Više od pola veka pošto je čovek poslednji put kročio na Mesec, nova posada kreće ka Zemljinom prirodnom satelitu. Ovaj poduhvat održava i borbu za nadmoć na Zemlji
Danas jeste prvi april, ali ovo nije prvoaprilska šala – četvoro astronauta kreće u desetodnevnu misiju oko Meseca.
Više od pola veka nakon što je čovek poslednji put kročio na Mesec, svet ponovo gleda u nebo, ili bar u ekran i prenos uživo. Misija Artemis II, prva sa ljudskom posadom ka Mesecu posle ere Apola, označava početak nove faze istraživanja svemira.
Lansiranje je planirano sa Svemirskog centra Kenedi na Floridi, nešto posle ponoći po srednjeevropskom vremenu, uz mogućnost odlaganja do dva sata zbog vremenskih i tehničkih uslova.
Za razliku od istorijskih misija iz šezdesetih i sedamdesetih, cilj ovog puta nije sletanje, već testiranje sistema. Tokom deset dana posada će kružiti oko Zemlje i Meseca kako bi se pripremila za buduće misije, uključujući i sletanje planirano za 2028. godinu.
Četvoročlanu posadu čine tri astronauta NASA-e – komandant Rid Vajzman, Kristina Koh i Viktor Glover i kanadski astronaut Džermi Hasen.
Iako je lansiranje najvaljivano još za kraj 2024. godine, u više navrata je odlagano. Očekivalo se i u januaru i februaru ove godine, ali opet je pomereno zbog tehničkih provera koje letelica nije prošla.
U slučaju da ne polete sada, NASA ima još pet dana da opet pokuša. Ukoliko ni u tome ne budu uspešni lansiranje se pomera za sam kraj aprila.
Iako se može učiniti da je reč o „malom koraku za čoveka“, ova misija je svakako „veliki korak za čovečanstvo”, jer predstavlja ključnu kariku u širem planu NASA-e.
Mesec se sve više posmatra kao međustanica, odnosno mesto na kome se testiraju tehnologije za mnogo ambicioznije poduhvate, pre svega put na Mars.
Dugotrajne svemirske misije zahtevaju rešavanje brojnih problema – od zaštite od radijacije do održavanja zdravlja posade u uslovima mikrogravitacije. Upravo zato je Mesec idealan za testiranje, jer je dovoljno blizu da rizici budu kontrolisani, a dovoljno zahtevan da simulira uslove dubokog svemira.
Istovremeno, svemirska istraživanja imaju i direktne posledice na život na Zemlji. Tehnologije poput napredne izolacije i telemedicine razvijane su upravo za potrebe svemirskih misija, da bi kasnije našle primenu u svakodnevici.
Ipak, pitanje povratka na Mesec nije samo tehnološko. U pozadini naučnih ciljeva sve je vidljivija i geopolitička dimenzija.
Dugoročni cilj je da se na Mesecu i njegovoim orbitama izgrade baze koje će služiti za još dalja putovanja po svemiru i tu Mars ulazi u igru.
Pored Sjedinjenih Američkih Država, sve značajniju ulogu u istraživanju Meseca ima Kina, koja takođe želi da izgradi lunarne baze i u saradnji sa Rusijom to planira da uradi sredinom naredne decenije.
S druge strane, američki program predviđa izgradnju trajnog prisustva na južnom polu Meseca, koji je posebno zanimljiv zbog potencijalnih rezervi vode u obliku leda. Upravo ti resursi, kao i mogućnost korišćenja Meseca kao logističke baze, daju novu dimenziju čitavom projektu.
Za razliku od prošlosti kada su dominirale dve sile, današnju scenu oblikuje veći broj aktera, među kojima su i privatne kompanije poput SpaceX-a i Blue Origina, što dodatno komplikuje odnos između nauke, ekonomije i politike.
Mesec je uvek bio simbol tehnološke i ideološke nadmoći. Danas, iako su okolnosti drugačije, osnovna logika nije u potpunosti nestala. Razlika je u tome što se trka više ne vodi samo za prestiž, već i za resurse, infrastrukturu i dugoročni uticaj.
U tom smislu, misija Artemis II može se čitati kao neophodan korak ka Marsu i dubljem istraživanju svemira, ali i kao deo šire strategije pozicioniranja u budućoj „ekonomiji svemira“. Zato povratak na Mesec govori sve manje o svemiru, a sve više o odnosu snaga na Zemlji.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Francuska je pokrenula istragu zbog ponovnog pojavljivanja sajta „Koko“, platforme povezane sa slučajem Žizel Peliko i brojnim slučajevima silovanja, seksualnog zlostavljanja dece i ubistava. „Vreme“ u novom broju otkriva da slične zajednice aktivno funkcionišu i na Balkanu
Beogradski izlog, prodavnica suvenira praktične primene nastalih po dizajnu umetnika a po beogradskim motivima, upravo je napunio 35 godina. Ispostavilo se da će ti njegovi prvi dani postati važan deo istorije. Seća ih se Gorica Mojović, koja je sa Kulturnim centrom Beograda bila inicijator Beoizloga, jednog od toponima grada
“Polaganjem zaveta na nevinost i odevanjem u mušku odeću, žena dobija slobodu da nosi oružje, poseduje imovinu i donosi sopstvene odluke iako je cena toga odricanje od ženskog identiteta i prava na ljubav. Ali, da li je to stvarna sloboda – odreći se sebe da bi se preživelo?”
Priča o petnaestogodišnjoj rekonstrukciji opere Suton i baletskog divertismana Stevana Hristića, retkom poduhvatu u ovdašnjoj praksi
Čuveni triler Monster japanskog mangake Naokija Urasave prvo je njegovo delo prevedeno na srpski jezik
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
