Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
„Groblje ljudskih prava” – tako je Visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija Folker Turk opisao Avganistan na 61. zasedanju Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi koje je završeno u utorak (31. mart).
Dok se pažnja globalne javnosti okreće ka novim ratovima i krizama, izveštaj Ujedinjenih nacija o stanju u Avganistanu prolazi neprimećeno. A u njemu, slika države u kojoj se osnovna prava sistematski brišu. Krizu su dodatno pogoršali zemljotresi krajem 2025. godine i smanjenje međunarodne pomoći.
Žene i devojčice izbrisane iz javnog života
Od povratka talibana na vlast 2021. godine, Avganistan se našao u političkoj i ekonomskoj izolaciji. Na snazi su zakoni koji treba da „promovišu vrlinu i eliminišu porok”, a koji zabranjuju ženama da pokazuju lice van svojih domova, glasno govore u javnosti, šetaju parkovima, stoje na terasi ili gledaju kroz prozor.
Devojčicama je zabranjeno da se školuju posle šestog razreda. Drugu godinu zaredom, zabranjeno im je da izađu na medicinske ispite, te nema novih ženskih medicinskih radnika. Problem je utoliko veći što žene ne mogu da se leče kod muških lekara bez prisustva muškog rođaka.
Kao dodatno ograničenje obrazovanja i slobode izražavanja, knjige koje su napisale žene uklonjene su sa polica knjižara i biblioteka, pa čak i univerzitetskih biblioteka u nekim provincijama – bez obzira na temu, sadržaj ili nacionalnost autorke. Teme poput ljudskih prava i rodnih studija izričito su zabranjene.
Od septembra prošle godine, talibanske bezbednosne snage sprečavaju žene, među kojima je osoblje UN-a, saradnice i posetiteljke, da ulaze u prostorije Ujedinjenih nacija širom zemlje, što ozbiljno ograničava delovanje ove međunarodne organizacije.
„Vlast je de fakto kriminalizovala prisustvo žena i devojaka u javnom životu“, zaključio je Turk, upozoravajući da budućnost zemlje zavisi od njihovog učešća.
AP Photo/Ebrahim Noroozi, FileMilioni Avganistanaca žive u potpunom siromaštvu
Groblje ljudskih prava
Izveštaj UN-a ukazuje i na druga kršenja međunarodnih obaveza Avganistana u oblasti ljudskih prava. Od 2021. godine talibani su izvršili 12 javnih pogubljenja, među kojima su i dva na sportskim stadionima. Telesno kažnjavanje, poput bičevanja, sprovodi se na nedeljnom nivou, takođe javno.
Novinari se suočavaju sa hapšenjima i ozbiljnim optužbama, često neosnovanim. Političke emisije uživo su zabranjene, a ni muzika ni dramski programi nisu dozvoljeni na televiziji i radiju. Malobrojne novinarke, koje i dalje rade, suočavaju se sa dodatnim pritiscima. Jednoj je tokom konferencije za štampu u avgustu prošle godine namerno isključen mikrofon dok je postavljala pitanje portparolu vlasti.
„Milioni Avganistanaca žive u potpunom siromaštvu, lišeni prava na adekvatnu hranu, čistu vodu i pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i zaposlenju“, rekao je Turk.
Foto: AP Photo/Fareed KhanŽenama u Avganistanu zabranjen je pristup javnom prostoru
Reakcije širom sveta
Ali možda najalarmantniji deo izveštaja nije stanje u zemlji, već reakcija sveta na to što se događa u Avganistanu.
Međunarodna pomoć opada, iako UN upozorava na kolaps osnovnih prava.
Smanjenje humanitarne pomoći „oduzima ljudima poslednju slamku spasa“, upozorio je Turk, pozivajući države da preokrenu trend smanjenja podrške.
Uprkos težini, izveštaj iz Ženeve nije izazvao širu političku ili medijsku reakciju. Za razliku od ranijih godina, Avganistan više nije u fokusu globalnih medija, niti političkih prioriteta velikih sila. Druge krize se nameću kao hitnije, a situacija u Avganistanu postaje tiha katastrofa.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rat protiv Irana je do sada najveći Trampov spoljnopolitički promašaj. Potcenio je snagu Islamske Republike. Narušio je savezništvo sa zemljama Zaliva, koje su kroz gorku lekciju utvrdile da Amerika ne može da im garantuje bezbednost. Pokvareni su odnosi sa Izraelom. Svet je zbog intervencije plaćao dramatično višu cenu nafte. Mnogi iranski zahtevi su iznenađujuć lako uvaženi, što potvrđuje da se Trampu žurilo da što pre izađe iz rata u koji uopšte i nije trebalo da uđe
Svega nekoliko sati nakon što su objavljeni rezultati istorijskog referenduma u Velikoj Britaniji, Najdžel Faraž je gostovao u jutarnjem programu ITV. Euforija među 52 odsto Britanaca koji su glasali da izađu iz EU bila je na vrhuncu. Onih 48 odsto koji su bili protiv uglavnom su bili očajni. A onda je Faraž pristalicama Bregzita servirao bombu za doručak. Znate onih 350 miliona funti nedeljno što smo Boris i ja obećavali da ćemo umesto u kasu EU preusmeriti u britanski zdravstveni sistem? E, od toga najverovatnije nema ništa
Izgledno je da će se i neki autsajderi dokopati drugog kruga – najbliži tome su reprezentativci Zelenortskih Ostrva, Konga i Irana. Uspeli su da odole najjačim reprezentacijama i zaslužili da svoju požrtvovanost i hrabrost krunišu plasmanom među 32 najbolje ekipe
Svaki peti građanin Nemačke ne može da priušti nedelju dana odmora, pokazuju podaci nemačkog Zavoda za statistiku. Rast cena putovanja dodatno opterećuje kućne budžete
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
