Za razliku od prošlosti kada su dominirale dve sile, današnju scenu oblikuje veći broj aktera, među kojima su i privatne kompanije poput SpaceX-a i Blue Origina, što dodatno komplikuje odnos između nauke, ekonomije i politike.
Mesec je uvek bio simbol tehnološke i ideološke nadmoći. Danas, iako su okolnosti drugačije, osnovna logika nije u potpunosti nestala. Razlika je u tome što se trka više ne vodi samo za prestiž, već i za resurse, infrastrukturu i dugoročni uticaj.
U tom smislu, misija Artemis II može se čitati kao neophodan korak ka Marsu i dubljem istraživanju svemira, ali i kao deo šire strategije pozicioniranja u budućoj „ekonomiji svemira“. Zato povratak na Mesec govori sve manje o svemiru, a sve više o odnosu snaga na Zemlji.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Distopijski krug se zatvara ovako – mediji koji se još bave svojim poslom ne mogu da izdrže nepoštenu konkurenciju onih koji se oslanjaju samo na veštačku inteligenciju i botove i najbolje slede zahteve algoritma. Čitaoci ostaju da prate veštačke “vesti” ili od toga sasvim dižu ruke. Ali, postoji izlaz iz toga
Hookup kultura se prodaje kao sloboda. Ali jutarnji osećaj bezvrednosti posle neobaveznog seksa nije neuroza i nije slabost. To je reakcija nekoga ko je bio tretiran kao isceđeni limun, i ko to, ma koliko nerado, dobro zna
Naslov ovog teksta nije greška, tako se malteškim alfabetom piše ime slatkog đevreka napunjenog rogačem i medom, poznatog kao "honey ring"
Jedan mladić priča zašto ga je morilo rano ćelavljenje i kako je skoknuo do Istanbula da presadi kosu
Preminula je Olivera Katarina, umetnica čiji su glas, lepota i gluma obeležili decenije jugoslovenske kulture. Najšira publika pamtiće je po ulozi Lenčeta u kultnom filmu „Skupljači perja“
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
