Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
„Groblje ljudskih prava” – tako je Visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija Folker Turk opisao Avganistan na 61. zasedanju Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi koje je završeno u utorak (31. mart).
Dok se pažnja globalne javnosti okreće ka novim ratovima i krizama, izveštaj Ujedinjenih nacija o stanju u Avganistanu prolazi neprimećeno. A u njemu, slika države u kojoj se osnovna prava sistematski brišu. Krizu su dodatno pogoršali zemljotresi krajem 2025. godine i smanjenje međunarodne pomoći.
Od povratka talibana na vlast 2021. godine, Avganistan se našao u političkoj i ekonomskoj izolaciji. Na snazi su zakoni koji treba da „promovišu vrlinu i eliminišu porok”, a koji zabranjuju ženama da pokazuju lice van svojih domova, glasno govore u javnosti, šetaju parkovima, stoje na terasi ili gledaju kroz prozor.
Devojčicama je zabranjeno da se školuju posle šestog razreda. Drugu godinu zaredom, zabranjeno im je da izađu na medicinske ispite, te nema novih ženskih medicinskih radnika. Problem je utoliko veći što žene ne mogu da se leče kod muških lekara bez prisustva muškog rođaka.
Kao dodatno ograničenje obrazovanja i slobode izražavanja, knjige koje su napisale žene uklonjene su sa polica knjižara i biblioteka, pa čak i univerzitetskih biblioteka u nekim provincijama – bez obzira na temu, sadržaj ili nacionalnost autorke. Teme poput ljudskih prava i rodnih studija izričito su zabranjene.
Od septembra prošle godine, talibanske bezbednosne snage sprečavaju žene, među kojima je osoblje UN-a, saradnice i posetiteljke, da ulaze u prostorije Ujedinjenih nacija širom zemlje, što ozbiljno ograničava delovanje ove međunarodne organizacije.
„Vlast je de fakto kriminalizovala prisustvo žena i devojaka u javnom životu“, zaključio je Turk, upozoravajući da budućnost zemlje zavisi od njihovog učešća.
Izveštaj UN-a ukazuje i na druga kršenja međunarodnih obaveza Avganistana u oblasti ljudskih prava. Od 2021. godine talibani su izvršili 12 javnih pogubljenja, među kojima su i dva na sportskim stadionima. Telesno kažnjavanje, poput bičevanja, sprovodi se na nedeljnom nivou, takođe javno.
Novinari se suočavaju sa hapšenjima i ozbiljnim optužbama, često neosnovanim. Političke emisije uživo su zabranjene, a ni muzika ni dramski programi nisu dozvoljeni na televiziji i radiju. Malobrojne novinarke, koje i dalje rade, suočavaju se sa dodatnim pritiscima. Jednoj je tokom konferencije za štampu u avgustu prošle godine namerno isključen mikrofon dok je postavljala pitanje portparolu vlasti.
„Milioni Avganistanaca žive u potpunom siromaštvu, lišeni prava na adekvatnu hranu, čistu vodu i pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i zaposlenju“, rekao je Turk.
Ali možda najalarmantniji deo izveštaja nije stanje u zemlji, već reakcija sveta na to što se događa u Avganistanu.
Međunarodna pomoć opada, iako UN upozorava na kolaps osnovnih prava.
Smanjenje humanitarne pomoći „oduzima ljudima poslednju slamku spasa“, upozorio je Turk, pozivajući države da preokrenu trend smanjenja podrške.
Uprkos težini, izveštaj iz Ženeve nije izazvao širu političku ili medijsku reakciju. Za razliku od ranijih godina, Avganistan više nije u fokusu globalnih medija, niti političkih prioriteta velikih sila. Druge krize se nameću kao hitnije, a situacija u Avganistanu postaje tiha katastrofa.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Posle više od tri nedelje pregovora, Iran i Oman blizu su dogovora o novim plovnim koridorima kroz Ormuski moreuz. Vašington na to ne gleda nimalo blagonaklono
Najveća ruska internet platforma za trgovinu Vajldberis našla se na meti ukrajinskih napada dronovima. Nezavisni ruski mediji navode da je pogođeno 12 od 15 najvećih skladišta kompanije, što bi moglo da ima ozbiljne posledice po njeno poslovanje
Zalihe američkih raketa THAAD, Patriot, Tomahawk i ATACMS su u ratu sa Iranom gotovo potrošene, što izaziva veliku zabrinutost u Pentagonu
Najmanje 17 ljudi je poginulo, a još najmanje 44 osobe su povređene u velikom ruskom napadu balističkim raketama i dronovima na Kijev i okolinu, saopštile su ukrajinske vlasti
Policija savezne države Viktorija u Australiji i NGO Crime Stoppers pozvali su Australijance da prijave ljude koji su nelogično bogati. Da li su slične mere protiv "neobjašnjivog bogatstva" pojedinaca zamislive u Srbiji?
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
